Page 135 - Znakovi

REČNIK

TURCIZAMA, PROVINCIJALIZAMA I NEKIH MANJE POZNATIH IZRAZA
Sve turske reči navedene su u onom redovno nepravilnom obliku i u onom često izmenjenom
značenju u kom se upotrebljavaju u narodnom govoru u Bosni i Hercegovini. Naziv Turci i turski
upotrebljeni su često u toku pričanja i za bosanski muslimanski svet, naravno ne u rasnom i etničkom
smislu, nego kao pogrešni ali tada uobičajeni nazivi.
adet — običaj, navika, tradicija
akča — srebrni turski novčić
alvaluk — dar, nagrada, bakšiš
alčak — varalica, mangup, vragoljan
aman — jao!
amvon — predikaonica u pravoslavnoj crkvi
amidža — stric
arar — vreća od kostreti
aračlija— skupljač poreza
argat — nadničar, radnik
arslan — lav
asker — vojnik
asli — doista, uistinu, verovatno
aferim — bravo! tako je!
ahmedija— beo ovoj oko fesa, koji nose hodže
ačkosum — bravo! živio!
ašikovati — voditi ljubavni razgovor
aščinica — gostionica

bakal — trgovac životnim namirnicama
balega — životinjski izmet
balija — prostak; pogrdan naziv za muslimane
basamak — stepenica
badža — otvor na krovu za dim sa ognjišta
bez — platno
bezbeli — zaista, svakako
belaj — beda, nevolja, zlo
belegija — kamen za oštrenje noževa, britava, kosa, itd.
beli — zaista, svakako
bensilah — kožni pojas
beut, behut — potpuna smirenost
binjedžija — jahač od zanata
bisage — dve spojene torbe preko sedla, jedna s jedne, druga s druge strane
boj — sprat
borija — truba
bošča — velika marama, šal
bravetina — ovčetina
budžaklija — opskuran čovek

vala — bogme, baš