Page 75 - STAV 116 25.05.2017

– Ne znam. Dođe mi nešto u glavu, A onda ga poče mučiti kajanje. Sam djevojke na dugome štapu preko rame-
opipam prsa i ruke, uštinem se za ste- je kriv. Šta će se on natjecati sa onim al- na lonce i zemljane ćase uvezane u liko
gna, vidim živ sam, ne umirem. E pa čakom i kakva mu je korist od toga, kad i redale oko njih grahovu čorbu, palen-
zašto onda, da sagriješim. Mogu još ho- sad mora pred njim pasti u sramotu i tu sa sirom, satricom od mladoga luka
dati, mogu pomalo govoriti, a raditi sam pred Bogom i pred ljudima. i kusove vruće pite zeljanice. Ljudi se
naučio, nije teško. Mašeš srpom cio dan, – Majko moja rođena! – šaptao je križali i grizli onu pustu seljačku hra-
strv je lagana, nisu pećine pa da ih moraš Alija. Šta sam učinio! Mogao sam lijepo nu, da im je sve iza ušiju pucalo. Nekoji
odvaljivati i prenositi, pa za što onda da sa ostalim ljudima raditi pametno i mirno, su natezali ploske sa domaćom šljivo-
uvrijedim Boga. Neću vala, izdržat ću, pa kako njima tako i meni. Ne bih nikad vicom, da mnogo ne žeđaju i da se ne
pa ako mi teže dođe, napit ću se onda. do ovoga došao. Pa ako bi i palo kakvo znoje. Katkada bi pogledali prema dru-
– Pa kako, jesi li izdržao ? Svi se za- zlo od ovoga prokletog sunca, što gori ko gom jasenu, pod kojim su ležali jedan
gledaju u njega, kao da traže sami za se vatra, ne bi došlo samom meni, nego svi- uz drugoga crveni fesovi, kao mrtvaci i
utjehu. ma. A za sve nema sramote. Ima samo za nekako zlurado primjećivali, kao što to
– Jašto, bolan, bez ikakve muke. Ope- me, za me budalaša i magarca. običaje ljudska sitost, kad pred sobom
rem glavu, vratne žile i ruke, i bude mi, I poče se srditi sam na se i u toj srdž- vidi čovječiju glad.
kao da sam od majke rođen. Nešto mi bi uživati u vlastitim mukama. – Oni poste.
dođe slatko oko srca i ja sam taj dan za – Neka baš! Ovo mi je i trebalo. Ohoh! – Tiho! Kad oni poste, ljući su od
dvojicu radio. Kako gori u meni kao plamen! Neka gori! kurjaka.
Ljudi potegoše iznova za poslom, rad Da hoće bogdo još jače peći! I i treba mi! – Hm, na takovoj vrućini bez mrvice
oživlje bujnije i jače, kao da je teret neki Sam sam to zaslužio. Eto ti sada, magar- kruha i bez praške duvana. Ne bih ja u
spao sa čovječijih grudi i oni počeše za- čino! Što si tražio, to si i našao! toj vjeri bio ni za koje pare.
boravljati na se i na svoje potrebe. Samo I od tog bijesa i osuđivanja samog – Da. I opet kako rade. Svejedno ko
gore pred njima počeo je mladi Alija da sebe, počeo je zaboravljati na žeđu, la- i mi. Valjani težaci.
malaksaje. Odviše se pouzdao u svoju ćati se brže posla i držati ravnotežu sa Tako su se razgovarali vezeni peškiri,
snagu i nije vjerovao da će iznemoći. Si- drugima. Svi su ga bili već dostigli i on pa koji objesniji iz njihove grupe dobacio
noć je malo jeo, a kad su ga jutros pred je nešto pojačan išao s njima uporedo, bi u nekoj čudnoj nasladi čovječjoj, da
zoru probudili na ručak i kad je zapostio, sakrivajući strah, iznemoglost. draška i muči iznemogla čovjeka:
zaboravio je da se vode napije, i ona hra- – Samo otac da ne vidi! – To mu je – Da im štogod ponudimo! Nek im
na u njemu počela se zapaljivati. Osjećao bila glavna misao. Za ostale je lako. Oni raste zazubice. Pazi ovaj komad! I car bi
je kako mu nešto u stomaku gori. Poče se bave sami sobom, nije ni njima lako, i za njim uzdahnuo.
ga hvatati neki čudan strah i on se stade neće ni dospjeti da se na njeg obaziru. Ali uvrijediti, nego lulu popušiti.
