Page 99 - ИНВЕСТИЦИОН ЖОЗИБАДОРЛИКНИНГ НАЗАРИЙ, МЕТОДОЛОГИК ВА АМАЛИЙ ТАЛҚИНИ
P. 99
Ш.И. МУСТАфАКУЛОВ ИНВЕСТИЦИОН ЖОЗИБАДОРЛИКНИНГ МАМЛАКАТ ҲУДУДЛАРИНИНГ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ, 2 - Б О Б
НАЗАРИЙ, МЕТОДОЛОГИК ВА АМАЛИЙ ТАЛҚИНИ ИННОВАЦИОН-ИНВЕСТИЦИОН САЛОҲИЯТИ
Бу ерда фақат ишлаб чиқариш имкониятлари чизиғида омилларни социал инновациялар ўртасидаги ўзаро алоқалар хусусиятлари каби ту-
турли комбинацияларда фойдаланиш орқали ишлаб чиқариш ҳажмини шунча ва қарашларни илгари сурганлар. Уларнинг наздича, иқтисодий
ошириш ёки ишлаб чиқариш ҳажмини ўзгартирмаган ҳолда, омиллардан ўсиш суръати технологик тизимнинг шаклланиши, ривожланиши ва эс-
турли нисбатларда фойдаланиб, ресурслар сарфини минималлаштириш киришига боғлиқ. Диффузия ёки инновацияларнинг ёйилиши техноло-
нуқтаи назари ётибди. Бундай натижага эса инновацияни қўлламаган гик тизим механизмининг ривожланиши орқали намоён бўлади.
ҳолда ҳам эришиш мумкинлигини қайд этиш жоиз. назарий инноватика бу инноватиканинг назарий ҳолати ва методо-
C логиясини акс эттирадиган, йўналтирадиган ғоялар тизими, усул ва гепо-
тизаси ҳисобланади.
Умумий маҳсулот, Q B амалий инноватика илмий фаолиятнинг йўналишига, яъни бошқарув,
ташкил этиш, амалга ошириш ва инновацион фаолиятнинг ривожлани-
A
шига хизмат қиладиган жараён. инноватиканинг предмети сифатида про-
грессив янгиликларнинг яралиши, унинг татбиғи натижасида ташкилий
ва бошқарув тизимини янгича асосга қўйилиши тушунилади.
Умуман, «инновация» сўзи янгиликларнинг яралиши, ноанъанавий
бўлган жараёнларнинг пайдо бўлиши, ташкил этиш ва бошқарув сама-
радорлиги ошишига олиб келадиган ўзгача усул, воситаларнинг пайдо
0 L 1 L 2 L 3 Ўзгарувчан омил, бўлишини англатади. Бу сўз бизнинг атамашунослигимизда инглиз ти-
L – меҳнат
лидан кириб келган «innovation» сўзидан олинган бўлиб, байналминал
2.2.2-расм. Технология такомиллашувининг ишлаб чиқариш ҳажмига таъсири. термин сифатида эътироф этилади.
Қиёсий таҳлилларни давом эттириб, бошқа бир етакчи олимнинг Бугунги кунда иқтисодий адабиётларда олимларимиз инновация-
тадқиқотларига назар ташлайдиган бўлсак, немис олими Г.Менш ўз га турлича таърифларни, талқинларни, қарашларни, нуқтаи назарлар-
асарларида иқтисодий ўсиш даражаси ва даврийлиги ўртасида вужуд- ни, фикр-мулоҳазаларни билдириб келмоқдалар. Бир гуруҳ олимлар
1
2
га келадиган фундаментал ва инновацион тадқиқотлар ўртасида узвий (а.н.Фоломьев , Г.я.киперман ) инновацияни янги маҳсулотлар, техно-
боғлиқлик мавжудлигини таъкидлайди. Унинг фикрича, «яратилган ян- логиялар ҳамда хизматларни яратишга қаратилган ва маълум бир имко-
гилик ва ихтиролар натижасида янги корхоналарнинг вужудга келиши, ниятларга эга бўлган ижодий меҳнат маҳсули, деб қарашади. Бошқа му-
5
3
4
бу эса, ўз навбатида, иқтисодий ривожланиш ҳолати ва даврларига таъ- аллифлар (П.Ф.Друкер , а.и.Муравъев , н.и.Лапин ) эса, инновацияга
сир кўрсатишга олиб келади. яратилган янги товар (хизмат) дастлаби- бизнесни ривожлантириш учун йўналтирилган мураккаб тизим сифати-
да унга бўлган талаб ҳажмидан орқада қолади, бу эса ишлаб чиқариш да қараш лозимлигини уқтиришади. яна бир гуруҳ олимлар (а.Харман,
6
ҳажмининг юқори суръатда ўсишига олиб келади» . Р.Джонса ) инновация остида ишлаб чиқариш жараёнига янги ёки мав-
1
инноватика билан шуғулланган яна бир гуруҳ олимлар: к.Фримен , жуд бўлган эскисини такомиллашган вариантини татбиқ этишни тушу-
2
Д.кларк , Л.Соете ўз тадқиқотларида технологик тизим, технологик ва надилар.
3
4
Бизнингча, бу олимлар томонидан инновацияга берилган таъриф ва
1 Mensh G. Stalemate in Technologial Innovation: Organization, Strategies for implementing қарашлар қисман тўғри бўлиб, улар инновацион жараёнга берилган ба-
Advaced Manufacturing Technologies, San-Fr.; L.: Jossey – Bass Publishers, 1986.
2 The economy of industrial information. Third edition. Chris Freeman and Luc Soete. – The MIT 1 Фоломьев А.Н. к вопросу о концепции национальной системы венчурного инвестирования./
Press Cambridge, Massachusetts, 1994. инновация. 2002. №8. с. 21-30.
3 Д.Кларк. неустойчивые государства: трансформация систем социального обеспечения // 2 Киперман Г.Я. Экономика предприятия: словарь. – М.: ЮРиСТъ. 2001. 272 с.
Журнал исследований социальной политики. 2003. Т. 1. № 1. с.69-89. 3 Друкер П.Ф. Энциклопедия менеджмента. – М.: Диалектика, 2004. 432 с.
4 Soete L., Turner R. Technology Diffusion and the Rate of Technical Change // The Economic 4 Муравъев А.И. Предпринимательство: учебник. – СПб.: Лань, 2001. 696 с.
Journal. 1984. Vol. 94; Metcalfe S., Gibbons M. Technology, Variety and Organization / Research on 5 Лапин Н.И. Теория и практика инноватики: учебное пособие. – М.: Логос, 2008. 238 с.
Technological Innovations – Management and Policy. Vol. 4. JAI Press. P. 153-193. 6 Джонс Р. Экономические сочинения. – М.: Директмедиа. Паблишинг, 2007.