Page 51 - STAV broj 318
P. 51

Ostali, u šoku, usporiše. Asif je uzviknuo:
                                                                               “Udriiiiiii!”
                                                                                  Salva zrna poletjela je s naše strane. Mi-
                                                                               rza mi je rukom pokazivao i nešto vikao, ali
                                                                               nisam ga čuo. Okrenem se i vidim nekoli-
                                                                               ko agresorskih vojnika u pokušaju da se
                                                                               domognu malog brežuljka ispred nas kako
                                                                               bi ga iskoristili kao zaklon. Usmjerili smo
                                                                               vatru i dvojica od njih padoše na stranu, a
                                                                               ostali zalegoše.
                                                                                  Ubrzo im je stiglo pojačanje koje se po-
                                                                               kušavalo probiti po našem boku. Pucnjava
                                                                               nije prestajala ni za trenutak. Nastradali
                                                                               od mina i dalje su ležali kao i ovi pokošeni
                                                                               na kraju putića.
                                                                                  Agresor u napad ubacuje dodatnu jedini-
                                                                               cu. Po plavim maskirnim odijelima vidimo
                                                                               da je to policija. Nastojeći da nas preplaše,
                                                                               oni s lijevog boka jurišaju direktno na ze-
                                                                               municu do nas. Jaka vatra teškog mitraljeza
            Ubrzo smo stigli i pomoćnom tranšejom   Izvadio sam zavoje i dobacio momku koji   zaustavlja ih u tom naletu. Nekoliko ih po-
          za iznošenje ranjenika spustili se u liniju.   ga je raskopčavao. Velika rana ispod ključ-  košeno pada dok se drugi pokušavaju izvući.
          Zastao sam na jednom mjestu kada smo na-  ne kosti i druga, manja, na prsima obilno   Uslijedila je snažna minobacačka va-
          išli na ljude u radnim odijelima, odnosno   su krvarile. Tražio sam po džepu još jedan   tra po našem položaju kao i desno od nas.
          iznosače ranjenika. Ovi su ljudi cijelu noć   zavoj kad viknuše: “Evo ihhhh, iduuu!”   Granate većinom prebacuju iza naših leđa.
          s nama kopali tranšeje i utvrđivali rovove.   Prebacio sam se preko balvana i skliznuo   U totalnom rasulu tri njihove velike gru-
          Čučnuo sam pored njih dok je sa svih strana   u tranšeju kod Mirze. Za mnom su usko-  pe povlače se nakon što su uspjeli pokupi-
          tutnjalo. U njihovim očima vidio sam veliki   čili Asif i još jedan od momaka iz Olova.   ti nastradale.
          strah, kod nekih su se ruke i brada vidljivo   Agresorski vojnici prilazili su nam ukoso,   Naslonio sam se na grudobran i othu-
          tresli. Izvadio sam cigarete i nabrzinu im   s naše desne strane, uz gromoglasnu viku   knuo. Naslonjen na zemlju, osjetio sam
          podijelio. Stariji čovjek, koštunjav, s brko-  i pucnjavu. Mirza viknu da ih pustimo do   koliko mi bije srce. Bila je to uistinu teška
          vima, pruži mi ostatak cigareta. “Neka, osta-  putića. Stisnuo sam kundak od puškomitra-  situacija. Da je potrajalo još petnaestak mi-
          vite sebi za kasnije, imam ja. I ne bojte se,   ljeza i duboko udahnuo. Gledao sam preko   nuta, sve bi bilo upitno.
          tu ste zaklonjeni”, nastojao sam ih smiriti.   nišana, bilo ih je mnogo. Jedni su zalegli i   Komandir iz Olova uskočio je s moto-
          Dvojica preko puta mene klimnuše glavom.   pucali, dok su drugi pognuti prilazili pre-  rolom u našu tranšeju. “Evo, slušamo ih na
            Ustajao sam da krenem, kad onaj sta-  ko livade. Imali su još samo nekoliko me-  vezi, psuju jedni druge. Neki od njih su za-
          ri viknu: “Sretno, momčino, i ne dajte se!   tara do putića.         kazali u napadu pa su drugi pretrpjeli velike
          Ne dajte se, jer nemamo više kuda nazad.”   Prvi od njih nagaziše na jutros postav-  gubitke. Bez obzira na to koji su, mi smo na
          Ja mu samo mahnem rukom i namignem.   ljene mine. Odjeknule su tri ili četiri pove-  dobitku”, pričao je smiješeći se.
            Ispred linije odvijala se prava apokalip-  zane minske detonacije odbacujući tijela.   Bio je to jedan od posljednjih njihovih
          sa. Zvučalo je kao u kakvom loncu, ključalo                          velikih napada. Na Olovu su agresorske
          na sve strane. Mirza mahnu rukom vičući:                             snage polomile zube i uz ogromne gubitke
          “Ideš li dole s Mahirom, il’ ćeš ovdje?” “Daj   Ustajao sam da krenem,   u ljudstvu i tehnici na kraju su uvidjeli da
          još dva momka dolje”, rekoh, “a mi ostaje-                           je zauzimanje ovog dijela slobodne terito-
          mo ovdje.” Pogledao sam u sat, bilo je tačno  kad onaj stari viknu:   rije samo još jedan ludi i neprovedivi plan.
          14. Nisam stigao ni podići glavu, tenkovska                          Ono što im je od svega iz njihovog velikog
          granata pogodila je u grudobran, a za njom   “Sretno, momčino, i ne   pokušaja ostalo bili su izgubljena bitka i
          druga iza nas. Val zemlje i dima nas je poklo-  dajte se! Ne dajte se, jer   gorak ukus poraza u ustima. Olovo je ra-
          pio. Momak između mene i Mirze zajauka                               zrušeno dočekalo kraj rata kao slobodan,
          i sklupča se u tranšeji. Brzo smo priskočili.  nemamo više kuda nazad.”  herojski grad.             n


                                                                                                    STAV 9/4/2021 51
   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56