Page 51 - STAV broj 318
P. 51
Ostali, u šoku, usporiše. Asif je uzviknuo:
“Udriiiiiii!”
Salva zrna poletjela je s naše strane. Mi-
rza mi je rukom pokazivao i nešto vikao, ali
nisam ga čuo. Okrenem se i vidim nekoli-
ko agresorskih vojnika u pokušaju da se
domognu malog brežuljka ispred nas kako
bi ga iskoristili kao zaklon. Usmjerili smo
vatru i dvojica od njih padoše na stranu, a
ostali zalegoše.
Ubrzo im je stiglo pojačanje koje se po-
kušavalo probiti po našem boku. Pucnjava
nije prestajala ni za trenutak. Nastradali
od mina i dalje su ležali kao i ovi pokošeni
na kraju putića.
Agresor u napad ubacuje dodatnu jedini-
cu. Po plavim maskirnim odijelima vidimo
da je to policija. Nastojeći da nas preplaše,
oni s lijevog boka jurišaju direktno na ze-
municu do nas. Jaka vatra teškog mitraljeza
Ubrzo smo stigli i pomoćnom tranšejom Izvadio sam zavoje i dobacio momku koji zaustavlja ih u tom naletu. Nekoliko ih po-
za iznošenje ranjenika spustili se u liniju. ga je raskopčavao. Velika rana ispod ključ- košeno pada dok se drugi pokušavaju izvući.
Zastao sam na jednom mjestu kada smo na- ne kosti i druga, manja, na prsima obilno Uslijedila je snažna minobacačka va-
išli na ljude u radnim odijelima, odnosno su krvarile. Tražio sam po džepu još jedan tra po našem položaju kao i desno od nas.
iznosače ranjenika. Ovi su ljudi cijelu noć zavoj kad viknuše: “Evo ihhhh, iduuu!” Granate većinom prebacuju iza naših leđa.
s nama kopali tranšeje i utvrđivali rovove. Prebacio sam se preko balvana i skliznuo U totalnom rasulu tri njihove velike gru-
Čučnuo sam pored njih dok je sa svih strana u tranšeju kod Mirze. Za mnom su usko- pe povlače se nakon što su uspjeli pokupi-
tutnjalo. U njihovim očima vidio sam veliki čili Asif i još jedan od momaka iz Olova. ti nastradale.
strah, kod nekih su se ruke i brada vidljivo Agresorski vojnici prilazili su nam ukoso, Naslonio sam se na grudobran i othu-
tresli. Izvadio sam cigarete i nabrzinu im s naše desne strane, uz gromoglasnu viku knuo. Naslonjen na zemlju, osjetio sam
podijelio. Stariji čovjek, koštunjav, s brko- i pucnjavu. Mirza viknu da ih pustimo do koliko mi bije srce. Bila je to uistinu teška
vima, pruži mi ostatak cigareta. “Neka, osta- putića. Stisnuo sam kundak od puškomitra- situacija. Da je potrajalo još petnaestak mi-
vite sebi za kasnije, imam ja. I ne bojte se, ljeza i duboko udahnuo. Gledao sam preko nuta, sve bi bilo upitno.
tu ste zaklonjeni”, nastojao sam ih smiriti. nišana, bilo ih je mnogo. Jedni su zalegli i Komandir iz Olova uskočio je s moto-
Dvojica preko puta mene klimnuše glavom. pucali, dok su drugi pognuti prilazili pre- rolom u našu tranšeju. “Evo, slušamo ih na
Ustajao sam da krenem, kad onaj sta- ko livade. Imali su još samo nekoliko me- vezi, psuju jedni druge. Neki od njih su za-
ri viknu: “Sretno, momčino, i ne dajte se! tara do putića. kazali u napadu pa su drugi pretrpjeli velike
Ne dajte se, jer nemamo više kuda nazad.” Prvi od njih nagaziše na jutros postav- gubitke. Bez obzira na to koji su, mi smo na
Ja mu samo mahnem rukom i namignem. ljene mine. Odjeknule su tri ili četiri pove- dobitku”, pričao je smiješeći se.
Ispred linije odvijala se prava apokalip- zane minske detonacije odbacujući tijela. Bio je to jedan od posljednjih njihovih
sa. Zvučalo je kao u kakvom loncu, ključalo velikih napada. Na Olovu su agresorske
na sve strane. Mirza mahnu rukom vičući: snage polomile zube i uz ogromne gubitke
“Ideš li dole s Mahirom, il’ ćeš ovdje?” “Daj Ustajao sam da krenem, u ljudstvu i tehnici na kraju su uvidjeli da
još dva momka dolje”, rekoh, “a mi ostaje- je zauzimanje ovog dijela slobodne terito-
mo ovdje.” Pogledao sam u sat, bilo je tačno kad onaj stari viknu: rije samo još jedan ludi i neprovedivi plan.
14. Nisam stigao ni podići glavu, tenkovska Ono što im je od svega iz njihovog velikog
granata pogodila je u grudobran, a za njom “Sretno, momčino, i ne pokušaja ostalo bili su izgubljena bitka i
druga iza nas. Val zemlje i dima nas je poklo- dajte se! Ne dajte se, jer gorak ukus poraza u ustima. Olovo je ra-
pio. Momak između mene i Mirze zajauka zrušeno dočekalo kraj rata kao slobodan,
i sklupča se u tranšeji. Brzo smo priskočili. nemamo više kuda nazad.” herojski grad. n
STAV 9/4/2021 51