Page 52 - STAV broj 354

DRUŠTVO

Zapisi između ratova (95)

AKO PREŽIVI OVO

VATRENO KRŠTENJE,

MOŽDA PREŽIVI I RAT

Tridesetak metara od naših rovova, na malom uzvišenju, nalazilo se
neko polomljeno stablo. Pod njim je ležao mrtav četnik. U njihovom
Piše: Amir HASANOVIĆ
jutrošnjem napadu smrtno pogođen pao je na leđa, a ruka mu se
podvukla pod glavu pa je izgledalo kao da se pod stablom odmara.

asna je jesen. Na Boderištu smo. Jutros smo odbili žestoki napad. Po- Gledam prijeko, ka srpskim rovovi-
Blato u našem rovu više nije ginula su dva borca iz Tuzle, a trojica teže ma. Vidim siluete. Mnogo ih je. Sigurno
onako žitko: nakon nekoliko ranjenih prebačeni su u ratnu bolnicu u se pripremaju za novi pješadijski napad.
K lijepih i sunčanih dana, steza- Brku. Ismet i Hare bili su lakše ranje- Trenutak poslije svuda oko nas plju-
lo se i u debelom sloju lijepilo za obuću. ni, ostali su nakon previjanja na svojim štale su granate. Od siline udara zemlja
Svaki korak iziskivao je dodatni napor, položajima. s grudobrana padala je po nama. Jedna
što je izmučene i umorne vojnike činilo Razgledam okolo. Vidim nekoliko granata udarila je posve blizu, tako da se
još nervoznijim. novih vojnika. Stigli su s momcima koji cijeli rov urušio i zatrpao trojicu vojnika
Jesen je ovdje u Posavini kratka, vrlo su dijelili hranu. Rekoše da su iz Srebre- na ulazu u zemunicu.
rano dolaze prvi mrazevi najavljujući zimu. nika, manevarska četa policije. Brzo smo priskočili i počeli otkopa-
Ponekad je suha, bez velikog snijega, ali s Okrećem se često da pogledam preko vati. Svu trojicu smo spasili, a jednom od
niskim minusima. Iako je posavska ravni- grudobrana. Na srpskim položajima ništa njih jezik se bio “presvratio” i počeo se
ca zimi nemilosrdna, svi smo za nju bili se ne događa. Mirno je i neobično tiho. gušiti. Pri urušavanju mu se glava zabila
koliko-toliko spremni. Temperature se Tridesetak metara od naših rovova, na u blato tako da se jadnik umalo ugušio.
ovdje noću naglo spuštaju, a vjetrovi sa malom uzvišenju, nalazilo se neko polo- Srpska baražna topovska vatra svom
sjevera postaju žestoki. Ako budete izlo- mljeno stablo. Pod njim je ležao mrtav je silinom udarala po našim položajima.
ženi njihovom šibanju, za čas vam na licu četnik. U njihovom jutrošnjem napadu Provirio sam opet preko grudobrana.
ostaje trag kao da vas je neko šamarao. smrtno pogođen pao je na leđa, a ruka Jedna agresorska grupa veličine voda kre-
Upravo su nam podijelili hranu. Rani- mu se podvukla pod glavu pa je izgledalo tala se prema nama, a druga je napredovala
je nego inače. Čorba s krompirom i poko- kao da se pod stablom odmara. iz smjera šikare. Povlačio sam se u rov, a
jim komadićem mesa te jedna tanka šnita Već je 11 sati. Oblačno je, sprema tridesetak metara dalje granata je tresnu-
hljeba. Niko se ne žali, svi znamo u kakvoj se kiša. la pravo u njega. Komadi ljudskog mesa
smo situaciji. Trenutno ratujemo, odnosno Iznenada se oblaci rastvoriše, a zraka letjeli su na sve strane, nečija šaka pala je
branimo se na tri fronta. Ratujemo protiv sunca obasja prostor između rovova. Pa tačno pred mladog vojnika iz Srebrenika
takozvane Vojske Republike srpske, Hr- se poče, poput traga velikog reflektora, koji je bio uz mene. Gledao je u nju pot-
vatskog vijeća odbrane i protiv izdajničkih pomicati ka srpskim rovovima. Prešla je puno prestravljen. Osman, sav u mulju i
jedinica Fikreta Abdića u Krajini. Svi smo preko livade, pa preko mrtvog četnika i blatu, sagnuo se, zgrabio šaku i bacio je
svjesni u kakvoj su nam situaciji i država nestala u šikari nadomak njihovih rovova. preko grudobrana, a ja sam ga uhvatio za
i narod pa nam je hrana na nekom trećem Iznenada dođoše huk granate, a zatim šiju i žestoko prodrmao: “Momče, priberi
mjestu. Taman je koliko god se dobije, da i jak prasak detonacije. Mladić preko puta se, inače nikada nećeš otići odavde. Spre-
nismo gladni i da možemo dalje. trgnuo se i skočio. Iz ruku su mu ispali mite se, četnici dolaze.”
Sjedimo na klupama napravljenim od i hrana i kašika. Imao je neki unezvije- Sada su već bili kod onog mrtvog čet-
grubo tesanih greda koje nam služe kao reni pogled, nešto potpuno drugačije od nika koji je ležao pod drvetom. Otpočela
oslonac za grudobran rova. Dobro nam straha. “Hop, polahko, momak, ovo je tek je žestoka pucnjava, a dolina je proklju-
dođu, mokre i blatne noge su nam, barem zagrijavanje”, viknu mu Osman. A onda čala mnogo žešće i jače nego u jutroš-
dok sjedimo, na suhom, a to je u rovu za ga očinski uze za ruku i posjede pored njem napadu.
kišnog vremena pravi luksuz. Šutke je- sebe na gredu. Momak do mene, potpuno van sebe,
demo, niko ne progovara. Još dvije granate padoše blizu. sa suznim očima, puca na sve strane. Ako

52 17/12/2021 STAV