Page 69 - BROJ 47/GODINA II/SARAJEVO 28.1.2016.

BOŠNJAK U NEW YORKU

Ukorak i u halu s novom tehnologijom

BEZ iPADA K’O

BEZ RUKE

Nije prošlo dugo, a Bajramovići su dobili i “Commodore
64”. Šezdeset četiri kilobajta! “Spectrum” je prevladan. Uz
“Comodore” su bila i dva džojstika, pa se moglo mnogo lakše
Piše: igrati. Oni obično nisu dugo trajali jer bi ih nakon izgubljene
Nebojša igre pojedinci kršili o pod
ŠERIĆ ŠOBA

tac je s posla kući donosio go- pojedinci kršili o pod. Dešavalo bi se i da sam druge kako rade nešto što mi je već
mile nekih probušenih kartica. oba džojstika prestanu funkcionirati jer bilo mnogo jasnije. Došao je onda “Penti-
Kad sam ga pitao šta je to, rekao nisu mogli izdržati toliku (zlo)upotrebu. um” i svi su buljili u to. Poslije rata, “ka-
Oje da je to program za njihov ve- Najveći problem bilo je stalno podešava- čenje na internet” postalo je prioritet. Onda
liki kompjuter u “Energoinvestu” koji služi nje glave za učitavanje programa na kase- je neko donio hard drive od 1,4 gigabajta.
da prave baze podataka. Ništa mi od svega tofonu. Šrafciger je radio k’o lud. Igre su Pomislih: Šta će ti toliki prostor? Valja to
toga nije bilo jasno. Znao sam samo da ne se mijenjale s drugima koji su imali kom- popuniti nečim.
smijem dirati, jer ako promijenim raspored pjutere, presnimavalo se danonoćno. To je Nije prošlo dugo, poručio sam iz Ame-
kartica, sve treba iznova sastavljati, što bi podugo trajalo. Sve dok se Peđa i Denis rike “Compaq” laptop sa 333 megaherca
bio belaj. Tu je trebao biti početak i kraj nisu posvađali ko će sljedeći igrati, pa su AMD procesorom, sa 64 MB RAM-a i hard
mog bavljenja kompjuterima. bacili kompjuter kroz prozor. driveom od “samo” 1,4 gige. Windows 98,
Jedne godine neko reče da se ide kod Čak su i na radiju znali u određeno doba kupljen na štandu na pijaci, instalirao se
braće Bajramovića na igranje kompjuterskih noći puštati programe u eter koje bi raja kući k’o mlijeko. Mašina je bila nevjerovatno
igara. Po gradu je već vladala pomama za snimala, što je bilo prvo kompjutersko pirat- brza. Ipak, nije sve išlo k’o po loju. Da bih
“Spectrum” kompjuterima, koje su sretni- stvo na državnim frekvencijama. Ali i dalje skinuo s interneta neku pjesmu, morao sam
ci uspjeli nabaviti iz Njemačke. Sjedoh na se maštalo o nečemu mnogo boljem. Svako ostaviti dial-up preko noći i do ujutro bi to
krevet s ostalom rajom, upališe kompjuter, je pričao o PC-XT, čija je cijena običnom bilo snimljeno. Nisam imao pržač, pa sam
spojiše na TV, s kasetofona učitaše neki pro- čovjeku bila nedostižna. Taj kompjuter po- molio druge da mi sprže koješta. Bio je i ve-
gram i odjednom se ukaza ono što sam do javio se u filmu Electric Dreams, neko je oma skup, a i velik k’o komad namještaja.
tada mogao vidjeti samo kraj autobusnog prolio piće preko tastature pa je stvar po- Morao sam nabaviti skart-priključak da bih
kolodvora – u trošnoj daščari koja je bila stala živa i eto belaja. instalirao najjeftiniji grozni plastični skener
“zabavni centar”. U daščari je bilo dosta Na moju veliku sreću, jednog je dana koji sam kupio u Ženevi.
arkadnih igara u koje je trebalo stalno uba- stari donio kući “Commodore 64” pa sam Laptop je za samo dvije godine rada
civati žetone. Nisam mogao ni zamisliti da mogao igrati sam, ne čekajući da dođem postao starac. Razletio sam se po Amster-
će biti moguće u kući igrati “Scramble” ili na red. Gubio sam dane i mjesece igrajući damu da pokupujem dijelove da sastavim
“Pac-man”. U sobi kod Bajramovića bilo nas igre, ubijajući milione baja, obarajući hi- sebi novi kompjuter. Kućište, motherboard
je dvadesetak, svako je čekao na svoj red. ljade svemirskih letjelica. A onda sam se i ostale čačkalice sastavljao sam danima,
S vremena na vrijeme, teta Izeta bi ušla da zainteresirao za neke stvari koje sam pro- zvao ljude u pomoć dok mašina nije prora-
nam otvori prozor jer bi bukvalno ponestalo čitao u kompjuterskim magazinima. Poku- dila i dok nisam instalirao Adobe Premier.
zraka u prostoriji. Opčinjenost mašinom od šavao sam nešto programirati. Kako mi je Svakim danom dolazilo je nešto novo, fas-
48 kilobajta bila je totalna. Ostajalo bi se matematika uvijek bila na produžnoj nasta- cinirajuće, nešto bez čega je sve što je do
do kasno u noć i maštalo kako će se jednog vi i popravnim ispitima, nije bilo šanse da tada postojalo završavalo u smeću.
dana i moji smilovati pa mi kupiti istu stvar. nastavim tim putem. Tu se moglo završiti Kad god pomislim da mi više ništa bo-
Nije prošlo dugo, a Bajramovići su moje bavljenje računarima. lje neće trebati, kad skupim sve programe i
dobili i “Commodore 64”. Šezdeset četiri Nekad u ratu, u prostorijama MESS-a zavrzlame, eto nečeg novog, boljeg, bržeg,
kilobajta! “Spectrum” je prevladan. Uz zatekao sam Farisa kako igra igru DOOM jačeg, pametnijeg. Prosto ne znam kako sam
“Comodore” su bila i dva džojstika, pa se na nekom “486” PC-u. Nisam mogao vje- mogao živjeti a da, dok sjedim na WC šolji,
moglo mnogo lakše igrati. Oni obično nisu rovati koliko je tehnologija napredovala. s iPadom ne palim i ne gasim svjetlo u su-
dugo trajali jer bi ih nakon izgubljene igre Uslijedio je i Photoshop 3, Quark, posmatrao sjednoj sobi. n

STAV 28/1/2016 69