Page 61 - STAV broj 390

kantu, a on da je hvata. Šalimo se, kao da se
električna energija može donijeti u nečem što
ima oblik, na način kao da je struja voda...
Ulazim u kuću. Zasja svjetlost. Palim
radio. Radio Bosne i Hercegovine, uživo iz
studija “Glasa Amerike”. “Američki velepo-
slanik u Zagrebu danas je izjavio da je oču-
vanje Republike Hrvatske u avnojevskim
granicama američki nacionalni interes...
O unutarnjem ustrojstvu da se razgovarati.
Američka administracija će sa svojim evrop-
skim partnerima, predstaviti sveukupni plan
za okončanje neprijateljstava u Republici
Hrvatskoj...”, govori spiker.
Muharika je ušao u prostoriju dok smo
slušali radio. “Eto, dogovorit će se. A Bo-
sna? Čiji je ona nacionalni interes? Ko će
se za nas zauzeti?”, reče Muharika. Djed se
promeškolji. “Hm, i ti sam znaš odgovor,
Muhareme! K’o i uvijek. U se i svoje klju-
se! Što se izborimo, to ćemo i dobiti”, kaza
djed. Potom je ugasio radioprijemnik. Na-
stala je tišina. “Gospođa Evropa neće nam da nije neko bolestan, ranjen?”, upita djed. pitanja. Šta se dešava? Je su li četnici prodr-
ništa pokloniti, a niti njeno čedo Amerika. O. odmahnu glavom: “Ma jok. Nije to. Mi- li? Je li neka diverzantska jedinica? Je su li
Gledat će samo svoje interese!”, dodade djed. slim, sve je dobro... Žena, djeca, dolje su u izviđači? Je li pukla linija? Koliko ih ima?
Opet je ne trenutak nestalo struje. “Eto Žunovi... Nego...” Stao je na trenutak pa Čime raspolažu? Osluškivali smo... Svaki je
posla”, reče Muharika. Taman kada je kre- nastavio: “Uzrujalo me što sam vidio ve- šušanj zlokobno zvučao.
nuo izaći, sijalica je ponovo zasijala žu- čeras. Provalili su mi ponovo kući. Ondje Začula se škripa, neko je zakačio plas-
tom svjetlošću. Muharika se vrati. “Ova ti gdje smo sklonili stvari. Barem ti znaš, tični pokrov koji smo stavili preko nasla-
je naša domovina k’o elektromreža. Trči, Nedžmija, koliko smo izdvajali da kuće ganih daski, odmah ispred ulaza. Očito da
trči, popravljaj, pa dođe malo struje i sve napravimo. A sad, hajd’ što ovi hojrati s se šunjao, da je bio ispred ulaza. Rastao je
tako. Kad gledaš koliko je toga uništeno, brda ruše, već više me boli što pljačkaju ovi strah. Rastao je pritisak. Jesmo li okruženi?
neki se ne bi usudili uopšte pustiti vod. A naši...” Ponovo je zastao, pa potom poviše- Potom se začu, parala je zrak naredba, kao u
opet mi pustimo, i to nekako funkcioniše! nim tonom rekao: “Banda! Da mi je samo akcionim filmovima: “Stoj. Pucat ću!” Po-
Granatiraju, pucaju, ruše – mi popravlja- znati ko. Ovim bi mu rukama presudio.” novo klepet, kao da je neko potrčao. “Bam!”
mo, iznova i opet, gradimo, dograđujemo, Stisnuto je šake kao da će nekoga boksati. Odjeknuo je i treći pucanj. Potom se začuo
improvizujemo... Jednom će oni morati s “Pa... mislio sam Vas zamoliti, ako imate vrisak: “Aaaaaaaaaaaaaaa... Aaaaaaaaaaaaaaa...
brda, a mi ćemo ostati ovdje”, obrazlagao kakve posteljine... Došao bih spavati sutra Ubi me balijaaaaaaaaaaaaaaaaa, ubi me
je svoju teoriju Muharika. Potom je izva- večer kući, na spratu. Moram ga uhvatiti. balijaaaaaaaaaaaaa...
