Page 53 - STAV broj 321
P. 53

da ga svetjenici nisu morali ugušiti, to se   nego po drugim kraljevinama vierozakon-  čije ime, da li slučajno ili namjerno, piše
          i danas ne samo pripovieda, već i vieruje   ska predanja obslužuju i najmanje od njih   nepravilno, svaki put kada ga spominje.
          u različita daranja, dapače i čaraju, uroke   odstupiti, jest griehota najveća; al ukrasti,   “Poslie niekoliko godinah dođe na Bo-
          čine, bajanja izvode, vieruju u vukodlake,   prevariti itd. ni grieha ni griešića!”  snu za Begler-bega Usren-beg carski zet,
          vile, vieštice...”                                                   koji zovne svu gospodu bosansku, da do-
            Ovako po Jukićevom zapažanju i zapi-  HISTORIJA POD JARMOM PREDRASUDA  nesu stare svoje povelje, da im ih potverdi,
          su izgledaju tadašnji bosanski muslimani.   Posljednji dio Jukićeve knjige govori o   koje on imajući u rukama, baci na vatru
            “Turci, buduć da je vierozakon nji-  srednjovjekovnim bosanskim kraljevima i   a gospodu svu izsieče, samo ostadoše oni
          hov gospodujući, to se oni brinu, kako će   vladarima i taj je dio najzanimljiviji i vje-  koji zakon primise turski; Ovi Usren-
          Vlasim zapoviedati... Po varošim i većima   rovatno najkorektnije urađen. U njemu se   beg umrie u Sarajevu god. 1545. Druga
          selima imadu tobože svoje učionice, veće   Jukić pretvara u historičara i do u detalje   pak gospoda, koja se nisu dala prevariti,
          medreze, a manje mejtefe zovri, u manjim   priča o bosanskim velikašima, prostori-  pobiegla su u niemačke i mletačke derža-
          uči se čitati i pisati, u većim turski — Mu-  ma kojima su vladali i načinu na koji su   ve, od kojih nieke i sada živu. Iz početka
          hamedov — zakon, i turski govoriti; bogati   održavali državu Bosnu. Ali brzo se vraća   po svoj prilici samo su se gospoda turčila
          svoje sinove u Carigrad šalju na nauke, ako   uvredljivom jeziku, posebno u dijelu knji-  za uzderžati svoja imanja, al kasnie cie-
          nauči turski govoriti, stiti i pisati, odmah   ge u kojem opisuje, kako kaže, “Bosnu pod   la sela i obćine pređoše na turski zakon,
          kadion može biti, ostali pako činovnici   Turcima”. Za kraj, evo nekoliko redova koji   tomu je uzrok, sto Turci svetjenikah nisu
          mogu biti, da toga ni neznadu.    najslikovitije opisuju kako Jukić vidi razloge   terpili, da kristjani imaju, a oni na protiv
            Učenici, koji medreze pohađaju zovu   zbog kojih je franjevcima dodijeljena Ahd-  obratjali su na svoj zakon i obratjaju sve
          se softe, ove softe, ako dotlen nedotieraju,   nama i zbog čega su Bošnjaci primali islam.   do današnjega dana; oni ovim načmom,
          da se ne mogu kadiluku nadati, to idju na   “Mehmed II. podloživši Bosnu što pre-  pervo čine sevap — dielo kriepostno —
          sela i postaju hodze t. j. učitelji i imami t.   varom što po izdajstvu i nemarnosti bo-  drugo iz političke sverhe, jer što ih god
          j. župnici, ovi uče prostake na izust imo-  ljarah, tražio je način, s kojim bi najlasnje   više lašnje Vlahu mogu zapoviedati, nit
          liti se Bogu turskim jezikom, tako da nit   zemlju ovu mogo oderžati i s ostalim car-  će se Vlah izpod njih moći izkopati — i
          razume učitelji ni učenici šta znače ona   stvom uze stopiti. Zato nepazeći na vieru   zaisto Muhamedov zakon primljen je, s
