Page 65 - STAV broj 334
P. 65

“Suad je bio najbolji borac u
                                                                               našoj jedinici. On se ničega
                                                                               nije bojao. Bio je brz, okretan
                                                                               i sitnije građe, tako da je
                                                                               lahko uspijevao naći zaklon”,
                                                                               kaže Salih Melkić.

                                                                               pucati u svoje dijete?!’ Ja mu poslije ka-
                                                                               žem: ‘Pa trebao si uzeti metke i ispucati
                                                                               ih u zrak.’ Ali eto, on se nije znao snaći,
                                                                               pa su ga pretukli.”
                                                                                  Nepuna dva mjeseca nakon što su oslo-
                                                                               bođeni Golubovići Suad je poginuo na Pe-
                                                                               ćigradu. Ukopan je u rodnom selu, u blizini
                                                                               porodične kuće. “Nisam baš lahko podnije-
                                                                               la njegovu smrt. Kad crkla nisam za njim.
                                                                               Injekcije nisam nijedne primila, ali jesam
                                                                               pila i po tri tablete za smirenje. Samo sam
                                                                               se u Allaha uzdala. Ubrzo nakon pogibi-
                                                                               je dva puta sam ga sanjala; kao on otvara
          Prilikom služenja JNA                                                vrata, ulazi u kuću u onom vojnom odije-
                                                                               lu i pita me: ‘Šta ti, mama, radiš?’ Rekoh:
          rat, određeno vrijeme je radio u Karlov-  Mene su ‘autonomaški’ vojnici često ze-  ‘Evo sjedim sine i tugujem za tobom.’ Pa
          cu, pa onda ovdje kao kuhar. Od samog   zali i govorili: ‘Majka, ti si za Korpus’, a   me onda korio što plačem za njim. Nakon
          početka rata bio je aktivan kao borac.   ja im kažem: ‘Nemojte vi biti dosadni.’   tih snova, odlučila sam da neću više pla-
          Kad je krenula ‘Autonomija’, prešao je   Znala sam ja taktizirati. Ja njima ispečem   kati. I dalje mi je bilo teško, ali sam se po-
          u Bužim i uključio se u ‘Hamze’. Tad ga   kafu i pravim se da nisam ljuta, ali muž   mirila da je to Božija odredba. Imam mali
          nisam vidjela nekoliko mjeseci. Tek kad   Rasim je bio b’jen. On ništa nije znao   Jasin pa mu učim na bosanskom. Samo
          su oslobođeni Golubovići došao je kući.   prikriti. Dva rebra su mu prebili tukući   Bog zna koliko sam mu dosad proučila.
          Sve vrijeme dok naš kraj nije oslobođen,   ga. On je bio u ‘Autonomiji’, a sin Suad   Poslije svakog namaza mu Elham prou-
          mi smo bili kod kuće, na teritoriju koji   u Petom korpusu. I kad je zaduživao mu-  čim i pred dušu predam”, svoje kazivanje
          je bio pod kontrolom Fikretove vojske.   niciju, Rasim im je rekao: ‘Kako ću ja   završava majka Hasema.    n










































                                                                                                    STAV 30/7/2021 65
   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70