Page 72 - STAV broj 174
P. 72
STAJALIŠTA
prozorsko okno
Prozorski doprinos avanturama Julesa Vernea
Recite
im neka se
Piše:
ne vraćajuSafetPOZDER
Naše tumaranje po nepoznatom pratili su i razni komentari
naših ljudi iz Prozora. Naravno, načuli bi oni ponešto o
problemčićima koje smo usput imali, a onda bi se to,
sistemom “od usta do usta”, uveličalo i nadžidžalo do
neslućenih razmjera. Tako su rutinske policijske kontrole
prerastale u premlaćivanja, pa čak i zatvor, a povremeni
kvarovi na autu bili bi preinačeni u crkavanje motora
Ima ljudi koji, jednostavno, znaju ostala je uspravna, iako je u minuloj agre- vanserijsku avanturu koja mu je mo-
pričati. Bilo da pričaju o uzgoju žita, siji premetnula svega i svačega. Dovolj- gla poslužiti za njegov osebujni knji-
pelcovanju pasa lutalica, porijeklu no je samo reći da je u nekoliko navrata ževni opus.
kahve, crnim rupama u kosmosu ili njena unutrašnjost spaljivana, ali čim
nečemu sasvim petom, oni su zanimljivi bi palitelji zamakli, efendija Hidajet, “Dobrodošlicu” smo osjetili već u
i može ih se s užitkom i pažnjom slušati. rahmet mu duši, muallima Ema i malo- Austriji, i to negdje kod Graza. Policij-
brojne džematlije, koji ni u najgore vri- ska patrola nas je ekspresno “skinula”
Ima, opet, ljudi kojima uvijek mora- jeme nisu išli iz Prozora, gasili bi požare s ceste i parkirala na oveće proširenje.
te čitati između redova i kod kojih svaki i spašavali džamiju. Ostala je uspravna, Istina, nismo morali skidati gaće, ali je
zaključak neminovno za sobom vuče ono ali bi se, svako malo, vidjele posljedice sve ostalo išlo s nas. Čim su završili s
famozno “ali”. U nas se u Hercegovini za sudbine koju je prodeverala. nama, bacili su se na Golfa, odvrtali ša-
takve kaže: “Svaka mu riječ sohu vuče.” rafe, skidali dijelove i prpali kud su god
Uglavnom, nas smo dvojica sjeli u mogli. Doveli su i kera koji nije bio ras-
Kudikamo je lakše naletjeti na ove Golfa četvorku, zbavili nekakvu navi- položen da njuši pa su doveli drugog koji
druge, ali su oni prvi znatno ugodnije gaciju i otisnuli se u nepoznato, a nepo- je upeksinavio sve, ali ništa nije našao.
društvo, što je, zapravo, i neka nepisana znato nam je bilo gotovo sve preko gra- Kao da i sada gledam nas dvojicu kako,
životna logika u gotovo svemu. nica naše zemlje. Srećom, navigacija je kao dva sirotana, sjedimo na obližnjoj
bila vrhunska pa smo bezbroj puta obo- ogradi, cvokoćemo od studeni (boga-
Prije nekoliko godina krenuli smo s jica poželjeli da sretnemo gospođu koja mi i od straha) i čekamo kad će se sve
akcijom temeljitog renoviranja Čaršij- nas je svojim glasom vodala po Starom raspetljati. Kad se konačno raspetljalo,
ske džamije u Prozoru. Trebalo je dosta kontinentu, da joj, ako ništa drugo, ba- mlađi policajac nam je prišao, uljudno
sredstava, koja, naravno, nismo ima- rem kupimo buket cvijeća i skromno se izvinio i rekao: “Nadam se da razu-
li. Na nagovor naših ljudi iz dijaspore, kažemo “hvala”. mijete, ali moramo ovako zbog sigur-
kolega i ja krenuli smo na putovanje po nosti svoje djece!” Došlo mi je da mu
Evropi, čime smo imali za cilj sakupljati Što se tiče svega ostalog, sigurno odbrusim da i ja imam djecu i želim im
sredstva, a ujedno i njih obići. Naši ljudi je da je i Jules Verne propustio jednu
vole svoje džamije, a Čaršijska džamija
72 5/7/2018 STAV
