Page 52 - STAV broj 321

DRUŠTVO

Banjaluka, Travnik, Lievno, Mostar, Foča,
Novipazar, Pridor, Tešanj, Tuzla itd. roba se
gotovo sva nosi na konjima, osim one, koja
se preko Gradiške u Banjuluku i obratno
nosi, i osim one, koja Savom, Unom, Sa-
nom i Bosnom na brodovima idje.”
Piše i koji su glavni izvozni proizvodi:
“Iznosi se pako: gvoždje u Serbiu, Bugar-
sku, Vlašku, Rumenliu, Moldaviu i Dal-
maciu neurađeno u polugama i urađeno u
pločama, čavlim, tavama, saćim, kotlovim,
priekladnjim, mašama, lopatama itd.; zatim
marva sitna: ovce i koze u Austriu, tako isto
volovi i konji. Svinje u Austriu; žito razli-
čito u Dalmaciu, Hervatsku i Černugoru;
koze volujske, ovčje, kozje i zvierske, ura-
đene i neurađene za Carigrad, Dalmaciu, tursku želju za steći prozelitah — poturi- hristjanah, kosvoje gospodstvo neznajuci
Ugarsku itd. Vuna, vosak, loj, salo, pakli- cah ria svoju vieru, doisto izpoviediti mora, druge uzderžati, poturče se, iznevierige se
na, kosti, za Austriu. Oružje: sablje, puš- da samomu božjemu proviđenju imamo Bogu, i najveći nepriatelji postadoše svog na-
ke i noževi za turske deržave. Čibuci za zahvaliti, što naša viera sasvim nije iz Bo- roda, i svoje jednokervne bratje, samo zato,
Stambol i Aleksandriu; duhan u Austriu.” sne prognana ; dapače od dana do dana sve da uzderze svoja posiedovanja zemaljska.
Jukić u svom radu detaljno opisuje na- se većma širi, dok turska očevidno propa- Ovi imadu svoje Imame t. j. župnike, koji
čin na koji funkcionira vlast u Bosni. “U da. Bosanski stanovnici jesu podieljeni u su podložni kadiama — svietovnim sud-
Bosni dva imadu Vezira, jedan u Travni- glavna dva zakona hristjanski i turski ili- cima, kadie pako Carigradskomu šeh-ul-
ku, a drugi u Mostaru. Veziri Travanjski ti muhamedanski , i niešto malo Ćifutski. islamu, koi je glava Muhamedanske viere.”
često se mienjaju, i jesu rodom Osmanlie, Hrstjani se diele u dvie sliedbe: sliedbeni- Kada su Jevreji u pitanju, Jukić tvrdi
poslie njega najveće gospodstvo ima Čaha- ke zapadne i iztone cerkce... Broj Hristja- da ih je oko 6.500. “Imaju u Sarajevu svog
beg t. j. njegov namiestnik; Haznadarbeg nah na 715,500. Diele se pako: I. Kerstjani Hahambašu, koi opet svoje rabine imade u
i Čaušlaraga, pervi je obćeniti novčanih drugojačie Katolici 150,000... II. Risdani Travniku i Novompazaru”, dodaje.
poslovah upravitelj, a pesliednji deržavni , koji se pravoslavnim zovu , jesi histjani Pišući o stepenu obrazovanja tadašnjih
tomačitelj. Za ovim sliedi šura t. j. saviet grčke crkve, koji Carigradskog Patriarhu Bošnjaka, Jukić iznad svih stavlja kršćane
u većim nahiam 12, a u manjim 8. Od dvie za glavara poznaju, od vremena, kad je ovi katolike, na sva zvona hvaleći utjecaj sve-
godine svi poslovi idju na šuru, od šure na Pećku serbsku Patriaršiu zakupio ; imajir ćenstva na običan puk. Očekivano, s druge
kadiu, a od kadie pozivlje se na vezira, ve- tri vladike: Sarajevskog, koi je Mitropolit strane na veoma prizeman i ponižavajući
zir ima u svemu punomoćje; samo uboji- i Arhiepiskop, Mostarskog i Zvorničkog, način piše o izobrazbi i narodnim običa-
