Page 75 - STAV broj 146
P. 75

Na sam dan derneka u Prozoru bi,                                ea
žargonski rečeno, bio pravi prolom. Ako
bi se na ulazu u grad kojim slučajem                           euro-asfalt
žena zagubila mužu ili muž ženi, teško                                      www.euro-asfalt.ba
se moglo očekivati da će pronaći jedno
drugo prije povratka kući, naravno, uslijed                                                                         STAV 21/12/2017 75
silne gužve. “Takve su tada gužve bile”,
priča mi jedan stariji čovjek, “a danas se
ne bi mogao sakriti ženi sve i da hoćeš”

posebno starijim. Oni mi kazuju iz svog iskustva o onome
što me zanima, a ja to negdje pribilježim. Jedna od povre-
menih tema razgovora svakako su i nekadašnji derneci.

    Derneci, posebno na Jurjevo i Miholje, bili su izvrsna
prilika za zemljoradnike i stočare da ekspresno prodaju
svoje proizvode, a znatiželjni bi se, tako, povoljno nami-
rili i pripremili za mjesece koji dolaze. Tim bi slijedom,
kako su mi pričali stariji, već dan uoči derneka, recimo
Miholja, grad bio krcat strancima, i to toliko da bi u čar-
šiji zanoćilo barem pet stotina ljudi iz drugih sredina.
Na sam dan derneka u Prozoru bi, žargonski rečeno, bio
pravi prolom. Ako bi se na ulazu u grad kojim slučajem
žena zagubila mužu ili muž ženi, teško se moglo očekivati
da će pronaći jedno drugo prije povratka kući, naravno,
uslijed silne gužve. “Takve su tada gužve bile”, priča mi
jedan stariji čovjek, “a danas se ne bi mogao sakriti ženi
sve i da hoćeš.”

    Posebna atrakcija bila je stočna pijaca, na kojoj se to-
kom jednodnevnog derneka znalo pazariti i više od hilja-
du grla stoke. Čak su postojali i posebni ljudi ili tzv. “go-
niči”, čiji je zadatak bio da nakon završene kupoprodaje
tjeraju pred sobom prodata grla sve do konačnog odredi-
šta, recimo do Mostara. Slavonski stočari bili su redovni
učesnici derneka.

    Dio dekora svojevremeno bili su i romski svirači te
razni zabavljači koji su dolazili čak iz Rumunije ili Ma-
đarske. Ukratko, dernek se s pažnjom očekivao i za njega
se posebno pripremalo. Nekad se pazarilo manje, nekad
više, ali se dolazilo i izdaleka. Mi ne bismo bili mi kada
se u svoj toj priči ne bi našlo ponešto prostora i za šalu.
Tako su jednog trgovca stokom, bezbeli ciljano, uputili u
jedno selo, garantirajući mu da će ondje imati izvanrednu
prođu “s robom”. Kakvu je, zapravo, prođu imao, samo
donekle otkriva činjenica da je prodavao svinje a da je po-
slan u muslimansko selo u kojem su ljudi itekako držali
do svoje vjere i tradicije.

    Danas je slika derneka posve drugačija. Zapravo, mnogi
i saznaju za dernek kad on već nastupi. Gužvu načine jedino
trgovci iz okolnih sredina koji, nadajući se boljem pazaru,
porane i pohrle da zauzmu štandove. Mušterije zagonet-
no zagledaju ponudu, rijetko se odlučujući da šta kupe.

    A stočna pijaca?
    Ono što je nekad bila atrakcija danas je samo misaona
imenica. Stočna pijaca već godinama ne postoji.
    I, tako, prođe Miholje kao da nije ni bilo. Ni derneci
više nisu što su nekad bili. Pitam jednog je li bio na der-
neku. Kaže da nije jer to za njega odavno nema neki zna-
čaj. Usput dodade: “Neka nama našeg ponedjeljka!” n
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80