Page 49 - STAV broj 359

ranac sa sebe i krećem za Zlajom i Fi- da pucam dok hvata Fikreta ispod pa-
kretom, koji su već izletjeli. Između zuha i povlači ga prema sebi.
bljeskova vidim ih kako sagnuti trče Još tri momka stižu s naše desne
kroz kukuruz. I ja trčim, nikad brže, strane i otvaraju vatru na četnike, koji
da ih stignem. su sada uzmicali.
Nakon cik-cak trčanja u pognu- Ponovo nam je nekoliko granata
tom položaju, poslije dvadesetak me- zafijukalo iznad glava i stropoštalo se
tara, bacam se u neku rupčagu za nji- na kuće i cestu iza naših leđa. Četnici
ma pljusnuvši u vodu do koljena. Zlaja sada iz smjera kukuruza samo spora-
rukama pokazuje Fikretu nešto ispred dično pucaju prema nama.
nas. Okreće se, udara me po ramenu i Pokušavam naći kakvo “ostrvce”
iskače van trčeći u pognutom položaju da ne bih više bio u vodi. Noge su mi
praćen onim bljeskovima, koji izgledaju potpuno mokre.
kao da gledam film u sličicama. Fikreta previjaju i polahko iznose
Prilazim Fikretu. Objašnjava mi šta ka cesti na nosilama. Metak ga je po-
se događa. Osman mu je rekao da su godio u rame.
četnici u rovovima dvadesetak metara Momci iz Banovića ponovo otvara-
naprijed. Naš razgovor presijeca rafal ju vatru dok njihovi saborci izvlače na
mitraljeza ispred nas. Kao u šoku, reflek- našu stranu onu dvojicu mrtvih agre-
sno, podižemo puške i pucamo ispred sorskih vojnika. Brzo su ih izvukli do
sebe. Zajedno s nama vatru otvaraju i ceste. Obojica su iz Brčkog. Jedan je bio
naši momci s desnog boka. pogođen u glavu, a drugi u grudni koš.
Četnici prilaze na desetak metara, Zlaja mi s ceste maše da pođem pre-
izlaze iz kanalića ka našim rovovima. ma njemu. Idemo u onu garažu po naše
Iako je već padao mrak i bilo je mno- stvari, sve nam je ostalo ondje. U glavi
go dima od granata i pucnjave, mogli mi još sve zuji od pucnjave i one deto-
između bljesaka granata koje padaju smo vidjeti njihove siluete pred sobom. nacije. Tu su i Fikretova jakna i torba,
svuda okolo. Sam Bog zna kako niko Trčim kroz vodu na desnu stranu pu- ali nigdje nema mog ranca. Gledam u
tada nije nastradao. Ali najgori je fijuk cajući preko komada betona koji služe Zlaju, kažem mu da ne mogu naći ra-
padajuće granate. Ježio sam se svaki put. kao improvizirani grudobran. Momci s nac. Zlaja gleda u mene s velikim osmi-
Preko nekog razbacanog građevin- naše desne strane ponovo otvaraju vatru jehom: “Eto ti ga na leđima.”
skog materijala uskačem u podrum, za i kreću prema nama pokrivajući pucnja- Sjedam na izvaljena garažna vra-
mnom još nekoliko momaka. “Auu, al’ vom prostor ispred sebe. Dva najbliža ta i vadim vlažne cigarete. Napolju je
fijuču na sve strane”, smijući se, dovi- agresorska vojnika, koja uzlaze ka na- mrak. Cestom pored nas prolazi voj-
kuje jedan od saboraca. “Brini se kada šoj poziciji, pokošena su rafalima, jedan ska. Na drugoj strani, naslonjen na zid,
ju ne budeš čuo da fijuče, onda si pogi- od njih samo se zanjihao i pao natrag. sjedi Zlaja. Gleda negdje preko ceste, a
nuo”, mislim se sam, kao da će mi tada Ponovo sasipaju po nama. Shvatam onda se okreće prema meni, kima gla-
biti bitno je li fijuknula ili nije. da se meci odbijaju od komade betona vom i samo kaže: “Sve će ovo, brate,
Iz one garaže istrčavamo i krećemo se ispred mene. Neko je jauknuo. Okre- proći, sve...”
cestom naprijed. Trčim i gledam ispred ćem se i vidim Fikreta. Pao je natrag u Šutimo dok u daljini odjekuju de-
sebe da ne bih zaostao iza onoga preda tranšeju i uhvatio se za rame. Krećem tonacije, a njihov blijesak na mračnom
mnom i brojim između ispaljenja jer prema njemu i čujem Zlaju kako viče nebu pravi čudne slike. n
mi je neko rekao da možeš znati koli-
ko imaš vremena do eksplozije. U sebi
zaključujem da je to čista glupost kao i
sva ostala nepisana pravila u ratu. To su
ljudi izmislili ne bi li utješili sami sebe
ili imali neku nadu za život.
Trčimo za Osmanovim vodom ko-
liko nas noge nose. Osim detonacija,
koje odjekuju svuda okolo, čujemo i
jaku pješadijsku pucnjavu dolje ispred
nas. Ulijećemo u nekakav podrum. Zlaja
nam nešto govori, iako ga jedva čuje-
mo od eksplozija koje dolaze izvana, u
krugu od stotinjak metara, a ponekad i
bliže. Pokazuje na Fikreta i mene i nešto
nam objašnjava rukama. Vičem da ga
ne razumijem i da nisam ništa skužio.
Razumio sam samo da ostavimo ovdje
sve ono što nam ne treba.
A onda još jedna jaka eksplozija.
Granata pogađa krov objekta iznad
nas. Stavljam ruke na uši, sve mi u
glavi zuji od jačine detonacije. Bacam

STAV 21/1/2022 49