Page 55 - STAV broj 230
P. 55
Na uništenom
četničkom tenku
‘Yugo’. Vidiš koliko je to tad bilo vrijed- zatvora. Kad smo četnika ispitali, pustio
no. Zovnem onda svoje ljude i kažem im sam ga. To je bio moj način ratovanja i
da će nam stići pomoć koju će poslati ko- način ratovanja moje jedinice. Ko god di-
mandant. Tako će nama doći pomoć od gne ruke u znak predaje, ostavljali smo ga
petnaest izviđača iz Varoške Rijeke koji živa. Mi smo se, ipak, mnogo razlikovali
će nositi te granate, jer ne možemo mi od njih, jer junaštvo nije u tome da ubi-
istovremeno djelovati i nositi ako dođe ješ bespomoćnog čovjeka, zarobljenika,
do sukoba. Jedan sanduk bio je težak 47 pa makar on bio i neprijatelj. Eto, tako
kila i bile su tri granate u sanduku. Bilo je sve to završeno bez ijednog poginulog
je deset sanduka, a u svakom po tri gra- i bez ijednog ispaljenog metka”, ispričao
nate, znači, 30 komada ukupno. Počeli nam je legendarni Tajfun.
smo iznositi sanduke. Dva po dva čovje- Jedan od najuspješnijih boraca i koman-
ka iznosila su sanduke, a ostali su ih osi- dira 505. bužimske Sead Dizdarević Taj-
guravali. Kad smo sve iznijeli, zovnem fun, čovjek koji je uživao veliko povjerenje
rahmetli komandanta i pitam ga: ‘Šta komandanta Izeta Nanića, iako u penziji,
ćemo s njima?’ Kaže: ‘Nemoj ih dirati, i vidim tamo petnaestak četnika. Nešto i danas je čio i za svoje godine u izuzetnoj
uzmi to bez metka!’ Nakon toga, uzeli se uzvrtjeli. Ništa im nije jasno. Prije sat fizičkoj formi. Većinu vremena provodi u
smo komad kartona iz zemunice i napi- vremena bile su granate u zemunici, a sad društvu svojih najbližih. Izviđački duh i
sali: ‘Nemojte žaliti za granatama, mi ih nema. Ovu sedmericu optužili su da sada je u njemu prisutan, pa tako često od-
ćemo vam ih uskoro vratiti preko cijevi.’ su granate prodali. Tako je ispalo. Malo luta u okolne šume i pašnjake, bere gljive
Mi smo se vratili i minsko polje pono- kasnije, kad su četnici napali na plato, i upoznaje nove staze i bogaze, ako slučaj-
vo ostavili onakvo kakvo je bilo. Nismo mi smo jednog zarobili. Bio je, koliko se no postoji koja da je nije do sada upoznao.
bili ni na pola puta, zove me komandir sjećam, iz Prnjavora ili Dervente. Pitao Iako uživa u blagodatima mira, ljudi nje-
čete Adil i kaže: ‘Znaš li šta se događa?’ sam ga za granate. Taj četnik je rekao da gova kova vole ostati u dobroj formi jer,
Ja gore dođem kod Mazije (Mazijina kuća su ona sedmerica dobili zatvorske ka- nikad se ne zna, ranija iskustva i znanja
na Ćorkovači), uzmem dvogled, pogledam zne. Svaki od njih dobio je po 12 godina mogu nam kad-tad zatrebati. n
S unučetom U slobodno vrijeme
STAV 1/8/2019 55