          molenja. Turci obicno su slavjanske obica-  zadatu, smakne Stiepana kralja, strica mu   velikom našom nesrećom, gotovo od ve-
          je pobaciii, te se prihvatili predanjah, koje   Radivoja, opakoga izdajicu grada Bobovca   ćeg diela naroda; ovi novi zakon. osigu-
          im njihovi šehovi i derviši nadlagujući se,   Radaka; gospodara od Popova i Trebinja   rao im je imanjstva i bogatsva, oslobodio
          kazuju. Buduć da nikakva ponjatja o ću-  Radosava Pavlovića, i još niekoje poglavice,   od harača i svakog danka, dopuštao sva-
          dorednosti neimadu, to nije im se čudit,   koji su mu se vidili pogibljivii, nemiloserd-  ko dielo griešno i naslađenje tielesno, bez
          sto su tako zločesti. Njihov zakon pun je   no pogubi; u zadobivene gradove postavi   truda i radnje mogli su gospodstvo provo-
          praznovierja. Tako orlaž i psa ubiti kod   svoje vojnike — gerčke i serbske poturice   diti; osim toga mnogo roblje dovodili su
          njih je griehota, a Vlaha ubiti to je sevap:   — snagu bosansku 30,000 po izboru mla-  iz niemačkih i mletackih deržažvah, koje
          od Vlaha oteti sve se mora, samo da nekre-  dićah odvede sa sobom i učini od njih Je-  bi oni ovdie izturčili, kasnie pak kad su
          pa; krušnu mervicu nogom pogaziti, to je   njičare; do 200,000 roblja mužka i ženska,   ugarske i ostale zemlje od Turakah preo-
          veliki grieh, a grieha neima kad u lov idju   odvedu vojnici sa sobom i razprodadu po   tete, svi Turci i poturice doselili su se u
          sa psima i konjima zriela žita gaziti. Sva-  maloj Azii; koji su mogli pobieći, osobito   Bosnu, tako da Bosna gotovo mogla se
          ki se kod njih grieh avdestom — pranjem,   katolici biegali su u Dubrovnik, Dalmaciu,   je turska zemlja zvati, premda su ilirski
          umivanjem — pomersiti može. Ciele bi se   Ugarsku itd. Ovo biežanje i selenje, malo   govorili svi.
          knjige mogle napisati o njihovom prazno-  zabrine cara: da mu zemlja pusta sa svim   Množtvo i bogatstvo. bosanskih Tura-
          vierju, buduć da su i stara slavjanska uz-  neostane, zovne preda se fra Angela Zvi-  kah, maloča, siromaštvo i neznanstvo ker-
          deržali, i opet turska primili. Kod njih je   dovića, tadašnjeg starešinu franciskanskog   stjanah, činilo je perve to jačim, a posliednje
          sve suđeno, dok nafake ima, njemu nitko   dadne mu povelju: da narod neodvratja od   to nejačim i nevoljniim. U Europi neima
          nahudit ne može itd. Itd.”        podložtva carskog , već da mogu slobodno   deržave, da su gdie, jedni druge rad zako-
            Konačno, opisujući stanovništvo Bosne,   zakon svoj oversivati i mnogim plemićima   na progonili, kao sto ovdie progone i tlače
          Jukić na vrlo uvredljiv način piše i o Jevre-  i gospodi, davsi im berate, dopusti im nji-  do današnjeg dana Turci kerstjane, koji su
          jima: “Ćifuti kako svagdie tako i ovdie, po   hove zemlje i posiedovanja uživati.”  jednog roda i podrietla, al šta je, narod i
          svome zakonu od drugih razlučeni, samo   Na posebno ružan način i s vidjlivom   narodnost, to kako Turci, tako i kerstjani
          što ovdie svoj talmud boljma obslužuju,   mržnjom Jukić piše o Gazi Husrev-begu,   neznadu.”        n


                                                                                                    STAV 30/4/2021 53
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58