Page 48 - STAV broj 229
P. 48

DRUŠTVO



                                                                               “Bilo je oko pet miliona
                                                                               naroda te godine na hadžu.
                                                                               Bio sam se izgubio, i to
                                                                               zbog jednog kolege. Sad
                                                                               ću ti pričat. Kad smo išli
                                                                               na Arefat, pješke smo išli.
                                                                               Rekoše ‘pokret’, ode ovaj
                                                                               kolega, a ostade mu ležaljka,
                                                                               zaboravio je, šta li. Ja se
                                                                               povratih nazad i uzeh je da
                                                                               mu je ponesem, kad ja tamo,
                                                                               turski bajrak. Gledaj gdje
                                                                               su naši, jesu li pošli, nigdje
                                                                               Bošnjaka. Čekaj, čekaj,
                                                                               nigdje nikoga, samo Turci.
                                                                               Hajde, šta ću, ja s njima,
                                                                               odmah smo se udružili. Pazili
                                                                               su me k’o svog”

          koji pred njim sjedimo radnog staža za-  pa hoću da to prodam. Sakupit ću para,   Pazili su me k’o svog. Izašli gore na Arefat,
          jedno. Dodaje i kako se svi danas nešto   pa hajde onda iduće godine da odemo za-  odozgor kad smo se vratili, došli ujutro
          žale kako su slabe penzije i tvrdi da on s   jedno’, kaže mi. I tako ti je i bilo, sačekao   na Minu. Sabah ćemo klanjati na Mini i
          tim nema nikakvih problema. “750 eura   sam ga godinu i onda smo zajedno otišli.   tu nađem dvojicu naših, s kolima došli.
          mi je penzija, stiže ravno iz Slovenije, i   A bio sam tad u dobrom kuvetu, noge su   Pitam ih hoće li oni doli, hoće kažu. ‘Pa
          mirna Bosna. Tamo sam 20 godina radio   me slušale, mogao sam još dvojicu na le-  gdje stanujete’, pitam, kažu u hotelu, piše
          i znam svaki budžak Slovenije. Radio   đima nositi. Šta mi je bila, tek 86. godina   na njemu ‘Bosna’ velikim slovima. ‘Pa’,
          sam na tadašnjim ESV napravama. To   nastala”, opet se šali Mešić.   rekoh ‘i ja ondi stanujem.’ I ja s njima do
          ti je telefonija, niska struja na željezni-                          hotela. Kad su me vidjeli, viče mi Salih
          cama. A voljeli me oni Slovenci, mogao   NA HADŽU POD TURSKIM BAJRAKOM  ef. Grabus, vođa puta: ‘Znao sam ja, on
          sam tad zaposliti koga sam htio u Slove-  Sjeća se da mu je bilo dosta naporno   je bio u partizanima, neće se on izgubit.’”
          niji. U Hadžićima sam se prvo zaposlio u   jer je trebalo mnogo hodati. “Išli smo na   Žali nam se i kako mu je nana preselila
          slovenskoj firmi, malo zatim me Slovenci   Uhud đe je borba bila. Išli smo i u džami-  na ahiret 2004. godine i kako je otad sam.
          zavoljeli i primijetili, pa mi ponudili da   ju Poslanika, a. s. Išli i na Minu, tolika je   Ne misli se, kaže, ženiti jer je ostario, ali
          odem u Sloveniju raditi. Prihvatim, do-  to džamija, to ti vidio nisi. Kad je ezan,   bi mu trebala žena, bez obzira na godi-
          bro su plaćali. Radio bih po deset dana,   ne znaš s koje strane ukujiše, samo ječi.   ne. “Kako ne bi, bolan?! Sam sam, meni
          naradi i prekovremenih, i onda nazad   Bilo je oko pet miliona naroda te godine   treba neko da imam s kim razgovarat. A
          kući. I sve tako, 20 godina. Sjedi navečer   na hadžu. Bio sam se izgubio, i to zbog   nisam siromah, mogu ih držati. Jednoj
          u 19 sati u Jablanici na brzi voz, gori sam   jednog kolege. Sad ću ti pričat. Kad smo   sam govorio, cura, ima 37 godina: ‘Bi li
          u 9 sati ujutro.”                 išli na Arefat, pješke smo išli. Rekoše   polagala ispit da moreš kola vozit?’ ‘Ne
            Naglašava i kako je vazda para imao,   ‘pokret’, ode ovaj kolega, a ostade mu le-  bih ja, bogami, polagala’, kaže mi. ‘Eh,
          od malih nogu da današnjih dana. Zbog   žaljka, zaboravio je, šta li. Ja se povratih   bogami, onda nisi za mene’, kažem joj.
          toga se i s lahkoćom 2008. godine odlučio   nazad i uzeh je da mu je ponesem, kad ja   A šta ću, nigdi nisam prispio bez kola. S
          otići na hadž. “Odem jednom komšiji, gore   tamo, turski bajrak. Gledaj gdje su naši,   jednom sam baš jutros razgovarao. 20 go-
          iznad mu je kuća, pa ga pitam: ‘Bogati,   jesu li pošli, nigdje Bošnjaka. Čekaj, če-  dina sam stariji od nje. Zezaju me iz sela,
          bil ti otišao na hadž?’ ‘Bogami, ne mogu   kaj, nigdje nikoga, samo Turci. Hajde,   kažu: mlada ti je ona. A đavola je mlada,
          ove godine, neku građu siječem i nešta,   šta ću, ja s njima, odmah smo se udružili.   ima haman 80 godina.’ Znamo se ima i
                                                                               deset godina. I ona me zeza pa mi kaže:
          “Jednoj sam govorio, cura, ima 37 godina: ‘Bi li polagala            ‘Dobar si mi, dobro izgledaš, ne bih ti dala
          ispit da moreš kola vozit?’ ‘Ne bih ja, bogami, polagala’,           ni stoju.’ Eh, kad se i kad dobro izgledalo
                                                                               kad smo bili momci. Bila je jedna Haj-
          kaže mi. ‘Eh, bogami, onda nisi za mene’, kažem joj. A šta           ra, najzgodnija cura u svim ovim selima.
          ću, nigdi nisam prispio bez kola. S jednom sam baš jutros            Udala se za Mehana u Paprasko, pa smo
          razgovarao. 20 godina sam stariji od nje. Zezaju me iz sela,         joj iz sela mi mladići pjevali: ‘Imam kre-
                                                                               ve, imam deku novu, još da imam Hajru
          kažu: mlada ti je ona. A đavola je mlada, ima haman 80               Mehanovu.’ Starija je bila od mene, četr-
          godina.’ Znamo se ima i deset godina. I ona me zeza pa mi            naesto godište, a ja mladić. To je bio vakat
          kaže: ‘Dobar si mi, dobro izgledaš, ne bih ti dala ni stoju’”        za ganjanje cura i za ženidbu. A sad, nema
                                                                               više ništa od toga”, zaključuje Mešić.  n



         48  25/7/2019 STAV
   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53