Page 25 - STAV broj 379

srca i iz duše nikada neće odustati od svojih
velikodržavničkih ideja, ni za jotu neće odu-
stati. Nastavit će i dalje odgajati nove gene-
racije četnika, koje će biti spremne ubijati,
paliti, protjerivati, silovati.

STAV: Da se vratimo u vrijeme Agresije, odno-
sno pred Agresiju. Da se prisjetimo tog vre-
mena, te nacionalističke euforije, ponovnog
buđenja velikosrpske ideje, istrage poturica.
Vi se niste uklapali u taj koncept četništva...
ZORANOVIĆ: Ja živim na Pofalićima od
1962. godine. Pofalići su bili multietničko na-
selje. S dolaskom višepartijskog sistema dolazi
i do jačanja nacionalizma. Budi se uspavana
ideja o “Velikoj Srbiji”, budi se četništvo. Ja
se u taj koncept nisam mogao uklopiti. Vidio
sam šta se dešava u Sloveniji, u Hrvatskoj i
u šta se pretvara moj narod. Shvatio sam šta
se sprema i mojoj zemlji, mojoj Bosni, i od-
lučio sam da se priključim organizaciji od-
brane, odnosno Patriotskoj ligi. Otišao sam
kod Habiba Idrizovića, koji je bio na Pofa-
lićima vođa Patriotske lige, i rekao mu: “Ja
jesam Srbin, ali nisam četnik i ja ne želim
ubijati svoje komšije Muslimane i ne želim
rušiti svoje Pofaliće, svoj grad i svoju drža-
vu. Ako ovo nije muslimanska vojska, hoću
zajedno s vama da se borim protiv četnika.”
Habib me čudno pogledao i rekao: “Pa tvoji
su 200 metara dalje.” Ja kažem: “Ne, ne, gore
su četnici i ja s njima neću.” I tako sam po-
čeo svoj put odbrane. U Patriotskoj ligi sam
imao, slobodno mogu reći, specijalni i tajni
zadatak. Vrbovao sam ljude za Patriotsku ligu,
odnosno za odbranu zemlje. Razgovarao sam
sa svojim sunarodnicima Srbima, ali i s Boš-
njacima. Govorio sam im da je naša ljudska,
moralna, politička pa i zakonska obaveza da
branimo zemlju. Koliko je moja priča ima-
la efekta, ne znam, ali je činjenica da je Prva
slavna viteška brigada imala oko 400 Srba u
svojim redovima, 31 je dao život za našu dr-
žavu, a peterica su odlikovana najvećim voj-
nim ratnim priznajem “Zlatni ljiljan”. Troji-
ca posthumno, a dvojica kao preživjeli borci:
Nebojša Drobac i Slaviša Šućur.
Imao sam ja ponudu i s druge strane, da se nji-
ma priključim. Bilo je to nakon referenduma
i barikada. Došla su mi trojica Srba, mislim
iz Gornjih Pofalića, jednog sam poznavao iz
viđenja. Pitaju me možemo li razgovarati. Ja
sam stajao na ulici s dvojicom kolega iz PL-a.
Kažem da možemo i pođemo u moju kuću, a
ovim mojim signaliziram da budu tu negdje.
Kad smo ušli u kuću, kažu oni meni da zna-
ju da sam u TAS-u, da sam dobar govornik,
predsjednik sindikata, da imam harizmu,
takvi im trebaju da budu politički komesa-
ri, iskoristili su taj partizanski izraz. A ja ih
pitam šta bi bio moj zadatak. Kažu da pričaš
Srbima da je sazrelo vrijeme, da imamo sada
naoružanja i da je pravi trenutak da riješimo
tursko pitanje, da se riješimo Turaka za sva
vremena. A ja im kažem: Pa to je ideologija

STAV 10/6/2022 25