Page 53 - STAV broj 378

o nasiljima sovjetskih vojnika – otima-
nju revolvera i satova našim oficirima,
pljačkama i silovanjima. I Dapčević je
bio ošamućen, možda još više potcenji-
vačkim, ‘oslobodilačkim’ držanjem so-
vjetskih starešina, premda smo mi izgu-
bili 3000, a sovjeti 1000 vojnika u bici za
Beograd. Čak i kad sam prilegao, kasno
u noći, drastični prizori iz tih pričanja i
poremećene predstave o ‘sovjetskim lju-
dima’ – predstave iz propagande i vlasti-
tih idealizacija – nisu mi dale da zaspim.
Sve što je bilo za divljenje i pamćenje –
mitingovanje omladine na stadionu već u
toku borbi za Beograd, pripremanje novi-
na u prvoj zauzetoj štampariji, tepisi pred
sovjetskim tenkovima, naleti golorukih
građana, postojanost sovjetskih i prko-
sitost naših boraca u jurišima – sve se to
povlači pred ojađenošću i sumnjama što
Crvena armija nije ona koju smo zamiš-
ljali, koja bi trebalo da bude…” Sovjeti u Varšavi
Đilas nastavlja dalje: “Tito nije imao
razloga da bude i već nije bio nezadovoljan.
Sem postupcima sovjetskih vojnika. I
držanjem sovjetskih komandi – jetkih ili
nemarnih na naša upozoravanja.
Ali to se kuvalo, bešumno. I zakuva-
valo sve novim i sve drastičnijim pojedi-
nostima: iz gradskog komiteta su saopštili
da su na Čukarici, u predgrađu Beograda,
sovjetski vojnici silovali i rasporili apote-
karicu, na čiju je sahranu demonstrativ-
no došlo 5000 ljudi. Držanje sovjetskih
vojnika postalo je bitnim za naš upliv i
naše stabilizovanje. Utoliko pre što se
rušila iluzija u Crvenu armiju, kroz nju i
u komuniste, a mi, organizaciono nera-
zvijeni, delovali u nehomogenoj, delom
neprijateljskoj i nekontrolisanoj sredini.
Prekipelo je, nije se video kraj svemu
tome, pa je Politbiro rešio da se razgova-
ra sa šefom sovjetske misije generalom
Kornjejevom. Radi veće autoritativno-
sti, Tito je smatrao da razgovoru treba
da prisustvuju sva četiri člana Politbiroa
– dva su bila poginula a jedan odsutan,
i dva najistaknutija komandanta – Peko
Dapčević i Koča Popović. suzdržano obrazlagao, Kornjejev ga je sve savezničke obzire... Čim je Kornjejev iz-
Sovjetski predstavnici su bili pode- jetkije prekidao. Najzad sam ja odvalio: išao, Kardelj me prekoreo: Nisi trebao
lili našim funkcionerima i komandanti- Problem je i u tome što naši protivnici ono reći! – Ranković: Stvarno je nez-
ma orden ‘Kutuzova’, a Titu ‘Suvorova’. to koriste, upoređujući ispade crvenoar- godno. – Tito me nije korio, mada mu se
Ja sam bio odsutan, pa mi je orden pre- mejaca s ponašanjem engleskih oficira, na licu izražavala nelagodnost. Jedino je
dao Tito, uz kratak govor… Tako se de- koji takve ispade ne prave... – Kornjejev Dapčević, kanda, bio obradovan.
silo da smo te ordene imali na grudima je na to pocrveneo i ustao: Najoštrije pro- Nikom od pomenutih drugova nije
svi – sem Kardelja, koji je kasnije dobio testvujem protivu uvreda koje se nanose palo na um da zbog tog incidenta, odno-
‘Lenjina’ – kada je general došao u Tito- Crvenoj armiji sravnjujući je s armijama sno obzira prema sovjetskoj vladi, izmeni
vu vilu na razgovor. kapitalističkih zemalja! držanje prema meni ili umanjuje moju
Mi smo bili poređani jedan do dru- Razgovor s Kornjejevom se bezmalo ulogu. Štaviše, Politbiro je mene odredio
goga, tako da je Kornjejev odmah osetio time i završio... Ipak su sovjetske koman- i za govornika povodom proslave okto-
da se radi o nečem važnom i neugodnom. de potom počele zavoditi red, a ispadi se barske revolucije, u tek osposobljenom
Zauzeo je odmah krut, odbojan stav. Jedva smanjivati, svakako i zbog toga što su se Narodnom pozorištu... Sovjetski agenti,
je i saslušao Titovo izlaganje, odbrusivši sovjetske trupe prebacivale u Mađarsku, mahom povratnici iz SSSR, počeli su,
da su to pojedinačni slučajevi i naduva- neprijateljsku državu koja ih nije ide- pak, s raznošenjem glasina da sam troc-
vanja reakcije. Zgledali smo se, Tito je alisala, niti su prema njoj morali imati kista.” n

STAV 3/6/2022 53