Page 41 - STAV broj 381

prema zemunici ukopanoj u podrumu kuće.
Treštalo je na sve strane. Ja sam još bio oša-
mućen i u glavi mi se nenormalno vrtjelo.
Sav ugruhan, tek tad vidjeh poderotinu
na mojoj ruci iz koje je liptala krv.
Sasuli su prvi rafali. Podigao sam kutiju
s redenicima i obje postavio na grudobran
pored Samira. Povadio sam okvire i posla-
gao ih pred sobom.
Šuma je ključala od pucnjave dok su
se četnici pokušavali dočepati puta koji
je vodio ka kućama ispred kojih smo mi
bili. Tad sam shvatio da oni nisu očekivali
otpor. Mislili su da smo mi neutralizira-
ni jer nismo otvarali vatru na njih. Do-
lje, preko ceste, praga je prešla i okrenula
se prema nama. Štitila ju je jedna kuća,
jednospratnica.
Praga nas je ponovo zasula dok su četnici
nadirali preko ceste. Komadi zemlje padali
su po nama s grudobrana. Naslonio sam se
Pokušao sam otvoriti usta, ali nisam imao preko grudobrana nepomično, unaka- na balvan, osjetio sam da mi drhte i noge i
vremena. Redenik s grudobrana udario me ženo gelerima. ruke. Ne znam, možda je bila iscrpljenost,
direktno po očima i nosu. Odletio sam preko Svuda su se izdizali dim i prašina. Oko možda bol, bespomoćnost, strah…
tranšeje do podrumskih vrata kuće iza nas. nas su odjekivale pucnjava i detonacije. Pogledao sam u Samira. Kao da je znao
Puzeći sam ustajao, dočekavši se na lak- Osjećao sam se pogubljeno i dezorijentirano. šta osjećam. Podigao je mitraljez i klimnuo
tove. Sve mi je u glavi zujalo, a tijelo mi je Samir me uhvatio za rame i povukao u mi glavom. “Junače”, viknu mi, “smrt nije
bilo potpuno utrnuto. tranšeju. Zagrmjeli su praga i PAM. kraj.”
Samir je vikao da se što brže dovučem Nabio sam šljem na glavu, dočekao se Rafali su zatreštali, a četnički jauci ra-
do tranšeje. U stomaku mi je bio grozan na koljeno i pogledao prema kućama pre- zlegli su se ravnicom. Prvi četnici pali su
osjećaj. Elvir se derao tražeći pomoć dok ko ceste. Praga je tukla prema nama dok su odmah na cesti dok su ostali iz ležećeg po-
je pužući vukao nogu za sobom. Bila je četnici trčeći cik-cak dolazili pravo na nas. ložaja pucali na nas. Neki od njih kukali su
nenormalno zabačena na kontra stranu A onda je nova granata pogodila direk- i jaukali. Zapucasmo i vidjesmo da ih izvlače
iznad koljena. Tek kada je pritrčao je- tno u naš grudobran. Odbacilo je i mene i natrag. Praga je ponovo sasula po nama po-
dan od vojnika, uzeo ga ispod pazuha dva momka iz Brčkog od tranšeje i onda mažući im da se izvuku prema šumi.
i počeo vući ka tranšeji, vidjeh da visi nas bacilo prema dolje. “Pomagajte, ranjen Bježali su glavom bez obzira. Na čisti-
na komadu kože. Krv je prskala svuda. sam, ranjen sam”, vikao je neko od boraca. ni ispred nas više nije bilo nikoga, osim
Tijelo momka iz 108. brigade ležalo je Vidio sam da ga momci vuku kroz onaj dim tri tijela na cesti koja nisu mogli pokupiti.
Ponovo je tenk ispalio granatu. Pogo-
Samir je vikao da se što brže dovučem do tranšeje. Elvir se dila je u krov zadnje kuće u našem redu.
Samir je izvadio zavoj i razmotao ga
derao tražeći pomoć dok je pužući vukao nogu za sobom. da mi zavije ruku. Nismo ništa pričali. On
Bila je nenormalno zabačena na kontra stranu iznad koljena. me je previjao, a ja sam gledao u prostrane
Tek kada je pritrčao jedan od naših vojnika, uzeo ga ispod ravnice. Gledao sam negdje daleko, ali ipak
sam vidio suze u njegovim očima.
pazuha i počeo vući ka tranšeji, vidjeh da visi na komadu Zamotao mi je ruku, zatim uzeo deku
kože. Krv je prskala svuda. Tijelo momka iz 108. brigade i prebacio ju preko tijela rahmetli Elvira.
A onda je sjeo. U njegovim očima više nije
ležalo je preko grudobrana nepomično, unakaženo gelerima. bilo ništa – ni žalosti, ni tuge, ničega... n

STAV 24/6/2022 41