Page 54 - STAV broj 413

DRUŠTVO

Zapisi između ratova (148)

BORAC U ŽITU
Piše: Amir HASANOVIĆ

“Mislio sam da mi pomogneš da odemo tamo preko kanala da naberem
rmi i sijeva od jutros, jesenja
kiša praćena vjetrom pada od malo žita.” Zastao je, kao da je mislio da me je nečim uvrijedio. “Žita”,
sinoć s malim prekidima. Bez- upitao sam ga. “Jeste, žita, barem jednu vreću, pa bih ja to ovamo
Gbroj potočića sa svih se strana
slijeva u našu tranšeju. iskomio. Kad smo krenuli na liniju, djed i nena ostali su s dvije kile
Na Jagodnjaku smo treći dan. Trebali brašna. Nemamo, vjeruj, ništa, a nemamo više šta ni prodati.”
smo biti zamijenjeni, da odemo malo na
odmor dolje kod saniteta i komande. Na-
žalost, niko nije došao u zamjenu, ostali
smo do daljnjeg u ovoj blatnjavoj kalju-
ži. Oskudan rov, u kojem smo se nagu-
rali nas peterica, nije imao prostora više
ni za jednu osobu. Alen i Harun bili su
u samom ćošku zemunice, a Halid, Ir-
fan i ja na ulazu. Svako malo izlazili smo
da osmotrimo situaciju, a svaki izlazak
značio je dodatno natapljanje jakni i či-
zama. U tranšeji je bilo dvadesetak cen-
timetara vode.
Uzeli smo neke daske, koje su bile tu
na grudobranu, i poredali ih da bi nam
bilo lakše hodati. Alen i ja izašli smo iz
tranšeje i otišli do obližnje polusrušene
šupe da vidimo ima li kakvog materijala
pogodnog da malo poboljšamo trenutno
stanje tranšeje i zemunice.
Brzo smo pretrčali preko uske livade
i kroz visoku travu došli do polusrušene
šupe. Odmah do nje bio je oveći naslon
otvorenog tipa u kojem je još bilo sijena.
Preskočili smo preko djelimično sruše-
nog zida napravljenog od cigle i našli se
unutar naslona. Alen je prvi sjeo, a ja za
njim. Bilo je ugodno, lijepo i suho. Izva-
lili smo se obojica naslonivši se na zid.
Jakne na nama bile su potpuno mo-
kre. Presušio sam ruke i izvadio cigarete
iz džepa. Zapalili smo šutke.
– Jagodnjak ovaj – progovorio je izne-
nada – koliko je ovo sad daleko od Brčkog?
– Ma otkud znam, valjda si ti taj odli-
kaš iz našeg razreda koji bi to trebao znati.
– Eh, mogao bih znati, al’ moram zna-
ti podatke; gdje smo mi, a gdje je Brčko.
– Mislim da nemamo potrebu time
razbijati glavu, naročito ne u ovim uslo-
vima i u ovom vremenu.
Nagurao sam sijeno ispod svojih leđa
i još udobnije se smjestio kao u neki veli-
ki mehki krevet. Kiša je pojačavala, plju- – Ma ne zapisujem sve, nego kad imam
sak kišnih kapi dobovao je po limu iznad vremena. Zapišem, eto, i ko mi cigare i
naših glava. metke duguje, da ne zaboravim,
Alen se promeškoljio i nastavio s – Hahaha, slaba ti je fajda od toga,
pitanjima. to je sve otišlo u puh. Ja ako poginem,
– A je l’ sve ti zapisuješ u tu svoju sve- moj ti dug nema ko vratiti, pa bolje po-
sku, mislim svaki dan, sve što se desi? briši i halali.

54 3/2/2023 STAV