Page 52 - STAV broj 321
P. 52

DRUŠTVO



          Banjaluka, Travnik, Lievno, Mostar, Foča,
          Novipazar, Pridor, Tešanj, Tuzla itd. roba se
          gotovo sva nosi na konjima, osim one, koja
          se preko Gradiške u Banjuluku i obratno
          nosi, i osim one, koja Savom, Unom, Sa-
          nom i Bosnom na brodovima idje.”
            Piše i koji su glavni izvozni proizvodi:
          “Iznosi se pako: gvoždje u Serbiu, Bugar-
          sku, Vlašku, Rumenliu, Moldaviu i Dal-
          maciu neurađeno u polugama i urađeno u
          pločama, čavlim, tavama, saćim, kotlovim,
          priekladnjim, mašama, lopatama itd.; zatim
          marva sitna: ovce i koze u Austriu, tako isto
          volovi i konji. Svinje u Austriu; žito razli-
          čito u Dalmaciu, Hervatsku i Černugoru;
          koze volujske, ovčje, kozje i zvierske, ura-
          đene i neurađene za Carigrad, Dalmaciu,   tursku želju za steći prozelitah — poturi-  hristjanah, kosvoje gospodstvo neznajuci
          Ugarsku itd. Vuna, vosak, loj, salo, pakli-  cah ria svoju vieru, doisto izpoviediti mora,   druge uzderžati, poturče se, iznevierige se
          na, kosti, za Austriu. Oružje: sablje, puš-  da samomu božjemu proviđenju imamo   Bogu, i najveći nepriatelji postadoše svog na-
          ke i noževi za turske deržave. Čibuci za   zahvaliti, što naša viera sasvim nije iz Bo-  roda, i svoje jednokervne bratje, samo zato,
          Stambol i Aleksandriu; duhan u Austriu.”  sne prognana ; dapače od dana do dana sve   da uzderze svoja posiedovanja zemaljska.
            Jukić u svom radu detaljno opisuje na-  se većma širi, dok turska očevidno propa-  Ovi imadu svoje Imame t. j. župnike, koji
          čin na koji funkcionira vlast u Bosni. “U   da. Bosanski stanovnici jesu podieljeni u   su podložni kadiama — svietovnim sud-
          Bosni dva imadu Vezira, jedan u Travni-  glavna dva zakona hristjanski i turski ili-  cima, kadie pako Carigradskomu šeh-ul-
          ku, a drugi u Mostaru. Veziri Travanjski   ti muhamedanski , i niešto malo Ćifutski.   islamu, koi je glava Muhamedanske viere.”
          često se mienjaju, i jesu rodom Osmanlie,   Hrstjani se diele u dvie sliedbe: sliedbeni-  Kada su Jevreji u pitanju, Jukić tvrdi
          poslie njega najveće gospodstvo ima Čaha-  ke zapadne i iztone cerkce... Broj Hristja-  da ih je oko 6.500. “Imaju u Sarajevu svog
          beg t. j. njegov namiestnik; Haznadarbeg   nah na 715,500. Diele se pako: I. Kerstjani   Hahambašu, koi opet svoje rabine imade u
          i Čaušlaraga, pervi je obćeniti novčanih   drugojačie Katolici 150,000... II. Risdani   Travniku i Novompazaru”, dodaje.
          poslovah upravitelj, a pesliednji deržavni   , koji se pravoslavnim zovu , jesi histjani   Pišući o stepenu obrazovanja tadašnjih
          tomačitelj. Za ovim sliedi šura t. j. saviet   grčke crkve, koji Carigradskog Patriarhu   Bošnjaka, Jukić iznad svih stavlja kršćane
          u većim nahiam 12, a u manjim 8. Od dvie   za glavara poznaju, od vremena, kad je ovi   katolike, na sva zvona hvaleći utjecaj sve-
          godine svi poslovi idju na šuru, od šure na   Pećku serbsku Patriaršiu zakupio ; imajir   ćenstva na običan puk. Očekivano, s druge
          kadiu, a od kadie pozivlje se na vezira, ve-  tri vladike: Sarajevskog, koi je Mitropolit   strane na veoma prizeman i ponižavajući
          zir ima u svemu punomoćje; samo uboji-  i Arhiepiskop, Mostarskog i Zvorničkog,   način piše o izobrazbi i narodnim običa-
          ce vezir pritvori, a odsuda smertna od ve-  koji su episkopi, al i oni sebe Mitropoliti-  jima kršćana pravoslavaca i muslimana.
