Page 51 - STAV broj 386
P. 51
platit ću Vam hiljadu maraka.’ Rekao sam završio zanat, a danas mu je najviše žao
joj da ne može tako jer nisam naučio na što nema nasljednika “po svom tabijatu”.
neke prevare. Možda bih stavio svoj potpis “Nema mi ništa gore nego kada mi dođe
da me samo lijepo zamolila, ali pošto mi mušterija i traži da nešto popravljam. Ja im
je ponudila novac, to me veoma naljutilo. kažem da idu onom ko im je to napravio.
Ne možete u životu sve kupiti”, naglaša- Šišanje traje od petnaest do dvadeset minu-
va brico s najviše godina iskustva u Bosni ta i to je tako, nema ništa nabrzinu, a neko
i Hercegovini. ih ošiša za pet minuta. Osim šišanja, dolaze
Njegova je brijačnica, kaže, po još neče- ljudi i na brijanje. Istina, uslijed korone,
mu specifična. U njoj je istaknuto upozore- brijanje se dosta manje traži”, pojašnjava
nje da nije poželjno razgovarati o politici. Mešković, koji unazad trideset i tri godi-
No, uramljena fotografija jednog političa- ne iz hobija vodi dnevnik u kojem bilježi
ra s kraja prošlog stoljeća zauzima visoko vremenske prilike pa je tako došao do re-
mjesto na zidu i pitamo ga da li sama ta zultata da svih tih godina u Tuzli petkom
fotografija podstiče na priču o tom vreme- nije padao snijeg, niti je sve do prošle go-
nu i političkom sistemu. dine snijeg padao na Dan državnosti Bosne
ni kolonjske vode, ni sapuna, ama baš ni- “Možemo pričati o svemu, i viceve, i Hercegovine, 25. novembra.
šta. Rekoh mu da sačeka dva dana, dok i i šaliti se, i pričati o svojim problemi- Simbol grada Tuzle uskoro prestaje
ja vidim čime raspolažem. Dao sam mu ma, o nečemu što nas tišti, hrabriti jed- s radom, a kada će dobiti rješenje i prvu
dvije mašine, makaze, britvu, mantil i pet ni druge, samo o politici nema govora. penziju i kolika će ona biti, ne zna ni sam.
litara alkohola. Gleda on u mene pa u onaj Vole me ljudi. Naši koji žive u inostran- Zna da se to dugo čeka i kaže nam da iskre-
alkohol i pita: ‘Šta ću s njim? Rekoh mu: stvu dođu da se slikaju sa mnom. Osim no žali zbog penzionisanja, jer smatra da i
‘Kakav si ti majstor a ne znaš praviti ko- toga, zanimljivo im je kada vide da ov- dalje može raditi.
lonjsku?! Na pet litara alkohola stavi litar dje imam Titovu sliku. Niko nema Tite, “Hvala Bogu, nisam bolestan i u kuve-
destilirane vode i malo mirisa i eto ti ko- nijedna brijačnica. Kod mene su i Tito i tu sam, ali od mog majstora unuk dolazi
lonjske.’ Tada mi je bolnica dala zahvalnicu ljiljani i ja kažem da to može tako. I niko ovdje sa svojom poslovnom idejom i želim
za doprinos i oni su jedini koji su mi se na mi nikad ništa loše nije rekao zbog toga. mu mnogo sreće u radu. Tako je to. Stari
takav način zahvalili”, navodi Mešković. Spomenu ljudi, a i ja sam rado pričam odlaze, mladi dolaze. Za mnom sada najvi-
Imao je, kaže, desetak učenika, među o davnim vremenima, ali u politiku ne še žale moje nepokretne mušterije kojima
kojima su bili i oni koji su bili vrijedni i ulazimo. Imam ovdje i stare fotografije sam išao kući kako bih ih ošišao. Oni bi
željni znanja, ali je bilo i onih koji su “na građana Tuzle i sve ove ljude sam lično me prije samo nazvali na telefon: ‘Dođi,
lijepe oči” željeli dobiti neophodne potvr- poznavao. Fotografije smatram nekom majstore’, ‘Doći ću, ne brinite se.’ Mole
de o obavljenoj praksi. vrstom vremeplova.” me da produžim još malo, mole me da ra-
“Došla mi je jedna žena i pitala me U objektu koji je u vlasništvu poznate dim barem dok su oni živi...”, zaključuje
možemo li popiti kafu. Rekoh: ‘Može’ i tuzlanske porodice Latifagić Mešković je, Mešković, dok ga mušterija, koja je nestr-
čekam da vidim šta će mi reći. Kaže ona: kaže, proveo skoro cijeli svoj život i zahva- pljivo čekala da brico završi razgovor za
‘Eto, meni treba potvrda da sam ovdje lan je ovoj porodici koja ga je podržavala Stav, požuruje, podsjećajući ga da mu se
obavila praksu pa, ako mi je možete dati, od njegovih početaka. Zaposlio se čim je žuri i da se plaši da će mu otići “autobus
za Gradačac”.
Nema sumnje da će stari majstor nedo-
“Nema nikog u Bosni i Hercegovini da je ovako dugo radio stajati mnogima. Prostor u kojem su se go-
i vodio radnju. Došao sam 5. septembra 1960. godine. dinama ispovijedale razne priče, šale, tajne
Ponedjeljak je bio. Završio sam praksu i položio za majstora pa i sudbine uskoro će biti ispražnjen. Meš-
ković će iznijeti stolove, ogledala, stolice,
sam otišao u bivšu vojsku. Kada sam se vratio, moj je majstor pribor za rad... Ponijet će jedinu zahvalni-
Osman Latifagić ostao sam, a kasnije je i umro pa sam ga ja cu koju je dobio u zavidno dugoj karijeri,
fotografije i druge uspomene, ali ostavlja
naslijedio i postao sam VK majstor, s položenim majstorskim trag po kojem će ga se njegove mušterije
ispitom. U ovom sam objektu šezdeset i dvije godine i najstariji rado sjećati i trag po kojem će se ovo mje-
sto, ovakvo kakvo je trenutno, još dugo
sam brico u Bosni i Hercegovini”, navodi Mešković. pamtiti. n
STAV 29/7/2022 51