Page 71 - STAV broj 403 - 404

STAJALIŠTA

KRIVO SRASTANJE
Teheranske zore

DA SAM TAJ SUSRET ZAISTA

ŽELIO, NIŠTA ME U MOJOJ

NAKANI NE BI SPRIJEČILO

Od tada derviše poštuje, ali ih naširoko zaobilazi. Čvrsti su, brate,
veli mi, isuviše čvrsti za moj ukus, a ja ponekad, opet, zagazim i na
Piše:
Sadik IBRAHIMOVIĆ drugu stranu, živ sam čovjek, šta ću, otme se, prevari me.

d zgrade u kojoj živim do potom uljudno ponudili lokumima i jer posla je ionako mnogo, a vremena
IRIB-ovog kompleksa u sje- crnim čajem. U sjećanju mu je ostao za razgovor uvijek premalo.
vernom Teheranu tridesetak tekijski šejh: star, šutljiv, prodornog Ponekad nemamo šta i o čemu pri-
Oje kilometara, razdaljina koju pogleda. I pitao Rezu ko je, odakle je. čati, pa šutimo, odbijamo dimove i kroz
moj vozač Reza Motahari prevali za ot- On odgovorio i, kao da se brani, bes- ogromne prozore gledamo u spektaku-
prilike tridesetak minuta. Ako gužve potrebno dodao da do namaza drži, i laran prizor: moćno pucanje zore nad
na putu nema. A nikada je nema jer u insana i hajvana pazi i pomaže, jezik vrhovima Alborza.
četiri sata ujutro Teheran još spava, a dobro čuva, a pogled obara. Šejh ga “Hajmo, Amire, hrpa posla nas čeka”,
pospan sam i ja – rado bih otkunjao tih blago pogledao, pozvao da priđe i tiho kažem nakon što se nabrzinu napriča-
tridesetak minuta do posla, ali ne da mu rekao: “Istigfar da učiniš, istigfar. mo ili našutimo i posao krene, a, nije
Reza: hoće da učimo perzijski jezik. I A poslije, opet mi dođi.” Ovome se ne da nije, ima ga mnogo.
onda učimo. On kaže, ja ponovim, pa ja može lagati, zaključio je Reza, i nije Popodne, u povratku kući, Reza i ja
kažem, a on me ispravi ili pohvali. Ju- ponovo došao u tekiju. upadamo u strahovitu saobraćajnu gu-
tros je zadovoljan, malo sam, kaže, gre- Od tada derviše poštuje, ali ih naši- žvu. Doslovce milimo. Reza mrmlja ne-
šaka napravio. Meni svejedno. Šutim i roko zaobilazi. Čvrsti su, brate, veli mi, što u bradu i nervozno dobuje prstima
gledam čistače odjevene u narandžasta isuviše čvrsti za moj ukus, a ja ponekad, po volanu. Dan je vedar i sela razasuta
radna odijela kako brezovim metlama opet, zagazim i na drugu stranu, živ sam po Alborzu jasno se vide.
čiste autoput kojim se vozimo. Nikada čovjek, šta ću, otme se, prevari me. – Otići ću gore – kažem mu.
prije nisam vidio čistače koji metlama I sve mi, dok se vozimo opustjelim – Gdje?
čiste autoput. drumom, povjerljivo šapuće kako ni ra- – U to selo, kod šejha Taberanija.
S lijeve strane, u daljini, kroz plavet- kija nije što je bila i kako Armeni, vrag – Ja neću. Već sam ti rekao zašto.
nilo, koje se jedva primjetno pomalja, ih odnio, prave brlju od koje puca i glava – Uredu. Snaći ću se i bez tebe.
nazire se planinski masiv Alborz. Zastra- i ono malo pameti u glavi, a, bogami, i Ali ništa od toga. Do susreta s Tabe-
šujuće je to gorje: visoko, divlje, tvrdo. kosti pucaju ako vazda revnosni Sepah ranijem nije došlo. Doduše, kao, nakanio
Za lijepog vremena, u planinskim Pasdarani osjete i najmanji trag alkohol- sam se jednom, ali, eto, “nije se dalo”.
usjecima i na kamenitim zaravnima, ja- nih isparenja, te, nakon kratke stanke i Ponekad se pitam šta li bi mi rekao.
sno se vide mala, raštrkana sela. Jedno uz duboki uzdah, otpočinje nostalgični Čemu bi me podučio? I da li bi uopće?
od njih jeste Baht. I u njemu pjesnik i solilokvij o vremenima kada se u Iranu Možda bi naš susret bio razočaravaju-
sufija Ali Taberani. Reza mi je to jučer moglo nekažnjeno piti i kada je Iran bio ći? Možda iluminirajući? Možda ovo,
rekao. I odmah se pokajao. Navaljivao Iran, a islam – islam. možda ono... Šupljara.
sam kao osica da se nakon posla odve- U redakciji, kao i obično, zatičem Do mene je bilo, samo do mene. Da
zemo gore i upoznamo s Taberanijem, samo prevodioca Amira Kermanija. Do- sam zaista želio taj susret s njim, da sam
ali on – jok. Neće pa neće. bar je Amir. I kolega i čovjek. Svakog to poželio svim srcem, ništa me u mojoj
Nema, kaže, ništa protiv derviša, jutra ponavljamo isto: on s perzijskog nakani ne bi spriječilo.
ali nije mu baš najugodnije među nji- prevodi najsvježije vijesti, ja odlazim u Tako se to radi.
ma. Jednom je, veli, bio u nekoj tekiji radijsku kantinu i donosim čajeve. I tako to rade oni koji istinski žele,
na Tadžrišu. Isprepadali ga tamo ne- Potom pušimo, srkućemo prevreli nekoga ili nešto.
razumljivim govorom i huktanjem, a čaj i razgovaramo, ali nikada o poslu Tako i nikako drukčije. n

STAV 25/11/2022 71