Page 71 - STAV broj 373 - 374

/Upućuje na dva hadisi-šerifa sličnog sadržaja u kojima se Magazin “Stav” u
prenosi da je Poslanik, a. s., rekao u prvom: Srce se više okreće
nego lonac u vrenju; u drugom: Srce u svojoj prevrtljivosti je kao dogovoru s aktuelnim
lonac u svom vrenju. Stoga je Poslanik, a. s., u poznatoj dovi re- mesnevihanom hadži
kao: Allahumme ya mukallibe-l- kulûbi vel ebsâri, sebbit kulûbena
ala dînik – Allahu moj, Koji okrećeš srca i poglede, učvrsti naša srca hafizom Mehmedom
(da budu) na Tvom dinu (i na Tvom putu)! / Karahodžićem
Svakog časa srce je drugačijeg stava.
To ne biva od njega, nego s jednog drugog mjesta. prenosi u nastavcima
/To dolazi od Gospodara (ono što je u sudbini zapisano), a mi dersove iz
ne znamo šta nam ide u susret. To ćemo tek vidjeti kad to uđe u
naš život. Sve nam je ovo rekao hz. Mevlana da nas podsjeti na “Mesnevije” održane
moguće naše zavjete i obećanja koja dajemo, zaboravljajući da u Mevlevijskom
kažemo inšallah. Pa, ako je srce ovako prevrtljivo, poput vode
u kotlu, kako onda, čovječe, možeš da budeš siguran u svoj za- kulturnom centru na
vjet, u svoje zaklinjanje i obećanje?! Bez inšallah bit ćeš poput Hafiz Mehmed Karahodžić Jekovcu.
ovoga našeg zahida koji je rekao: Ja neću ubrati ni jednu voćku,
osim one koja mi sama padne (koju vjetar obori)./ “Jesam, Omere.” “Zar mi nismo muslimani?”, pita hz. Omer.
Onda, zašto se pouzdaješ u stav srca, “Jeste”, odgovara mu Poslanik. “Pa zar oni nisu idolopoklo-
zavjetom se vežući, da bi se na koncu postidio? nici-mušrici?”, opet će hz. Omer. Poslanik, a. s., kaže: “Jesu.”
/Što ulaziš, čovječe, u to kad ti je velika nepoznanica šta će “Pa zašto onda omalovažavamo naš din, našu vjeru?!”, pita
se desiti kad dođe neki izazov sudbinski?! Kako ćeš tad postu- hz. Omer. Poslanik mu odgovara: “Omere, ja sam Allahov Po-
piti? Evo, sad sam ti ovako lijepo objasnio kroz Kur’an i hadis slanik i neću biti nepokoran svom Gospodaru!” Dalje ga pita
šta je srce. Zato pazi, da se ne bi na koncu postidio. E ovdje se hz. Omer: “Zar nam nisi rekao da ćemo ući u Meku, doći do
onda pitamo: A kako izgledaju smirena srca, jer i o tome nam Kabe i tavafiti Kabu?!” Poslanik mu kaže: “Jesam, rekao sam,
Kur’ani-kerim govori?! Ovo su sad srca u vrenju, u ovakvom ali jesam li rekao da će to biti ove godine?” Hz. Omer kaže:
halu, ali ima kad Allah spusti svoj sekinet na srca pa se ona smi- “Nisi.” E onda mu Poslanik kaže: “Zaista ćeš doći, Omere, do
re. To nam veli u ajeti-kerimu: On je Onaj Koji je smiraj u srca nje i tavafit ćeš je!” I sad hz. Omer odlazi od Poslanika, a dola-
vjernika spustio, da bi vjerovanje na vjerovanje povećali – a vojske zi hz. Ebu Bekru i isto mu kaže što je rekao i Poslaniku: “Ebu
nebesa i Zemlje su Allahove; Allah sve zna i mudar je. (El-Feth, 4) Bekre, jesmo li mi muslimani?” “Pa jesmo.” “Je li on Allahov
Ovaj ajeti-kerim objavljen je nakon potpisivanja mirovnog spo- Poslanik?” “Pa jeste.” “Jesu li oni mušrici?” “Pa jesu!” “Pa za-
razuma na Hudejbiji, početkom 6. godine po Hidžri, u mjesecu što omalovažavamo naš din?!” A hz. Ebu Bekr mu odgovara:
zulkadetu. Poslanik, a. s., s ashabima kreće iz Medine u Meku “Omere, pusti da te on vodi, jer ja svjedočim da je on Allahov
da obavi umru. Sebeb toga je bio san u kojem mu je pokazano Poslanik na istini; njega neće Gospodar ostaviti!” I to je smiri-
kako ulaze u Meku i obavljaju umru i briju glave svoje. Ashabi lo situaciju i hz. Omera. Ugovor je taj potpisan i baš se desi u
su se veoma obradovali tome; dugo vakta nisu vidjeli Meku i tom trenutku da sin od ovoga koga je poslala Meka (Suhejlov
