Page 53 - STAV broj 321

da ga svetjenici nisu morali ugušiti, to se nego po drugim kraljevinama vierozakon- čije ime, da li slučajno ili namjerno, piše
i danas ne samo pripovieda, već i vieruje ska predanja obslužuju i najmanje od njih nepravilno, svaki put kada ga spominje.
u različita daranja, dapače i čaraju, uroke odstupiti, jest griehota najveća; al ukrasti, “Poslie niekoliko godinah dođe na Bo-
čine, bajanja izvode, vieruju u vukodlake, prevariti itd. ni grieha ni griešića!” snu za Begler-bega Usren-beg carski zet,
vile, vieštice...” koji zovne svu gospodu bosansku, da do-
Ovako po Jukićevom zapažanju i zapi- HISTORIJA POD JARMOM PREDRASUDA nesu stare svoje povelje, da im ih potverdi,
su izgledaju tadašnji bosanski muslimani. Posljednji dio Jukićeve knjige govori o koje on imajući u rukama, baci na vatru
“Turci, buduć da je vierozakon nji- srednjovjekovnim bosanskim kraljevima i a gospodu svu izsieče, samo ostadoše oni
hov gospodujući, to se oni brinu, kako će vladarima i taj je dio najzanimljiviji i vje- koji zakon primise turski; Ovi Usren-
Vlasim zapoviedati... Po varošim i većima rovatno najkorektnije urađen. U njemu se beg umrie u Sarajevu god. 1545. Druga
selima imadu tobože svoje učionice, veće Jukić pretvara u historičara i do u detalje pak gospoda, koja se nisu dala prevariti,
medreze, a manje mejtefe zovri, u manjim priča o bosanskim velikašima, prostori- pobiegla su u niemačke i mletačke derža-
uči se čitati i pisati, u većim turski — Mu- ma kojima su vladali i načinu na koji su ve, od kojih nieke i sada živu. Iz početka
hamedov — zakon, i turski govoriti; bogati održavali državu Bosnu. Ali brzo se vraća po svoj prilici samo su se gospoda turčila
svoje sinove u Carigrad šalju na nauke, ako uvredljivom jeziku, posebno u dijelu knji- za uzderžati svoja imanja, al kasnie cie-
nauči turski govoriti, stiti i pisati, odmah ge u kojem opisuje, kako kaže, “Bosnu pod la sela i obćine pređoše na turski zakon,
kadion može biti, ostali pako činovnici Turcima”. Za kraj, evo nekoliko redova koji tomu je uzrok, sto Turci svetjenikah nisu
mogu biti, da toga ni neznadu. najslikovitije opisuju kako Jukić vidi razloge terpili, da kristjani imaju, a oni na protiv
Učenici, koji medreze pohađaju zovu zbog kojih je franjevcima dodijeljena Ahd- obratjali su na svoj zakon i obratjaju sve
se softe, ove softe, ako dotlen nedotieraju, nama i zbog čega su Bošnjaci primali islam. do današnjega dana; oni ovim načmom,
da se ne mogu kadiluku nadati, to idju na “Mehmed II. podloživši Bosnu što pre- pervo čine sevap — dielo kriepostno —
sela i postaju hodze t. j. učitelji i imami t. varom što po izdajstvu i nemarnosti bo- drugo iz političke sverhe, jer što ih god
j. župnici, ovi uče prostake na izust imo- ljarah, tražio je način, s kojim bi najlasnje više lašnje Vlahu mogu zapoviedati, nit
liti se Bogu turskim jezikom, tako da nit zemlju ovu mogo oderžati i s ostalim car- će se Vlah izpod njih moći izkopati — i
razume učitelji ni učenici šta znače ona stvom uze stopiti. Zato nepazeći na vieru zaisto Muhamedov zakon primljen je, s
molenja. Turci obicno su slavjanske obica- zadatu, smakne Stiepana kralja, strica mu velikom našom nesrećom, gotovo od ve-
je pobaciii, te se prihvatili predanjah, koje Radivoja, opakoga izdajicu grada Bobovca ćeg diela naroda; ovi novi zakon. osigu-
im njihovi šehovi i derviši nadlagujući se, Radaka; gospodara od Popova i Trebinja rao im je imanjstva i bogatsva, oslobodio
kazuju. Buduć da nikakva ponjatja o ću- Radosava Pavlovića, i još niekoje poglavice, od harača i svakog danka, dopuštao sva-
dorednosti neimadu, to nije im se čudit, koji su mu se vidili pogibljivii, nemiloserd- ko dielo griešno i naslađenje tielesno, bez
sto su tako zločesti. Njihov zakon pun je no pogubi; u zadobivene gradove postavi truda i radnje mogli su gospodstvo provo-
praznovierja. Tako orlaž i psa ubiti kod svoje vojnike — gerčke i serbske poturice diti; osim toga mnogo roblje dovodili su
njih je griehota, a Vlaha ubiti to je sevap: — snagu bosansku 30,000 po izboru mla- iz niemačkih i mletackih deržažvah, koje
od Vlaha oteti sve se mora, samo da nekre- dićah odvede sa sobom i učini od njih Je- bi oni ovdie izturčili, kasnie pak kad su
pa; krušnu mervicu nogom pogaziti, to je njičare; do 200,000 roblja mužka i ženska, ugarske i ostale zemlje od Turakah preo-
veliki grieh, a grieha neima kad u lov idju odvedu vojnici sa sobom i razprodadu po tete, svi Turci i poturice doselili su se u
sa psima i konjima zriela žita gaziti. Sva- maloj Azii; koji su mogli pobieći, osobito Bosnu, tako da Bosna gotovo mogla se
ki se kod njih grieh avdestom — pranjem, katolici biegali su u Dubrovnik, Dalmaciu, je turska zemlja zvati, premda su ilirski
umivanjem — pomersiti može. Ciele bi se Ugarsku itd. Ovo biežanje i selenje, malo govorili svi.
knjige mogle napisati o njihovom prazno- zabrine cara: da mu zemlja pusta sa svim Množtvo i bogatstvo. bosanskih Tura-
vierju, buduć da su i stara slavjanska uz- neostane, zovne preda se fra Angela Zvi- kah, maloča, siromaštvo i neznanstvo ker-
deržali, i opet turska primili. Kod njih je dovića, tadašnjeg starešinu franciskanskog stjanah, činilo je perve to jačim, a posliednje
sve suđeno, dok nafake ima, njemu nitko dadne mu povelju: da narod neodvratja od to nejačim i nevoljniim. U Europi neima
nahudit ne može itd. Itd.” podložtva carskog , već da mogu slobodno deržave, da su gdie, jedni druge rad zako-
Konačno, opisujući stanovništvo Bosne, zakon svoj oversivati i mnogim plemićima na progonili, kao sto ovdie progone i tlače
Jukić na vrlo uvredljiv način piše i o Jevre- i gospodi, davsi im berate, dopusti im nji- do današnjeg dana Turci kerstjane, koji su
jima: “Ćifuti kako svagdie tako i ovdie, po hove zemlje i posiedovanja uživati.” jednog roda i podrietla, al šta je, narod i
svome zakonu od drugih razlučeni, samo Na posebno ružan način i s vidjlivom narodnost, to kako Turci, tako i kerstjani
što ovdie svoj talmud boljma obslužuju, mržnjom Jukić piše o Gazi Husrev-begu, neznadu.” n

STAV 30/4/2021 53