          likog savieta Carigradskog visi. Policajnu   ma zovu. Pravoslavnih ima okolo 561,500.”  “Svetjenici ovog vierozakona buduć da
          oblast od prie imali su vojvode i kapetani,   Na ovaj način Jukić piše o musliman-  su nauke običajne po Italii i Ungarii uči-
          a sad imadu muselimi. Svaka nahia ima   skom stanovništvu, odnosno o broju mu-  li, zato su i njihovi kerstjani najodličnii,
          muselima i kadiu, gdie su povecće nahie,   slimana u Bosni: “Turci, s Ciganima iznose   i što se tiče znanja nauka kerstjanskoga i
          one su podieljene na mukate, i ovdie sto-  384,000. Ovo su nasliednici lažljivog proro-  življenja, doista drugim za izgled služiti
          je njihovi nahipi iliti namiestnici; nahie i   ka Muhameda, zato se Muhamedovci pravie   mogu”, opisuje Jukić katolike, nastavljaju-
          mukate podieljene su opet na džemate to   zovu. Ovi su postali u Bosni od zločestih   ći: “Narodni običaji kod krstjanah gotovo
          jest obćine, obćina pako stoji iz više ma-                           su iztriebljeni, jer svetjenici deržei jih za
          halah. Svaki džemat ima svog imama t. j.   Kada govorio o            praznovierje, ukinuli su i izkorenili sujih,
          župnika; oni se kadkad pitaju u manjim                               samo gdiekoji ostali su”, opisuje Jukić, na-
          poslovima. Svu dakle oblast kako sudbenu  stanovništvu, on uopće     stavljajući o pravoslavcima: “Pravoslavni
          tako i policajnu u Bosni uživaju sami Turci   ne spominje bosanske   iztočne cerkve, njihovi popovi i kaluđeri,
          t. j. sliedbenici Muhameda, a Kerstjani su                           buduć da su neprosvietjeni, niti sriedstva
          samo raja t. j. robovi!”          muslimane, njih stalno             ikakva imaju za prosvietit se, zato ni stado
                                            naziva Turcima. Štaviše,           svoje čemu nauditi nemogu; od tuda biva,
          NAJGORE UVREDE ZA MUSLIMANE,                                         da ni nauka ni dužnostih svojih, kako ne-
          PRAVOSLAVCE I JEVREJE             vrlo uvredljivo tvrdi kako su      zna svetjenik tako ni puk, već u tminam
            Nakon toga slijedi najzanimljiviji dio   pripadnici religije “lažljivog   nevierojatnim stoji tako, da ni deseti oče-
          Jukićevog rada. Kada govorio o stanovniš-                            naša neznade ; ovo razumeći po selima...
          tvu, on uopće ne spominje bosanske musli-  Muhameda”. Kada piše o    Psovka, krađa, otimanje itd. običajno bi-
          mane, njih stalno naziva Turcima. Štaviše,   religiji i vjeroispovijesti,   vaju kod neprosvietjena čovieka; al što to
          vrlo uvredljivo tvrdi kako su pripadnici                             nije, odtud dolazi... svetjenika miesto Boga
          religije “lažljivog Muhameda”. Kada piše  Jukić muslimanima,         derži, njemu svaka vieruje; mnogo derži
          o religiji i vjeroispovijesti, Jukić muslima-  odnosno Turcima, kako ih   do obećanja; tako jedan drugomu kad ried
          nima, odnosno Turcima, kako ih on naziva,                            zadade poštenu, prevarit ga neće. Mlađi
          pripisuje najgore osobine, a ti su se stereo-  on naziva, pripisuje najgore   stariega, osobito kućnog stariešinu sluša,
          tipi održali i do danas. Ovako je portretirao   osobine, a ti su se stereotipi   pred njim siesti ol zapaliti duhan nikad ol
          kršćane tog vremena: “Ako je tko promisli                            riedko će... Svi su se običaji u svojoj cielosti
          turska nasertanja na hristjanske stanovnike,  održali i do danas.    zaderžali; tako isto i praznovierje, buduć



         52  30/4/2021 STAV
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57