dio kesu s duhanom. Ovo je drugi put da mi neko provaljuje”, Nisam mogao više izdržati tu neizvje-
Napravio je cigaretu, dodao djedu, po- objašnjavao je O. “Već ti je hladno navečer. snost, morao sam vidjeti šta se dešava. Protr-
tom je istu napravio i za sebe. Uzaludno Smrznut ćeš se. Šuplje ti je na spratu, bez čao sam na balkon drugog sprata, uprkos tome
mu je djed dodavao mašinicu. “Ne znam prozora...”, reče djed. “Sve znam, dobro ću što me djed pokušao rukom zaustaviti. Jasno
ti ja s tim, Nedžmija, ’vako je ljepše, međ’ se pokriti... Jedino ću ih tako uhvatiti. Neće sam mogao vidjeti, već se počelo i razdanji-
prste”, reče Muharika. “Skidao” sam svaki posumnjati...Ako vide svjetlost ili ako nešto vati, komšija O. stoji, odlaže pištolj, pritiska
potez. Doista je bilo nečeg, barem meni, je- prislonim uz prozore, bojim se da će me to rukom nogu drugoj silueti. Ne mogu jasno
dinstvenog i lijepog u tom ritualu: uzmeš odati”, objašnjavao je O. “Ako baš insisti- vidjeti, isprva. Čini mi se poznatim. Prepo-
koji gram duhana među palac, kažiprst i raš, evo posteljine, pa nek’ je s hajrom, da znajem po dugoj, neurednoj kosi “pjevača”.
veliki prst lijeve i desne ruke, onda tu gutu ga uhvatiš”, reče mati dok je iznosila ono I dalje vrišti i ponavlja “ubi me balijaaaa”. S
vrtiš poput kakvog valjara kako bi se dobio što smo imali viška od jorgana, jastuka u druge strane ceste trči policajac. Potom još
oblik sličan cigareti. Zatim se presjeku kra- slučaju da iznenadno dođe neki gost, put- jedan. Nešto pokazuje rukama. Onaj prvi
jevi, ispljune višak duhana ili pak odvadi. nik-namjernik... Uostalom, ko bi i došao policajac dere sa na O. i “pjevača”. Ne mogu
Ta strana se potom prinosi ustima, a drugi na gotovo prvu liniju, posljednju ili pret- razumjeti šta govori. Potom otkida komad
kraj vatri, dok duhan ne počne proizvoditi posljednju naseljenu kuću prije fronta?! potkošulje s “pjevača” i mota mu oko noge.
karakterističan miris... Moram priznati, do- Krv se razlijeva po bijeloj tkanini. Dolazi
padao mi se taj vonj paleži, dok gori duhan, III kombi Doma zdravlja. Ubacuju ranjenika
a prostorijom se širi dim. “Bam, bam”, začula su se dva pucnja. Mo- u kombi, a potom svi nestaju.
mentalno smo bili na nogama. Djed je upa- Saznat ćemo navečer da je “pjevač” po-
II lio poteznu lampu, išareteći mi da ne palim kušao provaliti. Komšija O. je pripucao. Pro-
Taman smo ispratili Muhariku, kada je svjetlo. Izvadio je ispod kreveta pištolj CZ strelna rana. Ništa ozbiljno. Nisu bili četnici!
neko snažno zalupao na vrata. Djed opre- 7,62 mm, otkočio ga i lagahno pošao napri- Odahnuli smo. Završio se još jedan neobični
zno priđe vratima. “Ko je?”, upita. S druge jed. Ne znam koliko je to trajalo, već smo, ratni vikend. Sutra moram u školu. A nisam
strane poznat glas. Komšija O. “Uđi, kako mati i ja, bili pred ulaznim vratima noseći ništa učio. Ili možda i jesam? Ono što se teš-
si, komšija?”, reče djed. “Selam alejk. Nije police s knjigama, kako bi pritisnuli vrata ko može naći u udžbenicima, što se teško da
dobro”, othuknu O. “Šta se desilo, pobogu, ako neko pokuša provaliti. U glavi milion opisati – životna, iskustvena škola. n

STAV 26/8/2022 61