Page 67 - STAV broj 270
P. 67

zalihe krvi, a potom pobjegli za Bosanski   Taj dan niko od njih nije nastradao. “Te
          Petrovac. Nakon nekoliko dana, kada su   granate koje su podbacile pogodile su
          doktori vidjeli da operirani ranjenik ima   drugi cilj, jedna osoba je poginula, druga
          stalno visoku temperaturu, ponovo su   teže ranjena. Bila je to kuća naših kom-
          operirali Osmana Abdića i tako osujetili   šija Sladakovića. Bili su jedina čistokrv-
          plan ljekara Srbina da na monstruozan   na srpska familija na Humu. Otac Miloš
          način usmrti ranjenog bosanskog brani-  Sladaković je poginuo, a sin Jovo je teže
          telja. Kako saznajemo od Osmana Abdi-  ranjen. Jovu su iz kuće iznijele komšije
          ća, ovaj ljekar-monstrum zvao se Dragan   muslimani, odnijeli ga u bolnicu, odakle
          Zec i nikad nije odgovarao za ovaj svoj   je kasnije prebačen u Bihać. Jovo je otac
          nečovječni postupak.              poznatog srpskog borca Zorana Zoke
                                            Sladakovića, koji je odlikovan najvišim
          EVAKUACIJA POD KIŠOM PROJEKTILA   ratnim priznanjem tzv. VRS u jedinici
            Potresno svjedočenje o agresiji na Bo-  11. lake krupske srpske brigade. Znači,
          sansku Krupu ispričao nam je i Kruplja-  prvim ispaljenim granatama oni su ubili
          nin Almir Jaro Hasanagić, bivši starješi-  svoje. U kasnijim noćnim satima smo svi
          na 511. slavne bosanskokrupske brigade   otišli s Huma i ujutro se ponovo vratili”,
          Armije Republike Bosne i Hercegovine,   ističe Hasagić.
          koji trenutno živi i radi u Calgaryju u da-  Sutrašnji je dan, dodaje Hasagić, pro-
          lekoj Kanadi: “Kako je svima poznato,   tekao uz stalno granatiranje, a zatim je, u
          pucnjava je počela 21. aprila 1992. godi-  poslijepodnevnim satima, niz Lipik sišlo
          ne u 17:50 sati. Dok smo bili na Humu,   oklopno vozilo s desetinom ljudi u pan-
          u jednoj sekundi na nas se obrušila kiša   cirkama i napravilo totalnu pometnju.
          metaka. Koliko sam mogao da vidim, pu-  “Kretali su se niz Mahalu prema zgradi
          cnjava je bila iz popove kuće, da mu Bog   suda. Indir Bužimkić Inko je ranjen iz tog
          duši oprosti. Rat je počeo i dogodio se taj   vozila. Bio je zaklonjen iza zgrade suda.
          prvi, najveći strah i paraliza. Moj saborac   Inku sam sreo kod ‘Gradske kafane’, gdje
          Adnan Dupanović Dado, valjda spontano,   mi je rekao od čega je i kako ranjen i ko
          počeo je da trči uzastranu na neko sigur-  mu je pomogao. Previo ga je medicinar
          nije mjesto, dok sam se ja bacio na leđa i   Hari Mesić. Više ljudi je trčalo niz Varoš
          rastanjio kao jufka po zemlji. Ležao sam   i preko Stare Žitarnice. Neko iz te mase
          i preko glave gledao Dadu kako trči dok   je rekao da idu tenkovi i vojska u pan-  Almir Hasanagić Jaro
          ga je zasipala kiša metaka koji su se zabi-  cirkama. To je bio dovoljan razlog da se
          jali ispod njegovih nogu. Nevjerovatno je   unese velika panika i tako je cijela masa   Nekoliko momaka iz Bužima krenuli
          kako ga tad nije niti jedan metak okrznuo.   ljudi krenula putem Ada i Ajeka. Znajući   su sa mnom do Drvenog mosta, ali most
          Bio je to puškomitraljez. Ja sam tako le-  da su u Zanatskom centru bili pripadnici   je neprestano bio pod vatrom, tako da
          žeći u jednoj ruci držao pušku, a u drugoj   Teritorijalne odbrane iz Kladuše, uputio   nije bilo šanse da se može sigurno preći.
          rupovku i čekao da samo malo prestane s   sam se do njih. I dok su oni sjedili, jeli i   Stajao sam ispred mog butika. Oči su mi
          pucnjavom da mogu da trčim za Dadom   pili, rekao sam im: ‘Ljudi, pa vi tu sjedite   bile pune suza. Kao da sam na tren zas-
          na sigurnije mjesto. Čim je pucnjava malo   i jedete, a došli ste da se borite s nama, a   pao i vratio se u sretne čaršijske dane. Iz
          jenjala, skočio sam i svom snagom trčao   četnici evo idu s tenkovima i oklopnim   te polusvijesti me probudio glas momka
          do zemunice u koju se većina prisutnih   vozilima.’ Rekao sam im ono što su meni   iz Bužima koji me upitao šta mi je, zašto
          sklonila. Onda je počelo i prvo granati-  drugi rekli. U trenutku je nastao stampe-  tako buljim. Pogledao sam ga i rekao:
          ranje”, svjedoči Almir Hasagić.   do i pitali su: ‘Šta sad?’ Na to sam im re-  ‘To je moja radnja!’ Momak je odgovo-
            Prve su granate, kaže, prebacile Hum.   kao da se vojska povlači put Ada, da tamo   rio: ‘Jebiga, gotovo je sad!’ Ispred je bio
          Onda podbacile, da bi potom pale na svega   imaju lađe kojim se prebacuju na drugu   parkiran kamion koji je provalio i na žice
          tridesetak metara od Hasagića i saboraca.   stranu obale.            upalio rahmetli Irfo Šlauf i u koji su ukr-
                                                                               cani civili iz obližnjih zgrada. Posljednji
                                                                               koji je uskočio u kamion bio je rahme-
                                                                               tli Smajo Zuhrab, koji je bos dotrčao od
                                                                               kuće vidno uplašen i rekao kako je sad
                                                                               prošlo oklopno vozilo i iza njega vojska,
                                                                               te da su otišli prema Uni ispod Starog
                                                                               grada. Amir Krupić Guli je sjeo za volan
                                                                               kamiona i uspio preći s ljudima na dru-
                                                                               gu stranu preko Drvenog mosta. Na sre-
                                                                               ću, niko tad nije nastradao. Ostalo nas je
                                                                               svega nekoliko tu na raskrsnici.
                                                                                  Od jednog kladuškog teritorijalca Reuf
                                                                               Jahić uzeo je ručni bacač, rekavši kako je
                                                                               u JNA za to osposobljen i napunio ga. Nas
                                                                               dvojica smo zalegli iza stepenica radnje
                                                                               ‘Foto Nijaz’ i čekali da se pojavi to oklo-
                                                                               pno vozilo. Nije se pojavilo. Povukli smo
                                                                               se do kuće Selmira Hasića i kafića ‘E4’,


                                                                                                    STAV 7/5/2020 67
   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72