Page 48 - STAV broj 321

DRUŠTVO

Jugoslavije, ja pišem, borim se, izlazim na
sve demonstracije. Gledam oko sebe rođe-
ne Holanđane kako samo posmatraju si-
tuaciju oslonjeni na inerciju, baš kao i mi
svojevremeno, vjerujući da će sve na kraju
biti uredu. Jer “nisu ljudi ludi da dozvo-
le mržnji da prevlada”. A ja znam da ljudi
jesu ludi i strašno mi je što ovo gledam. A
samo čekam momenat da me sin pita: “A
šta si Ti, mama, uradila da ovo zaustaviš?”
Tako to valjda bude, kako dolje, tako i
ovdje, tek kad se čovjeku tlo pod noga-
ma totalno otme, tek onda tih pet dana
počne da broji. Samo je tada već kasno.

STAV: Već ste dugo u tuđini, kakve su
Vam veze sa Sarajevom danas, jesu li
preživjela prijeratna prijateljstva?
ZELOVIĆ: Ljubav je preživjela, a pri-
jateljstva treba hraniti, zalijevati. Ja sam
jako loša u održavanju kontakta na dalji-
nu. Nisam na socijalnim medijima, mene
svi ti kontakti iz prošlosti jako uzbude i
ne znam se s tim nositi. Većina mojih sta-
rih prijatelja sada živi u inostranstvu. A
kad god odem u Sarajevo, a to je svakog
ljeta, osim ovog prošlog, koronskog, ja-
vim se prijateljima koji su ondje. Za tih
nekoliko dana živimo tu našu prošlost i
započnemo komadić sadašnjosti. Podsje-
timo se da se volimo i da smo tu. Navikli
jeste bio je četnik, ali nije imao nikakav uspjeti, ali sve su šanse da ću i ostariti i smo se u međuvremenu na ovu novu vr-
drugi izbor i nije radio nikakva zla.” Ja umrijeti pokušavajući. stu prijateljstva. Nije to nikako idealno,
sam to uzimala zdravo za gotovo. Onda ali život je čudo. Opet u situacijama kad
je počeo ovaj naš rat i cijela istorija moje STAV: “Za pet dana je sve puklo”, kaže jedni drugima trebamo pomoći ispadne da
porodice došla je pod novo svjetlo. Moj vaš stric u filmu, ciljajući na lažno brat- smo bezuslovno tu jedni za druge. A to je,
rođak, nekadašnji snajperista, kaže mi da stvo i jedinstvo u bivšoj Jugoslaviji de- nakon tolikih godina, ipak jako vrijedno.
ni on nije imao nikakvog izbora. On je bio vedesetih godina. Imate li ikoliko razu-
Srbin i išao je na srpsku stranu. Šta bi bilo mijevanja za tako pojednostavljenu tezu STAV: Može li “planeta Sarajevo” kao
s mojim dedom i rođakom da su živjeli u o naprasnom okretanju srpske politike ideja i koncept života preživjeti? Jeste
pragmatičnoj Holandiji, gdje se ne moraju protiv Sarajeva i bivših komšija te ko- li optimist?
u svakoj drugoj generaciji praviti ovakve načno i Opsadi glavnog grada Bosne i ZELOVIĆ: Ja mislim da sam optimista
egzistencijalne odluke? Ali nije to njihov Hercegovine? po odluci, a sve manje po ubjeđenju. Jako
slučaj, nafaka moje porodice je Bosna i moj ZELOVIĆ: Na početku nimalo! Sjećam se malo toga što se u Sarajevu dešava zvuči
deda i rođak pravili su odluke kakve su u da sam početkom 1992. pitala svoje rodi- obećavajuće. Ali ko sam ja da to kaže?! Iz
datom trenutku mislili da moraju napra- telje: “Kako ste dozvolili da se ovo desi?” ove perspektive vidim Sarajevo u kontek-
viti. Poslije nije bilo povratka. A pošto je Bila sam u šoku, iako još nisam znala da stu nečeg većeg, u kontekstu Evrope. A
Bosna i moja nafaka, a ja nisam ni Srpki- će postajati sve strašnije. Tražila sam od pošto vidim da se Evropi tlo pod nogama
nja, ni Hrvatica, ni Muslimanka, odgojena svojih roditelja da preuzmu odgovornost, trese, brinem se, uz sve ostale bosansko-
sam (od istog tog oca s kojim se politički da bilo šta urade. Mama je išla s nama na hercegovačke probleme, kakve šanse Sa-
ne slažem) kao Bosanka i Jugoslavenka, one demonstracije u aprilu. Ali tada je već rajevo ima. Ja ne znam šta treba uraditi da
moja odluka bila je, a i sada je, praviti bilo kasno. A pogledajte šta se sada deša- se stanje popravi. Ako neko zna, a smatra
filmove koji će pokušati praviti stabilne va u svijetu, u Evropi i u Holandiji – rasi- da ja, na bilo koji način, mogu uticati na
mostove, bazirane na iskrenosti i ljubavi, zam na sve strane, mržnja cvjeta, fašizam situaciju – molim vas, računajte na mene.
koji će prebroditi taj jaz. Ne kažem da ću se budi... Poučena bolnim iskustvom bivše
STAV: Vaš četrnaestogodišnji sin Sergej
Ja mislim da sam optimista po odluci, a sve manje po ubjeđenju. posebna je priča. Iako rođen u Amster-
damu, snažno je vezan za Bosnu i Her-
Jako malo toga što se u Sarajevu dešava zvuči obećavajuće. cegovinu i ne samo zbog fudbalskog
Ali ko sam ja da to kažem?! Iz ove perspektive vidim Sarajevo uzora Edina Džeke. Kako ste to posti-
gli u tuđini?
u kontekstu nečeg većeg, u kontekstu Evrope. A pošto vidim ZELOVIĆ: Sergej je uistinu slučaj za sebe.
da se Evropi tlo pod nogama trese, brinem se, uz sve ostale Njegova vezanost i ljubav za Bosnu izuzet-
no je specifična, a opet jako obična. Dije-
bosanskohercegovačke probleme, kakve šanse Sarajevo ima. lom sam mu ja, nehotice, prenijela svoju

48 30/4/2021 STAV