Page 58 - STAV broj 244
P. 58
DRUŠTVO
Zapisi između ratova (4)
POGINUO JE HEROJSKI,
GLADAN I ŽEDAN, U
PODERANIM ČIZMAMA
Prebacio je pušku preko leđa, zgrabio zolju i počeo trčati kroz tranšeju prema rovovima 7
i 8. Ja sam potrčao za njim i nakon petnaestak metara čusmo kad naši povikaše: “Evo ih,
evo ih...” Provirio sam i ugledao četnike kako pogureni idu prema susjednom rovu. Bilo ih
je sigurno 150. Tad je proključalo sa svih strana
Piše: Amir HASANOVIĆ gore-dolje, vikalo se na sav glas: “Čekaj na Tek tad shvatih da smo posljednji put
sigurno, pucaj na sigurno, štedi municiju.” jeli jučer, oko šest navečer. Nešto malo.
I tako gore-dolje po liniji. Gdje je pritisak Oskudno. Digli nas s industrijske zone.
ričam noćas s jednim momkom koji napada jači – začepljuj. Dolje nismo ni doručkovali, a nije nam se
inače prati moje objave i pisanje. Oko 15 sati pokrenut je žestok mehani- ovdje moglo dostaviti. Veoma teško.
Pita me kako gledam na nekrologe zirano-pješadijski napad. Jedan tenk probio Upitah ljude ima li ko šta. Svi se zgle-
Pi knjige o našim šehidima i poginu- se na desnoj strani na tridesetak metara do daju. Niko ništa. Jedan momak izvadi od-
lim borcima. U njima, kaže, najčešće piše da naših tranšeja. Neko je uzviknuo: “Osmica nekud šnitu hljeba.
su svi herojski poginuli, ali o tome kako su nema protuoklop, pregazit će ih!” – Uzmi – rekoh – polahko žvači.
poginuli, kako se to dogodilo, nije tu ništa Rahmetli Suad prebacio je pušku preko Pogled mi skliznu na njegove čizme,
zapisano. “Meni je to nerazumljivo”, veli. leđa, zgrabio zolju i počeo trčati kroz tran- desna je sprijeda bila potpuno odvaljena.
I uzmem odmah jednu od tih knjiga, šeju prema rovovima 7 i 8. Ja sam potrčao On me pogleda sliježući ramenima.
stvarno je nisam prije zagledao. Sve šablonski za njim i nakon petnaestak metara čusmo – Noge su mi mokre i smrznute.
napisano, zbrda-zdola i kao da je papira fa- kad naši povikaše: “Evo ih, evo ih...” – Sad će mrak, utihnut će. Snaći ćemo se.
lilo: rođen tu i tu, tad i tad, sin majke i oca, Provirio sam i ugledao četnike kako Utom povikaše: “Evo ih, evo ih!” Tač-
radio, nije radio, tog datuma herojski položio pogureni idu prema susjednom rovu. Bilo no prema nama kretala se praga koju su na
život za Bosnu i Hercegovinu. ih je sigurno 150. Tad je proključalo sa svih sajlama teglila dva tenka. Pucala je bez pre-
Naletim tako na fotografiju šehida našeg, strana. U tom trenutku desno od nas žestok stanka. S lijeve i desne strane, u strijelcima,
ako Bog da, Suada Mehića. Kažem mom- prasak. Okrenuh se i vidjeh da se iz donjeg pratilo ih je između 200 i 250 pješadina-
ku: uključi kameru i slušaj. dijela tenka izvija plamen. Usporeno, ali i ca. Nastao je pakao. U momentu dok sam
Peti je januar 1994. godine. Traju najže- dalje se kretao. stavljao okvir tenkovska granata doletjela
šći napadi na Gradačcu. S industrijske zone Tren poslije preko naših glava preletje je direktno u naš grudobran. Odbacila me
u jutarnjim satima prebacuju nas na Poza- klepećući “maljutka” i direktno ga pogo- nazad i nabila uz balvan na sami ulaz zemu-
rike. Gore se redaju tenkovsko-pješadijski di u kupolu uz strašnu detonaciju i škripu nice. Ostali se sjatiše. Pitaju jesam li ranjen.
napadi. Tu smo od devet ujutro. Drugi je gvožđa. Suad je dotrčao zadihan: “Ode Opipah se, gledam, nema ništa, dobro je.
dan bez spavanja, jak vjetar i minus dodatno tenk, brale!” Ustao sam, ali još mi je zvonilo u ušima.
otežavaju ionako tešku situaciju. Graja i tekbiri iz tranšeja nisu presta- Suad povika da mu treba municije. Ostala
Nas su rasporedili na samu vezu s mom- jali. U jednom momentu Suad se splazao su mu bila još tri okvira.
cima iz Srebrenika. Oko 11 sati otpočeo je niz zid tranšeje. Prebacio sam mu na grudobran i usput
manji pješadijski napad, a nakon što je od- – Šta ti je, jesi li ranjen? nasumice pucao. Ubacio je u svoj puškomi-
bijen, krenulo je granatiranje iz svih mo- – Nisam, vrtoglavica neka. Gladan sam, traljez okvir i ustao da zapuca. U tom trenut-
gućih oružja. Mi smo išli po tranšejama Amire. ku odbačen je nazad uz zid tranšeje, samo
se spustio niz njega. Pušilo mu se iz rupa
na jakni. Gledao je u mene stežući zube.
Ja sam nakratko bio sleđen, nepomičan.
Onda sam skočio i položio ga sebi na noge.
Vikao sam, tražio sanitetliju, doktora, ne
znam ni sam koga...
Pucnjava je bila zaglušujuća. Gle-
dao sam ljude oko sebe – pucaju,
bacaju bombe... Sve k’o u
58 7/11/2019 STAV
