Page 58 - STAV broj 156
P. 58
DRUŠTVO
Husein Husić U lovu s Mahmutom
NARODNI ORTOPED Kovačevićem
I prije nego što se oženio naučio je namještati iščašene desetke hiljada zglobova jer taj posao radi više od 50 godina.
zglobove. Tu vještinu naučio je od komšije Hasana Mamića, “Nekada u toku dana dođe jedna osoba, a nekada i po pet-šest.
koji je taj posao radio duže od četrdeset godina. “Objasnio Popravljao sam sve vrste zglobove, od prsta do kuka. Jedino
mi je kako fukcionira svaki zglob i kakvo je njegovo prirod- sam u slučaju slomljene kosti bolesnike upućivao u bolnicu.”
no stanje. Trebalo mi je da Hasan potegne deset zglobova i Na pitanje da li je čitao literaturu i prisustvovao nekim
da gledam šta on radi. Kasnije je Hasan umro i ja sam preu- medicinskim edukacijama i seminarima, Husein odgovara:
zeo njegovu ulogu”, objašnjava nam ističući da je “napravio” “Ja sam to naučio prije čitanja literature. Čitao sam nakon
što sam to kazao bolničarima u Linzu. Prilikom boravka na
redovnim kontrolama u bolnici u Linzu neki doktori sazna-
li su da znam namještati zglobove. Interesiralo ih je kako to
radim i koliko sam efikasan. Donijeli su mi model ljudskog
kostura s gumiranim mišićima i tražili da im pokažem šta
sve znam o zglobovima. Bilo im je drago kad su se uvjerili
da ja istinski to znam raditi. Onda su mi i pomogli da nau-
čim više o svemu, pa sam s njima još bolje usavršio ‘svoj za-
nat’. A išao sam i u Veliku Kladušu u Dom zdravlja kad me
je zvao jedan ortoped. Bila jedna cura od desetak godina koja
je izglobila lakat. Ortoped poslao sestricu da joj radi uputni-
cu za Bihać, a meni kaže: ‘Hajde sad da ja vidim šta ti znaš!’
Kažem ja toj djevojci: ‘Hajde da did vidi šta je s rukom!’ Kad
sam joj napravio ruku, ona je vrisnula i otišla. Sestra je ušla
i upitala: ‘Šta ti njoj uradi?’ Rekoh: ‘Hajte vi njoj napravite
snimak ruke.’ Kad su oni napravili snimak, a ono lakat sjedi
u zglobu ‘kao beba’.”
Svoj rad Husein nije naplaćivao do prije dvije godine, kada
mu je džematski imam sugerirao da nije lijepo da odbija he-
diju koju mu neko ponudi. “Od tada ne odbijam kad me neko
počasti, ali svakom kažem da nije ništa dužan. Kad me neko
počasti, uvijek upitam je li halal”, dodaje.
Naš sagovornik tvrdi da su ga dobra djela nekoliko puta
spasila od sigurne smrti: “Sjećam se da sam jednom išao
autobusom koji je počeo plesati po cesti. Šofer je otvorio vra-
ta i rekao da iskače ko može. Dvojica su tada poginula, više
ih je bilo ozlijeđenih. Prije nego što se autobus prevrnuo, ja
sam iskočio i nije mi bilo ništa. To je bilo u Maloj Kladuši
prije nego što ću ostati bez nogu. Drugi put bilo je ovo kad
sam bio pod vozom. Tu su šanse da to neko preživi manje od
1%. Smatram da me je u oba slučaja samo Bog dragi sačuvao.
Bilo je još nekoliko sličnih situacija.”
Husein Husić kaže da mu jedino žao što ga niko neće na-
slijediti u njegovom “zanatu”. Ovom je poslu podučio sina
Muniba, ali on kaže da “nema srca ostati pribran” kad neko
jaukne. Husein tvrdi da je sve manje ljudi koji su spremni na
lično odricanje u korist zajednice, a njegov posao zahtijeva
upravo to. n
58 1/3/2018 STAV
