Page 66 - STAV broj 289

DRUŠTVO

Zapisi između ratova (39)
“ALI SMRT NIJE KRAJ”

Bio sam žedan. Osvrnuh se tražeći pogledom svoju transportnu
torbu. Ugledah Hamzu. Stajao je na ulazu u zemunicu. Sav

Piše: Amir HASANOVIĆ prašnjav, držao je u ruci pušku bez okvira. Gledao sam u
njegove oči pune suza. “Šta se desilo”, pitao sam. Samo
je šutio. Prišao sam mu i ponovo ga upitao. Niz njegovo
prašnjavo lice potekle su suze: “Mrtvi su, svi su mrtvi”

ežao sam na travi ispod drveta i Noć prije izmrcvario me bolni zub, Eksplozije su odjekivale, ali nijedna nije
gledao u ploveće bijele oblake. tako da sam bio upola sanjiv. “Hajde, prelijetala u naselje.
Visoke vlati trave njihale su se na ba”, rekoh mu, “idi, spremaj se, vazda Momak koji je došao s ranjenicima
Llagahnom povjetarcu. Izvlačio sam kasniš.” – “Jojjjjj”, uzviknu uz grohot, objasni nam da je žestoko: “Od jutros
posljednji dim iz cigarete. Danas smo u “eto vam petnaest minuta pride, mom- smo gore na liniji imali sedamnaest ra-
sljedovanju dobili po deset komada, pa čine.” – “Jah, jah”, rekoh ustajući i podi- njenih i osam poginulih. Tri smo žesto-
smo pušili nas četverica ukrug jednu ci- žući svoj ranac. Komandir iz Gračanice ka napada odbili. Al’, vjerujte, jutros je
garetu... Ritmično s detonacijama s Po- objašnjavao je situaciju koja nas je čeka- bilo najteže.”
žarika tresla se zemlja pod mojim leđima. la gore na terenu jer je on tu od jučer sa Penjući se putem iz sela, vidio sam
U kući do nas vojnici koji su tek došli svoja dva voda. dim koji se izvijao visoko s linije odbrane.
iz Gračanice žurno su pripremali opremu Kamion je bio spreman, ubacili smo Ušli smo u liniju oko 12 sati. Zami-
i naoružanje da pođu s nama. brzo svoje stvari. Šofer je tražio koman- jenili momke iz Srebrenika koji su tu
Prenu me iz razmišljanja glas iznad dira da mu kaže kako nas ne smije vozi- bili tri dana. Onizak momak među nji-
mene: “Je l’ ti to spavaš, Allaha ti? Svaka ti do kraja, već samo “do kuća”, opasno ma zastade pri polasku. “Momci, pazi-
ti čast.” Ustanem na lakat i vidim Sulju je i granatiraju. te se, čuvajte se. Oni su nakanili ovdje
kako se cereka: “Bježi, bolan, kakvo spa- Truckajući se u starom dajcu neka- proći, u zadnji napad krenuli su s tenko-
vanje, odmaram.” – “Čuj! Od čega od- ko smo došli do kuća ispod Vide. Izađe- vima”, reče pokazujući na tenk iz kojeg
maraš, jadan ne bio, od ležanja, je li”, i mo i postrojimo se, a taman što smo se se još pušilo tačno ispred nas na ulazu
nastavi cerekanje. postrojili stigoše i momci iz Gračanice. u malu šikaru.

66 17/9/2020 STAV