Page 26 - Znakovi

spreči. U otimanju koje je nastalo, pokazalo se da ga je piće već sasvim obrvalo i da se jedva drži na
nogama. Svi su mišići popustili, oči su mu se sklapale, a zadebljao jezik valjao neke sve manje
razumljive reči. Osećajući da više ne pruža otpor, žena ga je više donela nego dovela do postelje. Zaspao
je još dok ga je svlačila. Pošto je provjetrila i pospremila sobu, prilegla je i sama, ali onako odevena, ne
gaseći lampu.
Pisar je spavao kao da je popio ogromnu količinu vina, ali ne zadugo. Ubrzo posle ponoći
probudio se odjednom. Digao se teško i, mašući glavom levo i desno kao bolesno živinče, stao nešto da
traži i čupa oko sebe. Prenula se i žena. Čovek pred njom izgledao je strašan. U grčevima trgao je sa sebe
košulju. Onako polunag, bio je obliven znojem, smanjen kao da se topi i kao da i posljednji mišići odlaze
sa njega zajedno sa tim mlazevima znoja. Lice mrtvo, oči posivele, kosa mokra i polegla. Nastupala je
faza koju žena zna iz iskustva. Uzela ga je ispod pazuha i odvela do velikog belog lavora na niskoj
stoličici, koji je već ranije bila spremila. Povijajući se, počeo je da povraća teško i dugo. Na mahove je
izgledalo da se guši. Slabine su mu se nadimale da prsnu. A kad se činilo da je sve svršeno i čovek
podigao lice i otvorio oči, odjednom ga savio nov grč. Ponovo je stao da povraća, ali ne više hranu i piće,
nego samu čistu žuč u mrkozelenim mlazevima. Pa je i to prestalo.
Znajući da ovako završava proslava imendana, žena je umila i istrla polumrtvog čoveka, koji je
sada bio lak i savitljiv kao probušena gumena lutka, i prenela ga u krevet, gde je odmah zaspao tvrdim,
mirnim snom.
Sad je sve bilo svršeno. Pošto je i sama oprala ruke i umila se, žena je ugasila lampu i izišla.
Oslušnula je na vratima sobe u kojoj su spavala deca. Sve je bilo tiho. Njihov je san izvan svih zala i
nemira. Otišla je u kuhinju. Tu je bilo sve obasjano prigušenom svetlošću punog meseca, koja je
prodirala kroz tanke zavese od bosanskog platna. Sela je u senku, pored zidanog šporeta, i natočila
fildžan ohladnele kafe. Pila je sporo i zamišljeno gledala osvetljeni deo kuhinje. Sad je sva nesanica
prešla na nju. Svi damari poigravaju i srce naglo tuče. Živa sećanja i brze misli bez izlaza kružile su u
njoj. Oseća strah, strah i sramotu u isto vreme. Strah i umine na mahove, ali sramota ne. Čini joj se da je
i po nebu ove letnje noći sitnim oblacima ispisano da njen jedini i najbliži čovek, otac njene dece,
obeležen nevidljivim žigom neke tajne bolesti, ima časova kad je izvan sebe, pa ma to bila samo jedna
noć, jednom u godini. Ona svaki put sve čini da stvar prikrije,ali stalno strepi da će to neko prokljuviti i
saznati. Ovog puta je sve zatrpano. Stvar je još jednom svršila dobro. Da, sutra će se čovek probuditi u
obično vreme, oslabljen i bleđi nego inače, ali trudeći se da u svemu bude onakav kakav je uvek i ne
pokazujući ničim da se seća ičeg što je bilo prošle noći. Sve ona to vidi. Vidi i nedelje i mesece koji
dolaze zatim. On radi svoj posao, miran i vredan, ćutljiv i povučen. Zna samo za kuću i kancelariju. Ne
puši, ne pije. Izbegava veliko društvo i glasne razgovore. Obara oči pred svakim dužim pogledom. A ona
gleda decu, zakopa se u kućne brige i poslove. Ali u duši, kao oblak koji se ne razilazi, nosi strepnju od
idućeg leta, i pita se šta li će doneti novi imendan, kako će se živeti u toj senci, nikad ne govoreći a uvek
misleći o tom. A pre svega, kakva će biti, kako će živeti i rasti deca. Dugo sedi tako Banova žena,
prodirući nemoćnim mislima u neizvesnu budućnost, dok san, koji sve leči, ne umiri i ne savlada i nju, i
dok ne zaspi tako naslonjena uza zid.

1 Neka počiva u miru
2 Igra reči: nem. Hase — zec.
3 Unapredimo ga, da bismo ga mogli skloniti.
4 Abtreten (nem.) — Voljno!
5 Tablica množenja, jedanput jedan.