Page 50 - STAV broj 231-232

đi sam prvi ezan proučio. Njoj bilo 12, a kaskatio. A bio je mevlevijski šejh, pa su preselamismo. Ljudi nas pitaju odakle
meni 13 godina. nas to večer pozvali da im dođemo na si- smo, ko smo, kažemo im da smo iz Bo-
jelo, na večeru. Poslije toga smo otišli u sne. Ovi iz Sirije, oni iz Iraka, ima svijeta
Dva ezana u džamijama h. Mevlana- Sultan Selimovu džamiju, koja je uz tur- iz Egipta, iz Alžira, odsvukud svijeta, k’o
ta i h. Šemsa: 1983. godine, dok sam bio be hazreti Mevlanata. Muezzin u toj dža- na hadžu. A sve to odmah u neposrednoj
u vojsci, učio sam ezan u Bajrakli džami- miji, hafiz Ahmed, svira naj, kasnije ću ja blizini pećine Hira, gdje je Džebrail, a. s.,
ji u Beogradu. Presvučem se u trenerku, to vidjeti, jer ću ga naći na toj večeri i na započeo objavu našem hazreti pejgamberu
zbrišem iz vojske, odem u džamiju. Bilo zikiru, koji će se održati na ovom sijelu Muhammedu, s. a. v. s. Eto, i taj ezan i taj
bi dobre frke da su saznali, ali, eto, nisu na koje smo bili pozvani u Hazreti Šem- namaz su bili baš nešta posebno.
nikad. Nadalje, bilo je mnogo mjesta po sovoj džamiji. Znači i Šemsova i Mevla-
bivšoj Jugoslaviji, dugačak bi sada to bio nina džamija, jedan je to džemat. Kasnije Jerusalem, Mesdžidul-aksa i “es-sa-
popis. Prvi internacionalni ezan, jedan od će mi hafiz Ahmed dati da muezzinim i u latu hajrun minen-nevm”: Dalje, od sve-
značajnijih u mom životu, proučio sam u njegovoj džamiji, i to na džumi, uoči 29. tih mjesta bila je džamija Mesdžidul-aksa
Konyi u hazreti Šemsovoj džamiji 1988. maja 1988. godine, na godišnjicu osvoje- u Jerusalemu. Mislim da je to bilo 2009.
godine, kada smo došli s hadži hafizom nja Stambola. Eto, ta dva ezana su mi bila godine. Otišli smo iz Sarajeva kao gru-
u Konyu u zijaret hazreti Mevlanatu. S nesvakidašnja. pa s turističkom agencijom. Prvu noć u
dva auta smo išli, bilo nas je sedmerica. U Mesdžidul-aksi pitaju nas ko smo, odakle
Konyi ima šart koji ću tek kasnije saznati. Ezan i namaz na Brdu svjetlosti: Ka- dolazimo. Upoznajemo se mi s džematli-
Da bi neko bio muezzin u bilo kojoj džami- snije, 1997. godine odlazim na hadž i učim jama, jedan mi kaže da je muezzin. Odgo-
ji, morao je biti hafiz Kur’ana. Ovo vrijedi ezan našim hadžijama na Arefatu. Zatim vorim mu da sam i ja muezzin u Sultan
i za imama i za muezzina. Kada smo došli učim ezan na Muzdelifi. Naredne godine Fatihovoj džamiji u Sarajevu. “Može li
u džamiju, tamam je bio ikindijski vakat. ponovo sam na hadžu. Na Džebeli Nuru se ovdje proučiti ezan”, pitam ga na en-
Pitam muezzina mogu li ga zamijeniti, on zatiče nas akšam. Mi sad gledamo, puno gleskom jeziku. “Može”, reče on odmah,
mi reče da moramo sačekati imama pa šta je svijeta, 200-300 ljudi je tu i svi čekamo “dođi ujutro na sabah, i eto ga.” Umalo u
on kaže. Sad čekamo imama u sobici gdje red da uđemo u pećinu. Odozgo gledamo nesvijest ne padoh. Aman jarabi, Mesdži-
je mikrofon i gdje se to uči. Dođe imam, Meku, svjetla su se upalila, ezani se čuju. dul-aksa. Kad smo se rastavljali, kaže mi
uze Mushaf. Jasin mu se otvori. Počeh Jedan od ahbaba, hadžija Ramiz, viče: da se zove Sulejman, a ja njemu da sam
učiti, on me zagrli, tamam. Meni drago “Hajde prouči ezan, da klanjamo evo baš Velija. “Allahimanet, selamun alejkum,
što je ispao Jasin, bez greške je to išlo. I ovdje. Ja ću ti muezziniti, ti imami.” Prou- alejkumus-selam”, i on mi na kraju reče
ja tu proučim ezan. Nakon namaza, upo- čim ezan, zanijetim. Kako proučih Fatihu, “Hoda hafiz”, a i ja njemu odgovorim
znasmo se, imam pita hadži hafiza: “Ko “veleddallin” na kraju, a Džebeli Nurom “Hoda haifz”. To je na perzijskom jezi-
su ti ovi?”, on mu kaže: “Ovo su mi sino- odjeknu: “Amin!” Zanijetilo nas je šesterica, ku pozdrav, u smislu “da te Allah čuva,
vi.” Nama drago, razumjeli smo toliko na a onih 200 ili 300 ljudi što su bili tu, svi su allahimanet”. Mislim se u sebi: “Vidi
turskom iako ne znamo jezik. Kasnije će pošli za nama. Oduzeše mi se noge, aman što ovaj čovjek ima potanku geografiju,
taj imam saznati da mi nismo njegovi fi- jarabi. Imamim, učim, na onoj sam litici i smjestio nas negdje kod Irana.” Ujutro
zički sinovi, ali u tom se trenutku čovjek pravo gledam u Ćabu. Helem, klanjasmo, sam došao i, čim me ugledao, pozva me

50 8/8/2019 STAV