Page 18 - STAV broj 372

POLITIKA

donosili hranu. Jednog dana kad je otac partizani su zatvorili u jednu komšijsku
doš’o u Stijenu po hranu, poručili su mu kuću. Svi smo bili djeca, a ja najstariji
da sljedeći put dođe tu i tu, tad i tad, pa će među njima. U mezarlucima su iskopali
tu naći hranu. Kad je otac došao, umjesto jednu veliku rupu i htjeli nas pobiti. Bio
hrane, naišao je na partizane koji su ga za- je veliki snijeg. Čuvali su nas zatvorene
robili. To je možda bilo 1946. godine. Rat neki partizani Srbi, ma ja kažem banditi,
je bio završen. Sjećam se kad su ga uhva- jer to su i bili. Kartali su se. Ja sam braću
tili u Gomili kod Stijene. Vozili su ga u i stričeviće nagovorio da skočimo u snijeg
kolima svezanog žicom niz put od Perne s prozora, jer nije bilo visoko, i da pobje-
prema Krčani. Svezan je bio sa šest žica. gnemo. Pobjegli smo u grad, u Kalendere
Kod Stanice je bila benzinska pumpa. Tu kod moje tetke Džedide i tu se krili. Nas
je bio postrojen čitav bataljon partizana. su tražili, ali nas nisu našli. Raspitivali
Gledam ja tamo od pruge i vidim oca da su se gdje smo. Pitali su čak i mater gdje
stoji svezan. Jedan oficir htio ga je voditi smo. Govorili su: ‘Nismo mi njima ništa
na Gomilu i da preko njega uhvate druge htjeli, nego samo da ih ispitamo’, a lažu
zelence. Oca su tako svezana žicom vodili jer su nas htjeli pobiti. Iskopali su čak i
kroz Krupu. Tukli su ga i vukli. rupu za nas koja se i danas vidi.”
Onda su ga odveli u OZNU. Dotjera-
li su ga kod Bugarove kuće u Zalugu, a NAPADALI SU ME I TUKLI ČIM BI ME
onda u zatvor. Tu je bio i Smajo Novki- UGLEDALI
nić, neki Šarić i još dosta poznatih ljudi. Kada smo našeg sagovornika pitali
S njima je bio zatvoren jedan hodža i još šta ga je nagnalo da napusti svoj dom,
neki ljudi iz Arapuše. Mnoge su tu ubili. majku, suprugu, braću i sestre i krene u
Trebalo bi to ispitati. Kad je otac doš’o tuđinu i neizvjesnost, ne znajući hoće li
tu, molio ih je da ga barem malo odvežu ih više ikad vidjeti, ovaj još živahni sta-
odjednom se pred nama, u šumi Fejze – da se on oslobodi i pokuša pobjeći – pa rac uzdahnu i poče kazivati svoju mnogo
Omerčića, ukaza neki čo’jek. Zovnu on: da ga ubiju barem tako, a ne da ga mr- puta ispričanu priču.
‘Mali, mali, hajde vamo!’ Ja ništa, a on po- cvare i iživljavaju se nad njim. On je bio “Nakon očeve smrti mene i moju po-
novo viknu: ‘Feridu!’ Okrenem se, kad ono svezan žicom koju su mu provukli kroz rodicu često su zlostavljali. Mene je često
neki Ramo, Cigan. Kažem ja: ‘Šta je!?’, a ruke, kroz meso. Ovako”, priča Ferid i na hvatala milicija. Progonile su me te crve-
on: ‘Hodi vamo, hodi vamo. Vi nemojte svojoj ruci pokazuje dio između kostiju ne zvijeri. Dovoljno je bilo da me vide pa
ići’, reče sestri i Zori. Krenem ja za njim podlaktice. “Onda su ga objesili o žicu, da me napadnu. Jedne subote smo Meh-
u šumu, kad tamo nasred šume moj otac pod njim zapalili vatru i sjekli mu uši.” med Vejsilov i ja bili u hotelu. Došao je
stoji u crnom odijelu. Vidim da plače.” Zadnje riječi naš sagovornik jedva milicajac, neki Dušan, i kaže: ‘Sad ćemo
Feridov glas odjednom zadrhta, zasta- je izgovorio. Činilo se kao da ga je nešto da razgovaramo!’ Kažem ja: ‘Šta treba!?’
