Page 61 - STAV 78 01.09.2016
P. 61

JEZIK



                                             BOSANSKI KOLOKVIJ
                                             Dario, Irena i ja

                                             LINGVISTIČKI







                                             HERETIK






                          Piše:
                          Jasmin HODŽIĆ      U prvi razred Osnovne škole “Ragib Dizdar” u Stocu išli smo
                                             zajedno Dario, Irena i ja. Budi Bog s nama, naše računice
                                             nikako nisu ispadale na isti rezultat. Je li za to kriv učitelj Vicko,
                                             ne znam. Bojim se izreći tu tvrdnju, ali, eto, jedino što na kraju
                                             sigurno znam jeste da smo Irena i ja našli zajednički jezik



                  ad je na jednom gala partiju u   višečlanih naziva za administrativne je-  – Poznato je da rijetko prelazim gra-
                  našoj maloj južnjačkoj čaršiji   dinice piše velikim slovom. Jedno je Un-  nice, a često iz Sarajeva putujem u Mo-
                  došla da pjeva, u evropskim   sko-sanski kanton, Dubrovačka županija,   star – kazao sam.
         Krazmjerama velika, grupa Fe-      Republika srpska...!                  Zato sam objašnjavao da se obično,
          minem, nosi Ahmo papir i olovku, pa   Dakle, odsad Republika srpska! Ami-  iako ste u šumi, naprimjer, jednostavno
          prilazi jednoj plavuši i kaže:    nuju li i oni tamo, i oni ovamo? Aminu-  opet veli: Bjež’mo u šumu! Kao: Bjež’mo
            – Može potpis?                  ju, bezbeli. Jedino što bi iz Rima mogla   (dalje, dublje) u šumu. Isto k’o što se, iako
            – Može, naravno – odgovori mu smi-  doći depeša, nešto u stilu: “Ma sve je to   ste u gradu, opet kaže: Hajmo u grad! (I
          ješeći se.                        hereza, kod nas se kaže amen!”     niko vam, valjda zato što nema tri godi-
            – Evo, evo!                        Jesam li u pravu, ja, lingvistički he-  ne, ne odbrusi: Pa u gradu smo!)
            Potpisa se Ahmo i pruži joj papir s   retik, ako utvrdim da s nama ne žive bo-  Idem do u Mostar – bit će precizan
          njegovim potpisom.                sanski Hrvati i bosanski Srbi, već srp-  vispreni južnjak. – A gdje ćeš onda? – Preko
            Situacija nije bila nimalo dobra, a da-  ski Bosanci/Bošnjaci i hrvatski Bosanci/  grane, u Metković. Idem iz Bosne! (Iz Bosne
          lje se razvijala kao nešto u stilu:   Bošnjaci?                      ideš u Mostar, ili iz Mostara ideš u Metković
            – Ma marš, budalo!                 U pomoć prizivam velikog crnog Oba-  pa kažeš iz Bosne? Ili oboje?)
            – Ne kaže se marš, nego mrš!    mu. Da ne kažem Afroamerikanca, afrič-  Ne znam šta bi od ovoga imalo spada-
            – Mrš i tebi.                   kog Amerikanca, Amerikanca porijeklom   ti u herezu, ali sam se grohotom smijao
            U svoje pravdanje Ahmo kaže samo to   iz Afrike, ali ipak Amerikanca.  kad sam čuo onog što zbunjenoj gospo-
          da voli da se s plavušama igra jezikom. I   Tako sam onomad prigodnom zgodom   đi na parkingu koja malo manje zna da
          da je to jedino izvodljivo ako imaju isti.   morao prepričavati anegdotu što sam je   upravlja onim muškim stvarima, mislim
            – IQ? Ne, ne, isti jezik. S njima nika-  k’o dijete lično preživio:  na auta, da budem direktan, reče sasvim
          ko da nađem zajednički jezik – Ahmo će.   – Šta ima kod vas u Hercegovini?   otvoreno:
            Baš jeste, zanimljivo je kad imaš s kim   (Pita me nadobudna prodavačica kifli u   – Gospođo, hoćete li da vam ga ja
          da se igraš jezikom. A posebno je zani-  nekoj od radnji u hercegovačkom gradi-  utjeram?
          mljivo ako tražite zajednički.     ću Jablanici.)                       – Ma marš, budalo! – ona će ti njemu.
            Evo, recimo, Budi Bog s nama, pošto   – Ne znam, vala, pitajte Konjičane!   – Ne kaže se marš, nego mrš – kaza on
          mi nismo kao Trinidad i Tobago, napri-  – odbrusim joj smjelo. (A kod nas je ono   njoj glasno, ali poprilično opušteno (taj
          mjer, baš je li u pravu onaj vispreni što   do nas, a u nas je to tvoje kod nas, sam   visoki nabildani utjerivač auta).
          je predlagao da se skraćenica BiH ima   se mislim.)                     P. S. U prvi razred Osnovne škole “Ra-
          pisati Bih?                                                          gib Dizdar” u Stocu išli smo zajedno Dario,
            Je li, s nama bili Božiji melaići, još   Isto tako, baš jučer u Mostaru kažem:   Irena i ja. Budi Bog s nama, naše računice
          više u pravu jedna moja draga i uvažena   – Idemo u Mostar! (Obraćajući se tro-  nikako nisu ispadale na isti rezultat. Je li
          kolegica što je javno izrazila protest zbog   godišnjoj djevojčici.)   za to kriv učitelj Vicko, ne znam. Bojim
          gnusne greške u pisanju administrativnih   – Pa u Mostaru smo – začuđeno će.   se izreći tu tvrdnju, ali, eto, jedino što na
          jedinica naše države:                – Jesmo, ali idemo u čaršiju – poku-  kraju sigurno znam jeste da smo Irena i
            – Dokle će i nepismenost promovi-  šavam joj objasniti.            ja našli zajednički jezik. Za Darija (još)
          rati državnost?! U pravopisima svih tri-  Isto sam nekom morao objašnjavati   ne znam. Malo mi se gadi, iako znam da
          ju standardnih jezika samo se prva riječ   kakve veze ja u Mostaru imam s Bosnom.   jedino tako možemo u Evropu.   n


                                                                                                    STAV 1/9/2016  61
   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66