Page 30 - Bruno Grbac Autoportret_12_3_listbook
P. 30
ORENI okol nje bilo sakakoveh boli, kot ča j kolera, sušica, tif i difterija.
Josip (Jože) Grbac-Totić, moj otac, kega smo kokolali Papić (12. marta 1906. – 6. decenbra
1992.), i moja mat Dragica Carolina Luksetić-Antejovi z Rukavca (16. novembra 1908.
– 13. oktobra 1998.) oženili su se 12. aprila 1935. Moja sestra Alice rojena j 1. marta
naše familije šli naprvo kad san se oženil za Nadu Šegulju 23. aprila 1977. leta. Imamo
K 1938., a umrla j 2. marta 2008. leta, a ja, Bruno, rojen san 5. maja 1949. leta. Koreni su
dva sina, Markota (21. pomajića 1978.) i Luku (14. augusta 1983.). Luka se j oženil 12.
pomajića 2010. leta z Danielun Doubek i imaju sina Doriana (19. marta 2016.) i tri
hćeri: Sofiju (22. augusta 2012.), Niku (26. augusta 2020.) i Anu (1. oktobra 2024.).
Do danaska se jušto ne zna kad je familija Grbac-Totić prišla na Kantridu. Gjedajuć
kad se j ki rodil, kad se j ki ženil i kad je kuća finjena, more se reć da j kuću zidal moj
pranono Andreas Gherbaz-Diraka. Kuću uz samu cestu (današnja Istarska ulica) moj
pranono Andreas i pranona Catharina finili su 1882. leta. To j leto uklesano va kamike
zgora ulazneh vrati. Za dobro storeno delo pranono j storil spomenik od kamika s
križon na pute za Diraki, selo va ken je do onda živel. I danaska deli križa stoje nad
vrati va staroj kuće, ale Totićevoj kuće, na ken je uklesano kad je ta križ stavan.
Pranono Andreas rodon je s Kastafšćine, sela Diraki, kade su si delevali z bačvami.
Nasledil san neč bačvarskega oruda ko san stavil va okvir i ko danaska visi na tarace
od kuće va koj živejen. Kad je pranono došal na Kantridu, imel je onda oko 40 let, kupil
je grunat da ima zamje za obdelevat i za držat domaće blago. Danaska su na toj zemje
četire kuće ke su storili moj Papić (otac) i mat i drugi od šire familije Grbac. Pranono
Andreas i daje j deleval okol bačav i, kako su povedali stari, hodil prodavat bačvi i drugi
drveni okruti po Dalmacije i otokeh. Ž njin je verovatno hodil i moj nono Mathias pa
su ga čini se počeli zvat Totićev, zavin tega da j od onega ki dela i prodava bačve, aš va
Dalmacije za bačvu reču tote. Pridevak Totić zapisan je uz prezime va crkveneh knjigah
30 okol 1870. leta da bi se naša familija razlikovala od drugeh familij z isten prezimenon.
Va to se j vreme više familij prezivalo Gherbaz i zato su familije dobivale, kako i drugde,
pridevak ale kućni pridevak da se zna ki j ki.
Nono Mathias Grbac-Totić, kot jedan od sini Andreasa, z nonun Marijun ostaje va
Bruno Grbac - Autoportret i odgojeno deset dece. Imela j dve kamare i kuhinju. Va srede j bila kuhinja va koj
„staroj kuće“ na Kantride. „Stara kuća“ ni bila velika (oko 50 m²), ale je va njoj rojeno
se j najveć bilo, kuhalo i jilo, jedna j kamara bila za mater i oca, a druga za su decu.
Povedalo se j da se j spalo na slame, a deca su spala, kako je kamarica bila mićešna,
jedni z glavami obrnjenemi na jenu stran, a drugi na kontra. Nono Mathias, ale Mate
po domaću, bil je hmet i obdeleval je zemju, bavil se j i z ribarijun, a umrl je prej
lego ča san se ja rodil i niman uspomen na njega. Nona Marija umrla j kad san bil