– Nijesi lud! Ubili bi te. Njih je lakše
svi pogledati kad se sretnu s njime u oči stav.ba
otac! On će bez sumnje paziti na njega.
obazirati oko sebe, da li ga kogod gleda
Crveni fesovi su ležali i odmarali se.
i da li se vidi na njemu kako malaksaje.
– Šta je tebi, Alija? – najedanput za-
Kroz njihove žile, koje su iskočile po ru-
čuje očev glas iza sebe. Njemu potamni
Ljudi su ga počeli dostizavati, još malo
pa će ga i proći. A on zna dobro da će ga
sve pred očima.
kama i po cijelom tijelu kao masnice tekla
i vidjeti na njemu da je iznemogao. On – Ništa. je nezamjetljivo krv kao da zamire. Ničeg
nije bilo čim bi je oživjeli osim vjere i nje-
– Kako ništa? Gledam te već dugo,
će izostati za njima, neće moći s njima kako se nekako teško pomičeš, kao da si zina zanosa. Alija je ležao kraj oca i ječao
uporedo žnjeti, ljudi će ga početi zadir- iznemogao i kao da se sam sa sobom boriš. kao bolesnik. Ostali pokraj njega nisu ni
kivati, ismijavati, cijelo će selo doznati za – Ništa babo bogami! Zemlja je is- zamjećivali to bolno jecanje čovječije, jer
njegovu sramotu a njegov takmac Meho pucala i ima mnogo trnja u žitu na ovoj su i sami sa sobom imali dosta borbe. On
će pripovjedati svemu svijetu kakav je parceli, pa zato sam malo izostao. se više nije bojao nikakve sramote, jer je
Alija slapčina u poslu i na postu. A on – Ako ti je teško, idi kući! osjećao da je njegovo stradanje opće i za-
osjeća da neće moći ni od koga sakriti – Alija se poče nekako čudno i nasil- jedničko i da nije samo njegovo. Govorili
tu svoju slabost, koja se počela u njemu no smijati, kao da se želi narugati ocu, su malo i gotovo nikako. Tek katkad, da
buditi, kao groznica. ali duh ga je izdavao. bi se oglasio Meho i zakukao:
Sunce se primicalo nebeskoj sredini i – Kakvoj kući! Toliko ima posla da – Trideset dana, bolan, i to u jeku naj-
njemu se činilo, kao da se spušta odozgo se svrši do mraka, a ja da idem kući. Pa većega posla i najžešće vrućine.
sve niže i niže upravo na njegovu glavu. da mi je i gore, ja ne bih posla ostavio. – Jah, brate moj dragi! I eto, što se je
Poče ga strašno mozak boliti. Pod njim – Polako samo i ne napreži se. Iza namučio i nekako mu slađe živjeti i ne
ispucala zemlja, riče na sve strane za ki- podne ćeš na gumno. Tamo je malo lak- samo to, nego postaje nekako zadovolj-
šom i vodom, a on sve to jasnije uviđa, ši posao. Možeš sjediti u hladu i užeta niji i bolji.
da ne može više po njoj gaziti ni korača- plesti, da vežemo snopove. – E nije to nama džabe Bog naredio!
ti preko njezinih bezbrojnih pukotina. – Kakva užeta. Eno snaše tamo, neka – Znam, ali opet je teško.
Došlo mu je da plače. Neki stid se poja- one vežu a ne ja. – Šta je teško! – korio bi ih hodža
vi u njemu, gori od žeđe. Šta će reći nje- – Dobro sinko, kako hoćeš, samo pazi, Mujo. Pa i ja sam čovjek, kao i vi, pa ču-
gov otac, šta će reći ljudi? Grdit će ga na težak je ovo dan. ste li mene da sam se gdjegod potužio
kamare, a on će ležati bespomoćno na Došlo je podne i ljudi su ostavili što sam postio. Pa kakav je to u vas post
travi i neće moći raditi. Još ga mogu i posao, da ručaju i da malo odahnu. Sa kad zbog njega jadikujete. Sa veseljem
kući poslati, odvući ga na kolima. Još i sviju strana skupljali su se vezeni peš- treba Bogu služiti, sa veseljem, a ne sa
ta sramota! Majka će ga tamo dočekati, kiri pod stari jasen i vadili iz torbe ku- jadikovkom.
a sestra će ga polijevati hladnom vodom, hana jaja, komadiće hladne pite, glavice – Lako je tebi, ti si hodža, znadeš sve
da ga k sebi dozove. luka i sira. Nekima su donosile snaše i to, kako treba, a mi smo seljaci.

STAV 25/5/2017 75TAV 25/5/2017 75
S