Page 53 - STAV broj 259
P. 53

1991. godine izvući Emira i dovesti ga preko
                                                                               Gline. Nakon nekog vremena, i mi smo tog
                                                                               istog čovjeka angažirali da dovede Ahmeta,
                                                                               ne znajući da je Ahmet već krenuo. Tu istu
                                                                               večer kad je Dragan otišao po njega Ahmet
                                                                               je stigao kući. To je već bilo početkom 1992.
                                                                               godine, u januaru ili februaru. S nekoliko
                                                                               komšija odmah se uključio u Teritorijalnu
                                                                               odbranu. Ahmet je iz JNA došao u civilki,
                                                                               ali je od komšije Sulejmana Dekića dobio
                                                                               lovački kombinezon. Potom je kupio karabin
                                                                               za 700 njemačkih maraka. I tako su u tim
                                                                               počecima Emir i Ahmet bili među glavnim
                                                                               organizatorima odbrane na Lubardi. Najvi-
                                                                               še se družio s Azizom Dekićem, Medinom
                                                                               Sijamhodžićem, Semirom Odobašićem, te
                                                                               Emirom i Hasanom Muminovićem”, priča
                                                                               Ahmetova sestra Azemina.
                                                                                  U toku cijelog rata Ahmet je veoma malo
                                                                               vremena provodio kod kuće. Slobodne dane
                                                                               često je provodio u Koprivni, na obukama
                                                                               u nastavno-regrutnom centru. U septembru
                                                                               1994. godine oženio se djevojkom Edinom.
                                                                               “Nikad on nije volio puno pričati kako mu
                                                                               je na liniji. Ja sam uvijek morala saznavati
                                                                               od drugih šta je bilo, a drugi su mi pričali
                                                                               dosta toga. Recimo, u više navrata ‘oči u
                                                                               oči’ se susretao s neprijateljskim vojnicima,
                                                                               u Velikoj Kladuši u jednoj zgradi s pripad-
                                                                               nicima Legijinih ‘Crvenih beretki’, a na
                                                                               Hasinom vrhu s četnicima koji su sjedili
                                                                               uz logorsku vatru. Ranjavan je više puta,
                                                                               dolazio je kući s gelerima, ali se čim prije
                                                                               vraćao u borbeni stroj jer je bio svjestan da
                                                                               je njegova dužnost biti uz borce. Kad bih
                                                                               mu prala uniformu, vidjela bih probijene
                                                                               rupice na hlačama ispod koljena. Pitam ga:
                                                                               ‘Jesi li primijetio ove rupice na uniformi?’,
                                                                               a on samo slegne ramenima. Kažem mu:
                                                                               ‘Daj da ti vidim nogu.’ I vidim okrznuta
                                                                               noga. A on će meni: ‘Ma hajde, bolan, to
                                                                               me samo malo zakačilo.’ Nikad nije pričao
                                                                               ni da je ranjen. Nikad on ne bi kukao na
                                                                               bilo šta. Jednom kad je došao kući u laktu
                                                                               je imao kuglicu i takav je ponovo otišao na
                                                                               liniju”, prisjeća se sestra Azemina.

                                                                               NAJMLAĐI KOMANDIR ČETE U 505.
                                                                               BRIGADI
                                                                                  Aziz Dekić najveći je dio rata bio Ah-
                                                                               metov saborac. Aziz ističe da se Ahmet
                                                                               zvanično uključio u Teritorijalnu odbra-
                                                                               nu 22. aprila 1992. godine, kada je krenuo
                                                                               napad srpske vojske na Bosansku Krupu.
                                                                               “Neki ljudi iz džemata Lubarda kupili su
                                                                               prvih pet ‘cijevi’ naoružanja, među kojima
                                                                               je bio i mitraljez proizveden u češkom gra-
                                                                               du Brnu, koji su borci zvali ‘Brnjo’. Ekipa
                                                                               koja je išla na Bosansku Krupu nije bila
                                                                               u cijelosti naoružana, a njen vođa rahme-
                                                                               tli Musa bio je bez naoružanja. Iz tog pr-
                                                                               vog lubardskog voda, pored Ahmeta, na
                                                                               Bosansku Krupu su još išli Hasan Musić
                                                                               Musa, Safet Bajrić, Emir Muminović, Ni-
                                                                               svet Abdić Mrkela, Enes Halilagić Bešin,


                                                                                                   STAV 20/2/2020 53
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58