Page 67 - STAV broj 295

KUSALO SE IZ JEDNE ĆASE
Dok se prisjeća mladosti, dodaje: “Ro-
đena sam 1928. u selu Zukići, tamo priko
brda, u dolini rike Bile. Nisam išla u ško-
lu, a nisam nikad i nigdi zabasala. Udala
sam se u 20. godini. Udala sam se sa sva-
tovima. Svatovi su išli pjehane. Ja sam se
sama isprosila. Svadba je bila bolja i bo-
gatija od ovih što ih danas prave. Trajale
su više dana. Bili su pirovi, kne. Na kraju
svadbe bile su trke, a prva tri mista nagra-
đivana su košuljama i mahramama. Cure
i momci najčešće bi se begenisali na tefe-
riču. Hoćeš li – hoću, i tako. Bila su prela
i mobe. Komio se kukuruz, tukle jabuke
za pekmez. U to vrime nije bilo nigdi to-
liko cura i momaka ko u mom selu. Sad je
sve pomrlo. Od mog godišća jedino sam ja
živa. Imala sam pet sestara i sve su umrle.
Imala sam i jednog brata.”
Na pitanje kad je bilo bolje, u vrijeme Fatija sa sinom Hasanom, snahom,
kad je ona bila mlada ili sada, kazala je: unukom Enisom i zetom Nihadom
“Meni je tada bilo i bolje i lipše. Nije bilo
vovih mobitela. Ljudi su više imali vremena “Prije su se ljudi družili i na putu, ispuši bi po cigar duhana,
za kahvu, priču. Vajik su ljudi imali vrime- ispričali se, a danas na putu nema ni susreta djece. Bilo je
na jedni za druge. Prije su se ljudi družili i
na putu, ispuši bi po cigar duhana, ispriča- pisme. Momci bi pivali bećarac. Tada se kusalo iz jedne ćase,
li se, a danas na putu nema ni susreta dje- a zdravije se bilo. Pravila se pura u jednoj tevsiji. Pura bi bila
ce. Bilo je pisme. Momci bi pivali bećarac.
Tada se kusalo iz jedne ćase, a zdravije se prelivena kajmakom i sirom. I svi su tu puru jeli iz tevsije.
bilo. Pravila se pura u jednoj tevsiji. Pura bi Niko se nikom nije gadio. Uz puru, pravile su se i razne pite
bila prelivena kajmakom i sirom. I svi su tu
puru jeli iz tevsije. Niko se nikom nije ga- kao što su burek, sirnica, prpnjača, kupusnjača, krompiruša,
dio. Uz puru, pravile su se i razne pite kao tikvenjača, zeljanica, mantije, lukovača, kljukuša. Bilo je i jelo
što su burek, sirnica, prpnjača, kupusnjača,
krompiruša, tikvenjača, zeljanica, mantije, džigar, dolma, a pravilo se od džigerice i pirinča”
lukovača, kljukuša. Bilo je i jelo džigar,
dolma, a pravilo se od džigerice i pirinča.
Klale su se pastrme, meso sušilo. Dosta “Na očima mu vidiš kakav je, jesu li mu oči
sam vezla, plela, heklala, tkala. Moj sinko, škakljive. I moja unuka Enisa, kad se bajagi
koja mi je korist od toga danas?! Imalo zacurila, bila svrnula za jednog iz Zvornika,
se hajvana. Držali smo ovce i krave. Mu- a ja nisam bila da ide tako daleko. Imala je
zlo se i spravljala mrs. Pravili smo sir od momaka. Pojavio se Nihad i udade se za
ovčijeg mlijeka. Imali smo i vunu. Sad njeg, Bog ih dragi oboje pomogo.”
se vuna baca, a vuna je najzdravija. Ima- Rado se prisjeća svoja 84 ramazana koja
li smo i naše čaire. Gdi je sad FIS, bila je je ispostila. Sijale su se sve žitarice, a postilo
naša zemlja.” se. Želo se i kosilo, a postilo.
Smajići su poznati kao mesari. Njihov
NE PLAŠIM SE KORONE dedo Hasan imao je 1908. obrtnu dozvolu
Nana Fata imala je iskušenje da je dugo za bavljenje mesarskim zanatom koju mu je
godina njegovala bolesnog muža, ratnog dodijelio Kotarski ured iz Travnika.
vojnog invalida iz Drugog svjetskog rata, Na kraju nam je nana Fatija odrecitira-
a od njegovog preseljenja na ahiret prošle la pobožne stihove iz stare pjesme Avdija,
su 33 godine. Život udovice prihvatila je koju je naučila kao djevojčica. Donosimo
kao Božiju odredbu. Priznat će vam da se nekoliko stihova:
ne boji ni korone. Nemoj ti se krivo kleti,
“Ja se ne bojim korone. Zatvorena sam Valja muku podnijeti,
u ovom prostoru, tako da me neće ni vidit. Nemoj spavat, Avdija.
Dali mi ovu krpu da je nataknem na nos. Što Faksimil obrtne dozvole iz 1908. U dunjaluk se ne uzdaj,
će mi to na nosu kad nigdi ne iđem?! Iza- Dunjaluk prođe, dobro znaj,
đem s tom krpom na ljiljaljku (ljuljačku) na svjetski rat, imala je 13 godina. Bila je, kako Dobro misli, razmisli,
balkonu. I s tom krpom kišem ko tuberan.” ona voli reći, curetak. Sjeća se prvih teferiča Dok te nisu pritisli.
Dva je rata zapamtila. Kaže da je agresija i begenisanja momaka u njenom kraju. Kod Na Mahšer nam valja stat,
na BiH od 1992. do 1995. bila razornija od momaka joj se najviše dopadalo čestito po- Bogu dragom dževap dat,
Drugog svjetskog rata. Kad je započeo Drugi našanje. I za to je imala svoje objašnjenje: Dobro slušaj, Avdija. n

STAV 29/10/2020 67