Page 35 - STAV broj 348

od obale. Logor su gradili Slovenci koji Išli smo kroz Liku, kroz sela, i primali su
su tu stradali, ima tamo i njihovo veliko nas ti jadni ljudi, pravoslavci koji su tamo
groblje. Italijani, kakvi god da su, nisu nas stradali. Njima je sve bilo spaljeno, svi su
ubijali. Njihovo vodstvo je bilo fašistič- im muškarci bili pobijeni, spavali su na
ko, ali su prema nama bili koliko-toliko nabijenoj zemlji s kravom, ali su nam da-
obzirni. Znali su nam nekada čak i zasvi- vali da spavamo s njima i dijelili s nama,
rati. Italijani su brodovima sve izbjeglice nepoznatim ljudima, zadnji komad kruha.
s otoka u jednom trenutku prebacili na Ručak Britancima: Iz Like stižemo
Rab. Pravi logor, sa žicom, reflektorima, u Topusko. To je bila slobodna teritorija,
stražarskim kulama. Sjećam se da smo se centar ZAVNOH-a. Tu sam vidjela Vla-
mi, djeca, skupljali svako jutro i čekali voj- dimira Nazora, tu su bile smještene bri-
nika koji bi nas ispratio na drugu stranu tanska i ruska vojna misija. Britansku je
logora gdje smo išli u školu. Tu smo bili vodio Randolph Churchill, sin Winstona
oko godinu dana, ali smo imali sreću da Churchilla. Saznali su da naše žene dobro
je fašistička Italija kapitulirala i da su po kuhaju pa su moja ujna i tetka kuhale za
nas došli partizani, a ne Nijemci. Parti- Churchilla, a moja je mama pravila Rusi-
zani su u kancelariji komandanta logora ma neke specijalitete za dan “Oktobarske
pronašli dokumentaciju, on je spremio sve revolucije”. Britanci su nam davali glavu-
da nas preda Nijemcima. Da nas je predao šu kada bi spremali sebi meso. Od tada ja
Nijemcima, niko vam više ništa ne bi pri- više ne jedem glavušu.
čao. Oslobođenje je bilo ogromna radost, GUND I ZUND: Jednog dana je kre-
slavili smo na trgu i tu je odmah formira- nula muzika na svim zvučnicima, javljaju
na Rapska brigada, koja se priključila par- da je oslobođeno Sarajevo. Spakovali smo
tizanima, s njima je otišla i moja rodica. se da idemo kući, partizani su nas kami-
Odlazak s otoka: Partizani nas sukce- onima prevezli do Splita. Razboljela sam
sivno prebacuju u grad Rab iz logora. Tu se tada i ostali smo do augusta u Splitu. U
smo bili neko vrijeme, a partizani grupe augustu se vraćamo u Sarajevo. Nismo mo-
logoraša trabakulama prebacuju na kopno gli odmah ući u svoj stan jer naši stanovi
noću, jer Rab stalno bombardiraju. Prvo nisu bili slobodni. Kada smo mi pobje-
su nas smjestili u Otočac, odakle smo gli, u naše stanove su doveli folksdojčere
kroz šume, kroz Liku krenuli zaprežnim iz Slovenije, a onda su ih komunisti po-
na rukavu. Mi smo otišli u tetkin stan kolima. Tada su šumama harali nekakvi tjerali. Isprva smo, desetak dana, spavali
na prvom spratu, a oni su odmah uselili škripari koji su pravili zasjede i ubijali kod prijatelja koji se također vratio kući
policiju u naš stan, napravili kancelariju. ljude. Sudija Kabiljo, rođak moje majke, iz logora i primio nas je u svoj stan. Tada
Bio je septembar 1941. godine, nalazili stric poznatog Alfija Kabilja, tako je ne- su bili GUND i ZUND, Gradska uprava
su se razni načini da se preživi. Bilo je stao bez traga, nikada se nije saznalo gdje narodnih dobara i Zemaljska uprava na-
ljudi koji su pomagali, bilo je i onih koji je ubijen s porodicom, sa ženom i sinom. rodnih dobara. Otac nas je tamo prijavio
su pomagali za plaću. Našli smo čovjeka i vraćen nam je naš stan u Gabelinoj. Sve
koji je za novac pravio lažne propusnice Odveli su očevog brata, je bilo opljačkano u njemu, samo je ostao
i platili smo mu za propusnice za majku, koncertni klavir od moje rodice, bio im je
mene, sestru i kćerku moje tetke. Dobili suprugu i malo dijete. Svih pretežak da ga nose. Spavali smo na parke-
smo muslimanska imena i krenuli smo za pet njegovih sestara je bilo tu, ali smo bili neopisivo sretni što smo živi
Mostar vozom. Majka je imala modernu i što smo u svojoj kući. Svi smo bili sretni
kapicu, šešir na koji je bio nakačen veo i udato i sve su imale malu osim oca, koji je bio veoma potišten. Sva
tako se pretvarala da je muslimanka dok djecu. Jedna sestra Šarka se je njegova porodica nestala, nigdje nikoga.
smo putovali. Te 1941. godine još nije bila Slovenac u Bosni: Otac se po povratku
prevelika stiska u prevoznim sredstvima. udala u Visoko, za trgovca u Sarajevo zaposlio u Kožaru. Umro je u 90.
U Mostaru smo se snalazili kako smo zna- Izidora. Imali su bebu od godini života, a radio je do 85. Govorio je
li, ta je zima bila teška, voda u česmama pet jezika i prevodio je sve što je trebalo. Od
je ledila od studeni i te smo se zime svi dva i po mjeseca kada su zahtjeva za penziju do stručne literature. Ja
razboljeli. Negdje u zimu nam je došao odvedeni. Odvedeni su i sam završila pravo i zaposlila se u tadašnjem
i otac iz Sarajeva i konačno smo bili na SDK. Moj je muž po ocu Slovenac. Njegov
okupu. Jedva se izvukao, ošišan na nulu, nona i nono. Svi su odvedeni se otac zvao Dušan Debevec pa je i on dobio
u dronjcima, bez dinara u džepu. Najte- i ubijeni. Osim moga oca i ime po njemu. Moj je svekar bio rudarski
že mu je bilo proći kontrolu na Bradini, inžinjer. Bosna puna rudnika, a inžinjera
tu se krio i bježao po vozu, ali je nekako njegove sestre Klare, koja nema. Došla je u Bosnu jedna veća grupa
uspio doći do Mostara. se sredinom ’30-ih godina s slovenačkih inžinjera, moj je svekar diplo-
Djetinjstvo u logoru: Iz Mostara odla- mirao rudarstvo u Austriji, svi mlađi ljudi i
zimo u Split, tu je već bilo mnogo jevrej- mužem odselila u Izrael zbog svi su se oni poženili u Bosni. Moj se svekar
skih izbjeglica. Kako je bilo sve teže, pre- posla, svi su pobijeni. Znamo oženio Banjalučankom, ali je njegova supru-
bacuju nas na otoke, bili smo na Braču, u ga umrla veoma mlada, kada je mom mužu
Sumartinu nas je bilo oko 80 i tu smo išli samo za tijelo none Caveson, bilo šest godina. Svi su ti Slovenci nastavili
i u školu, sve dok nismo završili u kon- koja je umrla u logoru u svoj život u Bosni. Danas imamo familiju u
centracionom logoru na Rabu. Zvali su Ljubljani. Eto, to smo mi, od španskih Ca-
ga Campor i bio je na vrhu otoka, daleko Đakovu, u 65. godini. vesona do sarajevskih Debeveca. n

STAV 5/11/2021 35