Page 63 - STAV broj 300

S porodicom Supruga Fadila
baš naša četa nakon ‘Februarske ofanzi- Desilo se da smo se u gotovo isto vrijeme parama. Koliko-toliko, valjalo je. Danas
ve’ još dugo vremena ostala čuvati linije mimoišli na različitim pravcima. Mi smo se živi dosta bolje. Jest da se insan dosta
na Spahića Glavici. Držali smo liniju po njima došli iza leđa, a oni nama. I oni su izradio, ali opet je dobro kako je nekad
10 dana i nakon toga smo odlazili kući. onda otvorili žestoku vatru. Prilikom po- bilo”, kaže Fadila.
Bez obzira na to bilo nas 30 ili 15, nikad laska bilo nas je 26. Od tolike artiljerijske Zanimljivu uspomenu na Huseina
se on nije žalio u komandu da ima malo vatre samo nas je 6 ostalo čitavih. Ja sam Račića ima i njegova komšinica Merima,
ljudi i da mu treba ispomoć.” tada teško ranjen. Imali smo 5 ili 6 pogi- koja je u toku rata bila djevojčica. Kako
Račo je sa svojim vodom sudjelovao i nulih, ostali su bili ranjeni. Tu smo, kao ističe, njene najsnažnije uspomene vezane
u akciji “Breza ‘94”, gdje je i ranjen. “U i neprijateljske jedinice, pretrpjeli velike za Huseina odnose se na situaciju kada je
‘Brezi’ smo sudjelovali u odbrani jednog gubitke. To je akcija koju u svojoj knjizi bila ranjena gelerima granate koja je ek-
dijela, na potezu od Radoča prema Kri- Babo opisuje zloglasni Legija i gdje kaže splodirala u njihovom dvorištu. Od iste
žu. Tu smo bili 5 dana. Peti dan je ranjen da je ostavio jedan metak za sebe u slu- granate poginuo joj je brat Muamer te
Račo. S obzirom na to da je bio na bolo- čaju da ne bude imao drugog izlaza. E, u ranjena majka. “Nakon ranjavanja, hit-
vanju više od mjesec dana, preskočio je toj je akciji poginuo Račo. Poslije Račine no sam prebačena do bolnice u Bužim.
operaciju forsiranja rijeke Une. I onda, pogibije otišao sam na bolovanje. Kad sam I danas se sjećam momenta kad me je u
dan prije pogibije komandant Nanić ga je se vratio s bolovanja, teško je bilo voditi naramku Husein unosio u bolnicu. Na
nešto zvao u komandu. Mislim da je već Račin vod, prvo znajući koliko su ga lju- nogama sam imala plave papuče od brata
bio dobio prekomandu u bataljon ‘Žuti di poštovali, a drugo, poznajući njegovu Muamera. Tog dana smo, iz nekog razlo-
mravi’. Međutim, on je s nama dobro- hrabrost. Račo je bio puno zreliji i isku- ga, zamijenili papuče pa je on nosio moje
voljno krenuo u akciju u kojoj će nared- sniji od mene. I što je još važnije, puno je žute, a ja njegove plave. Prelazeći ulicu,
ni dan smrtno stradati. Tad je od Asima bolje znao čuvati ljude”, završava Zorić. dok me je nosio, jedna papuča mi je spala
Kaukovića ponovo preuzeo ulogu koman- s noge. U mom dječijem razmišljanju tad
dira voda. Radilo se o akciji u Rajnovcu POMOĆ RANJENOJ DJEVOJČICI mi je bilo najvažnije sačuvati papuču. I u
na velikokladuškom ratištu. Dobili smo Supruga Fadila također potvrđuje da tim dramatičnim trenucima, na moje tra-
zadatak da prođemo kroz neprijateljsku taj dan kad će poginuti Husein nije uop- ženje, Husein se vratio, pokupio papuču
liniju, da uzmemo 5-6 kuća na brdu koje će trebao ići na liniju, al’ ga je vuklo ne- i sačuvao je. Kasnije, dok sam boravila u
se zove Brezova Kosa. Krenuli smo oko što. “Bio je na bolovanju. Međutim, on bolnici u Cazinu, Husein je u obližnjem
3 sata ujutro. Kad smo došli do neprija- je navalio kao nikad, pa samo ići i ići na naselju boravio na obuci. Svaki dan mi je
teljskih linija, nije bilo nikoga. Ušli smo liniju. Kaže: ‘Odoh ja samo malo u Bu- dolazio u posjetu. Sam proces previjanja i
u prve kuće i tu riješili 4-5 neprijateljskih žim, nešto me zovu, pa ću se vratiti.’ Ma bolničke njege puno bolje sam podnosi-
vojnika. I sad, kad smo krenuli iz jedne kakvi, prođe ovuda kamion, ode na liniju la kada je Husein bio uz mene. Medicin-
kuće, u dvorištu je iz nekog magazina i poginu. Al’ valjda je bila takva sudbina. ske sestre su običavale čekati da on dođe
istrčalo nekoliko neprijateljskih vojnika Poslije rata svakako sam prolazila, ali el- kako bi počele s previjanjem. Husein je s
i u toj razmjeni vatre Račo je pogođen iz hamdulillah, zdravo se bilo pa se sve sti- lahkoćom uspijevao da okupira moje mi-
puške. Mi smo nastavili dalje, uzeli ono glo i izdržalo. Djecu sam podigla, kuću sli, odagna bol i olakša sve kroz šta sam
što smo trebali. S nama je bio i vod rah- napravila, kredit vratila. Bilo je nešto i prolazila. Nisam imala priliku zahvaliti
metli Saje Bajrića. Bile su to žestoke bor- pomoći od boračkih organizacija. Ne- mu se na svemu, a voljela bih da jesam”,
be protiv pripadnika ‘Crvenih beretki’. što u građevinskom materijalu, nešto u kazala nam je Merima Račić. n

STAV 3/12/2020 63