skupina (otprilike 1.400 ashaba) kreće na taj put. Kad su doš- sin) Ebu Džendel dolazi u lancima; pobjegao iz Meke. I odmah
li do mjesta Hudejbije, a to je podno Meke, gotovo na samom njegov babo kaže: “Muhammede, ugovor smo donijeli – vrati
ulazu u Harem, pred njih su izašle Kurejšije i zabranile ula- mi sada ovoga bjegunca!” Ebu Džendel se okreće Poslaniku i
zak u Meku. Poslali su Suhejla ibn Amra, svog predstavnika, muslimanima i kaže: “Ljudi, zar će te me, o, muslimani, vrati-
da razgovara s Poslanikom, a. s., i da kažu neopozivo ashabi- ti ponovo da me stave u zatvor i da me na silu izvedu iz moga
ma da moraju da se vrate ove godine u Medinu, a sljedeće go- dina?!” Ashabi su, vidjevši to, zaplakali, a Poslanik mu kaže:
dine mogu da dođu, da će im biti dozvoljeno tri dana da bora- “Ebu Džendele, osaburi – izdrži i nadaj se nagradi! Allah će
ve u Meki, obave umru i da se vrate ponovo u Medinu. Kad se tebi i takvim poput tebe sigurno izlaz naći.” Babo ga je odmah
pristupilo tom sporazumu, Poslanik, a. s., pristavši na te tačke uzeo. Grubo ga je povukao, da mu je odmah krv potekla od tih
koje su iznijele Kurejšije, kaže da počne taj ugovor s bismillom lanaca. To su gledali ashabi, mnogo plačući. Završen je taj ugo-
(U ime Allaha Milostivog Samilosnog), a Suhejl odgovara: “Ja vor i Poslanik kaže Ebu Džendelu: “Mi smo se obavezali na to
ne znam ko je Rahman.” Pa ashabi mu govore: “Kako ne znaš i nećemo kršiti tu datu obavezu. A neće ni oni s druge strane.”
ko je?!” On im kaže: “To je za mene nepoznanica, nego piši: U Tako je to dogovoreno. Završeno je sve, ali će se ubrzo desiti da
ime Tebe, Allahu naš!” Ashabi kažu, pa to je Svemilosni – to je jedan od ashaba (Ebu Bešir) pobjegne iz Meke. Po njega dolaze
Rahman. Suhejl ne odustaje od svog zahtjeva i Poslanik, a. s., iz Meke da ga ponovo vrate i Poslanik mu kaže: “Osaburi, Ebu
kaže: “Napišite tako: U ime Tebe, Allahu naš!” I dalje: Zavjet Bešir! Dat će vam Allah izlaz!” Međutim, dok se on vraćao s
(ugovor) je sklopljen od Allahova Poslanika... Suhejl ga preki- tom dvojicom Mekelija, i dok su sjeli u hlad jednog drveta da
ne i kaže: “Da vjerujemo da si Allahov Poslanik, ne bismo bili se malo odmore, Ebu Bešir reče jednom od one dvojice što ga
na suprotnoj strani tebi, ne bismo se borili protiv tebe. Nego vode: “Oh, što ti je ova sablja lijepa! Da li bi je mogao malo
ne bježi od svog imena i svog porijekla, od tvog oca Abdullaha, pogledati?” On kaže: “Bujrum!” Ebu Bešir uzme sablju i ubi-
i napiši: Ugovor od Muhammeda, sina Abdullaha...” I na to su se je toga, a onaj drugi uspije da pobjegne do Medine i Poslaniku
pobunili ashabi, a Poslanik opet kaže: “Napišite tako.” Ugovor kaže: “Onaj što si ga poslao s nama ubio mi je druga!” Utom
je donesen i teško je to palo ashabima, jer je naoko bio itekako dolazi ovaj Ebu Bešir i kaže: “Ya Resulallah! Ti si ispoštovao
protiv muslimana, tako je to izgledalo njima, pogotovo jedna ono na što si se ti obavezao, a evo, mene je Allah pomogao, ja
tačka u kojoj je rečeno da ko god iz Meke pobjegne u Medinu sam se sačuvao od njih!” I on se samo u brda, tu negdje prema
ima da se vrati u Meku, a ko god iz Medine prebjegne u Meku, moru, sklonio. Ubrzo je ta grupa (onih što su prebjegli iz Meke)
on se neće vraćati u Medinu. To je izuzetno teško palo ashabima, narasla. I Ebu Džendel je uspio da pobjegne i da se priključi toj
pogotovo hz. Omeru. I hz. Omer prilazi Poslaniku, u toj tegobi grupi, koja je bila strah i trepet za karavane iz Meke. Sad Ku-
svojoj, i kaže mu: “Zar ti nisi Allahov Poslanik?” On mu kaže: rejšije same dolaze u Medinu i mole Poslanika da tu stavku iz

STAV 29/4/2022 71