Page 63 - STAV broj 348

dvije hiljade KM. Došla trojica vojni- pare. ‘Ja je tu, da izvineš, pljunem i iza- O nekadašnjem ašikovanju hadžija
ka po mene. Omer bio na poslu. Kažu đem vani. Do dan-danas nismo primili kaže: “Prvi put kad smo se moja sadaš-
mi: ‘Alija je među prvima poginuo i red taj novac. Hadžija je dobio povrdu da nja hanuma i ja vidjeli, kaže ona meni
je da vi prvi primite to 2.000 KM. ‘Ja nismo primili te pare.” da sam nešto blijed. Velim ja njoj: ‘Kad
došla gore, kad ta neka kaže: ‘Znaš šta, Oboje kažu da bi im bila želja i čast se uzmemo, otići ćemo u dom zdravlja
nije to došlo nama, doći će na banku pa da ulica Odred Plana, u kojoj žive, nosi da se pregledamo da vidimo ko je zdra-
ćemo mi vas zvati.’ Tako ti ona mene Alijino ime. Međutim, nisu sigurni da viji.’ A ona crvena ko jabuka. Imao sam
vrati kući. Međutim, čovjek bio ranjen će se to kada desiti.” zaručenu curu prije nje, nisam je ni do-
u ratu i otišo u Njemačku da radi. Nje- dirnuo. Babo bi moj reci: ‘Nemoj slu-
ga zvali za roditelje i njemu dali 2.000. DIJAMANTSKI PIR čajno da mi zapališ obraz. Ako ja čujem
Kad sam to čula, ponovo odem do te Hadžija Omer i izabranica njego- nešta, nemoj vamo dolaziti.’ Zvao sam
žene i kažem joj da ja nikad ne dobih vog srca Ramiza vjenčali su se 1959. ja nju da se uda za mene. Ona je govo-
one 2.000 KM. ‘Nisu, bona, one meni godine. U braku su već 62 godine. Prije rila da još sačekam, kao ima nešto da
drage da mi se to nije trefilo. Zoveš čo- dvije godine obilježili su dijamantski završi. Velim ja njoj da imam još jednu
vjeka koji je bio ranjen, a sada radi u pir. I polahko krenuli po – platinasti. zaručenu. Hoćeš – nećeš. Ja još jednom
Njemačkoj, a moj sin poginuo pa me ne Nadamo se da će ga u dobrom zdrav- dođem, a ona kaže: ‘Čekaj još 3 mjese-
zoveš. I da sam ja umrla ili ne daj Bože lju dočekati. U hairli braku stekli su ca.’ Odatle odem ovoj drugoj i pitam je:
otišla u Ameriku, ima neko primiti te dvije kćerke i sina. ‘Hoćeš li poći za mene?’ Ona odgovo-
ri da hoće. Nismo imali nikog na tom
“Što se mene tiče, zdrav sam, fala Bogu, ne može biti bolje. Ne ugovoru. Dođem kući majci, probudim
trošim nikakve lijekove. Istina, nisam hi nikad ni trošio. Nikad je i ispričam joj ovo. Mati, ja se sutra že-
nim. Bit će 25 svatova. Budi nevjestu i
nisam pio ni pušio. Uvijek sam radio. Jeo sam domaću hranu. spremajte hranu i kuću. Drugo jutro od
Ponajviše mliječne proizvode. Držo sam dvije krave. Čak sam ženidbe ja krenuo na posao kad ta prva
koju sam bio zaručio na ulici izađe pri-
od 30 do 40 litara mlijeka nosio buđovanima u Brezi. Djeca bi dame i kaže: ‘Evo ja došla, šta ti to ura-
raznosila mlijeko. Budi pošten i nikog i ničeg se ne boj. Ako si di?!’ Nek si došla. Da si hurija, ne bi ti
pomoglo. Ja sam te zvao, ti si odbila. Ja
nepošten, boj se Boga. Fala Bogu dragom, pošten sam uvijek bio.” sam se oženio i tu je kraj naše priče.” n

STAV 5/11/2021 63