Page 49 - BROJ 54/GODINA II/SARAJEVO 17.3.2016.
P. 49

STAJALIŠTA



                                            MALI JERUSALIM
                                            Kada utopija postaje distopija

                                            IDEALNO DRUŠTVO





                                            USTVARI JE KAZNA





                                             Vrlo često, najčišći religiozni impuls stvara kod ljudi idealizovanu
                                             sliku prošlosti. Posebno ako se radi o svetoj prošlosti, periodu u
                                             kome su udareni temelji određenog pogleda na svijet


                           Piše:
                           Eliezer PAPO


                  ije, vala, ni Bogu lako. On upre   Ako neko pokuša da ostvari višak hrane,   tako stajahu u oko, i tako iđahu svaki po
                  prstom da čovječanstvu nešto   špekulišući s manom (nebeskom hra-  porodici svojoj i po domu otaca svojih.”
                  pokaže, a ljudi – ili se poklo-  nom), ona mu se ionako pokvari za 24   Zvuči kao ostvarenje Platonovog vlaž-
         Nne prstu (u “boljim” slučajevi-    sata (petkom za 48). Ničija haljina nije   nog sna! Statično društvo u kome se sve
          ma), ili ga ignorišu (što je, tradicionalno,   se poderala i ničija cipela izlizala. Svi   već unaprijed zna, a budućnost i nije nego
          najčešća reakcija), ili ga stvarno ne čuju   stalno okrenuti prema Putujućem Hra-  reciklirana prošlost. Već vidim one kriti-
          i ne vide (ovo je danas posebno moder-  mu i svom Kralju, Bogu, koji u njemu   čare religije, koji prema istoj imaju una-
          no). Pođahkad poneko još i k’o i uferči   stoluje, jer ionako im je sve na gotovo i   prednu averziju, kako ovdje trljaju ruke i
          na šta prst upućuje, pa ode tamo, lijepo,   nemaju se čim baktati i oko čega akati.   kažu: “Pa, o tome vam i pričamo sve vri-
          bez gužve, k’o u biblioteku, što bi se reci   Svačije se mjesto zna, kao što stoji u   jeme, religija je iluzija koja nudi distorzi-
          u Bosni. Da ne govorim o ovim što ho-  Četvrtoj knjizi Mojsijevoj, u drugoj glavi:   ranu sliku svijeta.” Međutim, pažljivijim
          daju okolo i objašnjavaju svima zašto je   “Potom reče Gospod Mojsiju i Aronu go-  čitanjem lako se da ustanoviti da je ovo
          to bio baš taj i taj prst, a ne neki drugi.   voreći: Sinovi Izraelovi neka staju u oko   “idealno društvo”, po Tori, ustvari, kazna.
          No, pošto je Bog Bog, i pošto zna s kim   svaki kod svoje zastave sa znakom doma   Sinovi Izraelovi trebali su po čudesnom
          ima posla, On je u svetim knjigama po-  otaca svojih, prema Šatoru od sastanka   izlasku iz Misira i dobijanju Tore da uđu
          kušao da preduprijedi najpogrešnija ta-  unaokolo. (...) S istoka neka staje u oko   u obećanu zemlju i počnu s normalnim
          kva shvatanja.                     zastava vojske Judine po četama svojim.   životom. Nažalost, oni su napravili zlatno
            Vrlo često, najčišći religiozni impuls   (...) A do njega neka staje u oko pleme Ji-  tele i zbog toga su kažnjeni četrdesetogo-
          stvara kod ljudi idealizovanu sliku proš-  saharovo. (...) Pa onda pleme Zevulun. (...)   dišnjim lutanjem kroz pustinju, ne bi li
          losti. Posebno ako se radi o svetoj proš-  Oni neka idu naprijed. A zastava vojske   izumrla čitava generacija idolopoklonika i
          losti, periodu u kome su udareni teme-  Reuvenove po četama svojim neka bude s   izrodila se djeca neokaljana grijehom kla-
          lji određenog pogleda na svijet. Nekako   juga. (...) A do njega neka staje u oko ple-  njanja zlatnom teletu, nova generacija do-
          se čini prirodnim da se vjerniku čini   me Šimeon. (...) Pa onda pleme Gad. (...)   stojna Obećane zemlje. Kao što jasno stoji
          da je Bog tada bio bliži, stvari jasnije i   I oni neka idu drugi. (...) Potom neka ide   u Psalmu 95, stihovi 10 i 11: “Četrdeset
          nedvosmislenije, vođe neupitnije i pra-  šator od sastanka s vojskom sinova Levi-  godina srdih se na rod onaj, i rekoh: ovi
          vednije, pa i sami ljudi bolji i predaniji.   jevih usred ostale vojske; kako u oko staju   ljudi tumaraju srcem, i ne znaju putova
          Upravo radi straha od takve nostalgič-  tako neka i idu, svaki svojim redom pod   mojih; i zato se zakleh u gnjevu svom da
          ne utopije vezane za svetu prošlost, koja   svojom zastavom. Zastava vojske Efraji-  neće ući u mir moj.”
          bi, ako bi se projektovala na budućnost,   move po četama svojim neka bude sa za-  Tako se, pred očima pažljivom čita-
          završila stvaranjem totalitarnog društva,   pada. (...) A do njega pleme Menaše. (...)   oca, slika “idealne prošlosti” ruši u pa-
          Tora vrlo pažljivo briše granice između   Pa onda pleme Benjamin. (...) I oni neka   ramparčad. Utopija postaje distopija. Ci-
          utopije i distopije. Ima li išta ljepše od   idu treći. A do njega neka staje u oko ple-  vitate Dei, Božija država, ukazuje se kao
          teocentričnog društva, u kome stoluje   me Ašer. (...) Za njima pleme Neftalim,   kazna, a ne kao nagrada, kao prošlost od
          Gospod Bog lično, u putujućem Hra-  a svega izbrojenijeh u vojsci Danovoj.   koje treba bježati, a ne kao nacrt za mo-
          mu? Narod je u stalnom pokretu (samo   (...) I oni neka idu najposlije uza zastave   deliranje budućnosti. Izgleda da Tora veli
          potpuna dinamika može obezbijediti   svoje. T o su sinovi Izraelovi koji biše iz-  da je platonističko idealno društvo zapra-
          potpunu statiku), hrana pada s neba,   brojeni po domovima otaca svojih. Sve-  vo samo skup ljudi koji čekaju da umru.
          petkom dvostruka porcija, k’o biva i za   ga izbrojenijeh u cijeloj vojsci po četama   Idealno društvo, iz perspektive Tore, ono
          Šabat (da ga niko ne bi skrnavio pabir-  njihovijem šest stotina i tri hiljade i pet   je u kome je čovjek slobodan da bira. Ve-
          čenjem u samu svetu subotu). Zanata i   stotina i pedeset. I učiniše sinovi Izrae-  ćina ljudi u većini vremena bira dobro, i
          trgovine i nema. Svako ima ono što ima.   lovi sve; kako zapovjedi Gospod Mojsiju,   to je ono što ohrabruje.   n


                                                                                                   STAV 17/3/2016  49
   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54