ce vezir pritvori, a odsuda smertna od ve- koji su episkopi, al i oni sebe Mitropoliti- jima kršćana pravoslavaca i muslimana.
likog savieta Carigradskog visi. Policajnu ma zovu. Pravoslavnih ima okolo 561,500.” “Svetjenici ovog vierozakona buduć da
oblast od prie imali su vojvode i kapetani, Na ovaj način Jukić piše o musliman- su nauke običajne po Italii i Ungarii uči-
a sad imadu muselimi. Svaka nahia ima skom stanovništvu, odnosno o broju mu- li, zato su i njihovi kerstjani najodličnii,
muselima i kadiu, gdie su povecće nahie, slimana u Bosni: “Turci, s Ciganima iznose i što se tiče znanja nauka kerstjanskoga i
one su podieljene na mukate, i ovdie sto- 384,000. Ovo su nasliednici lažljivog proro- življenja, doista drugim za izgled služiti
je njihovi nahipi iliti namiestnici; nahie i ka Muhameda, zato se Muhamedovci pravie mogu”, opisuje Jukić katolike, nastavljaju-
mukate podieljene su opet na džemate to zovu. Ovi su postali u Bosni od zločestih ći: “Narodni običaji kod krstjanah gotovo
jest obćine, obćina pako stoji iz više ma- su iztriebljeni, jer svetjenici deržei jih za
halah. Svaki džemat ima svog imama t. j. Kada govorio o praznovierje, ukinuli su i izkorenili sujih,
župnika; oni se kadkad pitaju u manjim samo gdiekoji ostali su”, opisuje Jukić, na-
poslovima. Svu dakle oblast kako sudbenu stanovništvu, on uopće stavljajući o pravoslavcima: “Pravoslavni
tako i policajnu u Bosni uživaju sami Turci ne spominje bosanske iztočne cerkve, njihovi popovi i kaluđeri,
t. j. sliedbenici Muhameda, a Kerstjani su buduć da su neprosvietjeni, niti sriedstva
samo raja t. j. robovi!” muslimane, njih stalno ikakva imaju za prosvietit se, zato ni stado
naziva Turcima. Štaviše, svoje čemu nauditi nemogu; od tuda biva,
NAJGORE UVREDE ZA MUSLIMANE, da ni nauka ni dužnostih svojih, kako ne-
PRAVOSLAVCE I JEVREJE vrlo uvredljivo tvrdi kako su zna svetjenik tako ni puk, već u tminam
Nakon toga slijedi najzanimljiviji dio pripadnici religije “lažljivog nevierojatnim stoji tako, da ni deseti oče-
Jukićevog rada. Kada govorio o stanovniš- naša neznade ; ovo razumeći po selima...
tvu, on uopće ne spominje bosanske musli- Muhameda”. Kada piše o Psovka, krađa, otimanje itd. običajno bi-
mane, njih stalno naziva Turcima. Štaviše, religiji i vjeroispovijesti, vaju kod neprosvietjena čovieka; al što to
vrlo uvredljivo tvrdi kako su pripadnici nije, odtud dolazi... svetjenika miesto Boga
religije “lažljivog Muhameda”. Kada piše Jukić muslimanima, derži, njemu svaka vieruje; mnogo derži
o religiji i vjeroispovijesti, Jukić muslima- odnosno Turcima, kako ih do obećanja; tako jedan drugomu kad ried
nima, odnosno Turcima, kako ih on naziva, zadade poštenu, prevarit ga neće. Mlađi
pripisuje najgore osobine, a ti su se stereo- on naziva, pripisuje najgore stariega, osobito kućnog stariešinu sluša,
tipi održali i do danas. Ovako je portretirao osobine, a ti su se stereotipi pred njim siesti ol zapaliti duhan nikad ol
kršćane tog vremena: “Ako je tko promisli riedko će... Svi su se običaji u svojoj cielosti
turska nasertanja na hristjanske stanovnike, održali i do danas. zaderžali; tako isto i praznovierje, buduć

52 30/4/2021 STAV