Page 38 - STAV broj 219
P. 38

DRUŠTVO



          Razgovarao: Hamza RIDŽAL
                    hamza@stav.ba               MOŽDA JE,

          Fotografije: Velija HASANBEGOVIĆ
                                                IPAK, NEKO





                eliki dio svog života proveo je
          bošnjačkim duhovnim kolosima druge  GENIJALAN
                uz hadži hafiza Halid-efendiju
                Hadžimulića, sarajevskog mesne-
          Vvihana i hatiba Careve džamije.
          Pored hadži hafiza, družio se i s drugim
          polovine 20. stoljeća, kakav je zasigur-
          no bio i šejh Halid ef. Salihagić. Ta su
          druženja s velikim ljudima, prije svega   DRŽAO
          s hadži hafizom Hadžimulića, ostavila
          snažnog traga na njega i njegovu poezi-
          ju, a napisao je neke od najljepših ilahija
          o ramazanima provedenim uz hadži ha- MOJE PERO
          i kasida na bosanskom jeziku. Među nji-
          ma su Kad procvatu behari, Jakubova tu-
          žaljka, Ej vatan, Dođe Gazi Husrev-beg...
          Ime mu je Šaban Gadžo, a za Stav govori

          fiza Hadžimulića, njegovoj nevjerovat-
          noj rukopisnoj ostavštini, druženjima s
          Nedžadom Ibrišimovićem, važnosti či-
          tanja, o svojoj biblioteci i knjigama koje
          je sam napravio, o tome kako je nastala
          ilahija Kad procvatu behari...
          STAV: Godine svog života proveli ste uz
          hadži hafiza Halid-efendiju Hadžimulića,
          znamenitog sarajevskog mesnevihana,
          imama i hatiba Careve džamije, prevo-
          dioca klasične islamske književnosti i
          bibliotekara Gazi Husrev-begove bibli-
          oteke. Kako je bilo slušati Mesneviju od
          ovog velikana?
          GADŽO: Tri su faze kazivanja Mesnevije
          u životu hadži hafiza Hadžimulića veza-
          ne za nas: prva faza je period od 1985. do
          1988. godine. To je period kada je hadži
          hafiz Hadžimulić kazivao Mesneviju za
          nas sedmericu, u svojoj kući, u Curku
          br. 5. (“Evo nas k’o ‘Jedileri’!” – tako bi
          govorio hafiz, šaleći se.) To su bila, može
          se reći, skoro ilegalna druženja jer je to
          period komunističke vlasti kada je njego-
          va kuća bila pod budnim okom UDBA-e,
          a i mi sami skoro svaki put kad bismo
          se vraćali od njega zaustavljani smo od
          noćnih patrola milicije, legitimizirani i
          ispitivani: gdje smo bili, odakle idemo,
          šta smo radili... Desilo se jednom, na svu
          sreću, tu noć nije bio ders, da je neko sa
          sokaka, s ciljem da ubije hafiza ili nekog
          od nas, bacio tešku kamenčinu na čarda-
          čić (našu dershanu), koja je razbila dupla
          stakla na prozoru i pala pred hafizovu pe-
          štahtu. Hadži hafiz to nije htio dirati već
          je sačekao nas da vidimo šta je bilo. Nije
          dao da se taj razbijeni prozor ponovo sav



         38  16/5/2019 STAV
   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43