Page 51 - STAV broj 431

roja pčela zujali oko nas; vidio sam kako
dižu oblačiće i šaraju po makadamskom
putu koji smo upravo pretrčavali. Pokrili
smo instinktivno glavu rukama kao da se
branimo od roja. Djelovali smo sami sebi
smiješni, ali to je bio obični instinkt. U
glavi mi je bila samo jedna misao: dotrča-
ti na početak šumice do sigurnosti rova.
Dok smo dotrčavali do naših položaja,
vidjeli smo kako neki naši vojnici brišu
niz onu strminu i nestaju iz vidokruga.
Trčali su da presjeku put četnicima. Ni-
smo se na to mnogo obazirali. Prva i je-
dina misao bila je stići do rova, zapravo
do nečega što je nalikovalo rovu za ležeći
stav: na njemu hrpica zemlje i stari krat-
ki trupac kao grudobran.
Bacio sam se u njega kao golman i istog
momenta sasuo rafal dolje po četnicima.
Bili su od nas udaljeni ne više od dvade-
set metara. U tom sam trenutku bio sre-
tan jer smo vidjeli da četnici zastaju pod
salvom naših metaka i zaliježu pucajući.
U zraku su meci eksplodirali kao neke
mini bombice. Dum-dum meci, neko je
rekao. “Nek dumdumaju”, uzvratio sam,
“imam i ja pušku.”
Stavio sam pušku na rafalno i nišanio
mirno na gustiš ispred sebe očekujući da
će ko u partizanskim filmovima izletjeti
četnici koje ću sasjeći rafalom. Ali ništa
od toga!
Za nekoliko trenutaka sasulo je po nama
sa svih strana. Fikreta je metak pogodio u
rame i on se uz jauk bacio natrag. Rov je
bio mali za nas trojicu. Ležeći ranjen na
mojim nogama, nije mi ostavljao prosto-
ra da se podignem na koljena i zapucam.
Naši momci iz šumice tukli su iz mi-
traljeza tačno po nama. Ništa mi u pr-
vom trenutku nije bilo jasno. Kada sam
se iskobeljao i provirio preko balvana, Mi smo nastavili pucati, ali i četnici ponovo smo zapucali dajući podršku
shvatio sam da nam je druga grupa četnika su pucali prema nama. U tranšeju nam je momcima u šumi.
mnogo bliže od onih na koje smo pucali. u onoj pucnjavi uskočio momak iz Grača- “Eno se povlače”, viknu Suad. Pogureno
Čekali su priliku da udare i iznenade nas. nice. “Momci, pucajte dolje po šumici da vukući ranjene i mrtve, četnici su se povla-
“Eno ga, četnik”, viknu Suad. Bacio ih pribijemo uz zemlju. Imamo dva teško čili preko livade dok im je njih nekoliko
sam pogled, jedan od njih prelazio je preko ranjena momka, moramo ih iznijeti brzo mitraljezima držalo odstupnicu. Puškara-
grebena. Nije stigao ni zakoračiti kada ga dolje u šumu.” nje se nastavilo još nekoliko minuta, ali sa
je pokupio rafal našeg mitraljeza. Kao da Prebacili smo se na drugu stranu rova sve manjim intenzitetom. Vidjeli smo da
ga je u prsa udarila macola. Pao je u travu i sasuli po četnicima. Bilo je toliko dima se i dolje s desne strane povlače. U ispo-
i ostao ondje nepomično ležati. Fikret se ispred nas da smo jedva šta mogli naniša- moć su nam došla još dva momka dono-
polahko tranšejom izvukao dolje prema niti. Suad je iz ranca izvadio dvije ručne seći dodatnu municiju. Ponovo je preko
šumici da ga previju i saniraju mu ranu. bombe. Naslonio se na zid rova i zamah- nas prozviždalo nekoliko granata koje su
Dok se odmicao, vidio sam da mu je pola nuvši jako bacio jednu, a odmah iza nje i uz jeku i detonacije pale u šumarak.
jakne na leđima krvavo. drugu. Uz dvije gromoglasne detonacije Naslonio sam se koljenom na balvan i
provirio preko grudobrana. Drveće u šu-
mici desno od nas bilo je skoro potpuno
Za nekoliko trenutaka sasulo je po nama sa svih strana. bijelo. Gotovo sva kora bila je oštećena od
metaka i gelera. Šiblje na samom prilazu
Fikreta je metak pogodio u rame i on se uz jauk bacio ležalo je povaljano na zemlji.
Spustio sam se u tranšeju i sjeo. Ot-
natrag. Rov je bio mali za nas trojicu. Ležeći ranjen huknuo sam s nekim olakšanjem. Suad je
na mojim nogama, nije mi ostavljao prostora da se podigao šljem s glave gledajući u mene.
Kratko je progovorio kroz zube: “Koji
podignem na koljena i zapucam. doček, bem ti Ledenice.” n

STAV 9/6/2023 51