Page 70 - STAV broj 163

STAJALIŠTA
mrtvi se
Piše:
vraćajuSafet POZDER
“Selam, efendija!”
“Selam, legendo! Pa gdje si ti, ne daš
se vidjeti? Ima li šta novo?”
“Ima. Imaš li vremena za kahvu?
“Za tebe uvijek. Gdje ćemo?”
Nekoliko minuta kasnije sjedimo u
polupraznom lokalu. Konobar zna, pa i
ne pita šta ćemo. Donosi nam dvije duže
s mlijekom.
“I? Pričaj!”
“Znaš onaj posao što sam ti spominjao,
onaj u Sloveniji? Eh, zovu me i kažu da od
prvog startam. Ima nas trojica u ovoj turi.
Moramo otići ovo koji dan i malo se ras-
pitati za stan. Ako mognemo šta povoljno
saletiti, bilo bi dobro. Skupe mi kirije, bra-
te, oderaše naše ljude!”
“Kakav je posao? Mislim, šta ćeš raditi?”
“Brodogradilište, jarane. Farbamo čam-
ce, jahte i manje brodove. Nemam ti pojma
ni ja, tako su nam rekli.”
“Znaš li to raditi?”
“Okle ću znati. Jedina jahta koju sam
vidio je ona na TV-u, Abramovičeva, ali
sve se nauči. Nisam znao ni zidati, pa sam
zid’o; nisam znao ni bager upaliti, pa sam
kasnije s rovokopačem mog’o jaje premje-
stit’ da se ne razbije... Nauči se sve.”
“Ne znam, brate, šta bih ti rekao!?”
“Nemaš mi šta reći. Ustvari, sjećam se
da nam je hodža u Bugojnu govorio, ono
dok je raja letila u džamiju: ‘Ja bih volio
70 19/4/2018 STAV
prozorsko okno
Četiri novobosanske priče
Živi odlaze,
“Kakav je posao? Mislim, šta ćeš raditi?” – “Brodogradilište, jarane.
Farbamo čamce, jahte i manje brodove. Nemam ti pojma ni ja, tako
su nam rekli.” – “Znaš li to raditi?” – “Okle ću znati. Jedina jahta koju
sam vidio je ona na TV-u, Abramovičeva, ali sve se nauči. Nisam znao
ni zidati, pa sam zid’o; nisam znao ni bager upaliti, pa sam kasnije s
rovokopačem mog’o jaje premjestit’ da se ne razbije... Nauči se sve.”
da vas ne vidim ovdje!’, a mi kontali što “Godinu i po sam ja tamo hrmbačio,
to, pa on veli da bi volio da imamo posla ali ne može se više. Nema me nigdje, a i
pa da zbog toga rjeđe dolazimo u džami- privatluk je gadan. Neće oni njihovi kile,
ju. Nisam ga tad kont’o. Sad vidim šta je a iz tebe bi dušu iščupali. Ja se u početku
htio reći i da je u pravu. Da svijet ima više lomio, kontam, ono da se pokažem, znaš
posla i da radi, manje bi vremena bilo za da meni nije mrsko raditi. Vidim s vreme-
kladionicu, kahve i svašta nešta, ali haj.” nom, vrag odnio šalu, pa i ja malo priko-
čim; nisam ni ja leđa na putu našao. Ali,
“Kad ideš?” jest vraga, cinkaroši na sve strane. Ocinka
“Kontali smo u onu tamo subotu. U po- te i što jesi i što nisi.”
nedjeljak startamo pa ćemo malo poraniti,
znaš, da ne bude sve navrat-nanos, k’o što “Bezbeli, naši!?”
obično zna biti.” “Jok, eto Švabe! Pređem u drugu fir-
“Nek bude hairli, brate! Šta bih ti mu i s vremenom isto. Mijenjao ti ja fir-
drugo!?” me, što ‘no kažu, k’o čarape, ali nikako
“Ništa. Nije lahko, ali šta ću. Moram da se ustabilim. Eto, radio sam ti i na
se pritrpit pet godina. Čim dobijem papi- Allianz Areni.”
re, Evropska unija je velika. A ako se i ne “He-he. Okle ‘interovca’ na tom stadi-
mogne izdržati, bit će neke nafake. Niko onu? Šta kaže Braco, ima li njega?”
ničiju nije pojeo, je l’ de?” “Braco je ovdje faca, ali on živi u svom
svijetu, a ja u svom. Jedan Švabo me pre-
* poručio, ima neke veze, i krenem raditi
“Selam, selam. Šta ima u našoj kasabi?” tamo.”
“O, pa ti si živ!? Alejkumu selam. Šta “Šta si radio? Dodav’o lopte iza gola?
ima u Švabiji?” He-he.”
“Ma, evo, snalazim se. Dobro je. Kako “Jarane, zadužim nekakvu spravu, k’o
porodica, djeca, sluša li džemat?” neka puhaljka, ukrkim je na leđa i po tri-
“Čuju. Kod tebe? Vidim, nisi više u binama, gore-dolje, raspuhujem ono sme-
Münchenu. Šta je reć’?” će što ostane iza utakmica.”
“Preskup je München za nas, sitnu “Pa, dobro, pedantni su to ljudi, nema
buraniju. Stanovi skupi, ludnica živa. Još iza njih puno smeća!?”
ako si sam...!” “Čega? Da samo vidiš! Na svakom
“Bio si dugo u onoj firmi što si ljetos koraku čaše pive, flašice, kesice... Iskreno,
spominjao?”