de, a onda poput malog djeteta zaplaka. gušilo. Opet zastaje i plače, dugo, toliko Kaže: ‘Bili ste neku noć na Mahali, pra-
Suze su se slijevale niz njegovo staračko dugo da se činilo da nikad neće prestati. vili ste ispade i tukli se.’ U hotelu je ra-
lice i zalazile u duboke bore. Sjećanje na Napokon se malo smirio i plačnim dio neki konobar Sveto. Kaže on: ‘Nije
oca, kojeg je izgubio kao dijete, bila su glasom nastavio kazivati. istina, oni su bili ovdje, a ne u Mahali!’
svježa i bolna. “Sve su to ljudi gledali i poslije nam Nisu se oni puno obazirali na Svetine ri-
pričali. Ne znam gdje su ga pokopali. Mi ječi. Hoće da nas gone u stanicu. Kažem
VIDIO SAM OCA SVEZANA ŽICOM smo se nadali da je živ. Tražili smo ga sve ja njima da ću doći samo na poziv. Kaže
Dugo je plakao, a onda zastade i na- dok jedan čovjek nije rekao mojoj materi: taj Dušan: ‘Ne pričaj nego polazi!’, a ja
stavi s kazivanjem koje je bilo popraćeno ‘Hašija, nemoj nikuda lutati i tražiti, ja kažem: ‘Ja ne idem, možete me samo ubi-
čestim pauzama u kojima je plakao tako znam sve šta je bilo. Ja sam vidio sve šta ti, a ja ću se braniti ako treba.’
snažno da se sav tresao. oni rade. To je njihova pravda, njihovo Znao sam šta me tamo čeka i šta oni
“I tako, zovne mene otac i pita: ‘Je- bratstvo i jedinstvo.’ Poslije su pričali da rade ljudima koje privedu. Jednom su me
ste li svi dobro, kako je majka (nena)?’ su sudili mome ocu i da ga je branio neki tako odveli i pretukli ni kriva ni dužna.
‘Dobro je’, kažem. ‘Kako ti je mati’, pi- Smiljanić. A lažu, nisu mu sudili. S njim Tako su oni Ferida Karaibrahimovića i
tao je dalje. ‘Dobro je!’, odgovorim. ‘Ko su postupali kao sa zvijeri. Nisu imali mi- Omu zatvorili, svezali lijevu nogu za de-
je došao s tobom?’, opet će on. Kažem: losti ni prema djeci. Mene, moga brata Fa- snu ruku, objesili i pustili vodu na njih
‘Ja, Ferida i Zora, eno ih dole kod Rame, dila, brata Sejfu i dvojicu mojih stričevića da teče. Tako su prenoćili i obolili na bu-
kod Ciganluka.’ Kaže on meni tad: ‘Ne- brege. Omo je umro u Francuskoj. Jed-
moj da iko sazna. Kaži majki i materi da “Jednom je Ferid nom je Ferid meni doš’o i rek’o: ‘Feride,
dođu u našu šumu da ih vidim!’” ako hoćeš da se osvetiš Dušanu Trtici, što
“Otac je često spavao u jednoj kući u Karaibrahimović meni doš’o je tvome ocu živom jaja izvadio, ja znam
Hodžincu”, nastavlja Ferid s kazivanjem. i rek’o: ‘Feride, ako hoćeš gdje je on pa te mogu odvesti i možeš ga
“Ja sam znao doći često da ga vidim. Pu- ubiti ako hoćeš!’ Kažem: ‘Sad ne mogu,
stim ja kravu na pašu, a onda onako gla- da se osvetiš Dušanu Trtici, poslije ću.’
sno zovem: ‘Perova, Perovaaa!’, da bi me što je tvome ocu živom jaja Kasnije kad sam bio u emigraciji, kre-
otac čuo i znao kad dođem. Jednom sam nuo sam da ga ubijem i tako osvetim oca.
doš’o i vidio ga u šumi, a na njegovom izvadio, ja znam gdje je on Stigao sam do Gospića, ali sam se morao
ramenu stoji neka ‘tica.” pa te mogu odvesti i možeš vratiti nazad. Imao sam namjeru ponovo
Feridovog oca i ostale koji su se s njim da se vratim, ali nisam uspio pošto je mi-
krili izdali su muslimani. “Oni su im ga ubiti ako hoćeš!’” licajac Dušan Trtica ubrzo umro.

18 22/4/2022 STAV