Page 63 - BROJ 58 14.04.2016.

STAJALIŠTA

KRIVO SRASTANJE
Bilješke iz Irana

LAŽ I ISKREN NIJET

NE MOGU SE OD

SEBE SAKRITI

Ostao mu je u sjećanju tekijski šejh: star, sijed, šutljiv, rendgenskog
pogleda. Pitao je Rezu ko je i odakle je. On odgovorio i, kao da
Piše: se brani, bespotrebno dodao da u Boga vjeruje, do namaza drži, i
Sadik IBRAHIMOVIĆ insana i hajvana pazi i pomaže, jezik dobro čuva, a pogled obara.
Šejh ga blago pogledao, pozvao da priđe i tiho rekao: “Istigfar da
učiniš, istigfar. A poslije, opet mi dođi.” Ovome se ne može lagati,
zaključio je Reza, i nije ponovo došao u tekiju. Od tada derviše
poštuje, ali ih naširoko zaobilazi

d kvarta Bulevar Lale do IRIB- nerazumljivim govorom i huktanjem, prevreli čaj i razgovaramo, ali nikada o
-ovog kompleksa u Ulici Game a potom uljudno ponudili lokumima i poslu, jer posla je ionako mnogo, a vreme-
Gam dvadeset je kilometara, raz- crnim mirisnim čajem. U sjećanju mu na za razgovor uvijek premalo. Ponekad
Odaljina koju moj vozač i prijatelj je ostao tekijski šejh: star, sijed, šutljiv, nemamo šta i o čemu pričati, pa šutimo,
Reza Motahari prevali za otprilike petna- rendgenskog pogleda. I pitao Rezu koji odbijamo dimove i gledamo kroz ogromne
est minuta. Ako nema gužve na putu. A je, odakle je. On odgovorio i, kao da se prozore kako zora puca nad vrhovima El-
nikada je nema jer u četiri sata ujutro Te- brani, bespotrebno dodao da u Boga vje- bursa. “Berim, Amir, heili kar dorim!”,
heran još uvijek spava, a pospan sam i ja. ruje, do namaza drži, i insana i hajvana kažem nakon što se nabrzinu napričamo
Rado bih otkunjao tih petnaestak minuta pazi i pomaže, jezik dobro čuva, a po- ili našutimo i posao krene, a nije da nije,
do posla, ali ne da Reza: hoće da učimo gled obara. Šejh ga blago pogledao, po- ima ga mnogo.
perzijski jezik. I onda učimo. On kaže, ja zvao da priđe i tiho rekao: “Istigfar da Nakon posla, u povratku kući, Reza i
ponovim, pa ja kažem, a on me ispravi ili učiniš, istigfar. A poslije, opet mi dođi.” ja upadamo u strahovitu saobraćajnu gu-
pohvali. Jutros je zadovoljan, malo sam, Ovome se ne može lagati, zaključio žvu. Doslovno milimo, a Reza nervozno
kaže, grešaka napravio. je Reza, i nije ponovo došao u tekiju. Od dobuje prstima po volanu. Dan je lijep,
Meni svejedno. Šutim i gledam u či- tada derviše poštuje, ali ih naširoko za- vedar i minijaturna sela razasuta po El-
stače odjevene u narandžasta odijela kako obilazi. Čvrsti su, brate, veli mi, isuviše bursu vide se jasno.
brezovim metlama čiste autoput kojim se čvrsti za moj ukus, a ja ponekad, opet, - Otići ću gore - kažem mu.
vozimo. Nikada nisam vidio čistače koji zagazim i na onu stranu, živ sam čovjek, - Gdje?
metlama čiste autoput. S lijeve strane, šta ću, otme se, prevari me. I sve mi, dok - U to selo, kod pjesnika Taberanija.
kroz plavetnilo koje se neprimjetno po- se vozimo pustim drumom, povjerljivo - Ja neću. Već sam ti rekao zašto.
malja, nazire se planinski masiv Elburs. šapuće kako ni rakija nije više kao što je - Znam. Snaći ću se i bez tebe.
Zastrašujuće je to gorje: visoko, divlje, bila i kako Armeni, vrag ih odnio, prave Nisam otišao u selo Baht i nisam se
tvrdo. Za lijepog vremena, u planinskim brlju od koje puca i glava i ono malo pa- susreo s Taberanijem. Jednostavno, nije
usjecima i na kamenitim zaravnima jasno meti u njoj, a, vala, i kosti, i kosti pucaju se dalo. Ponekad se pitam šta li bi mi re-
se vide mala, raštrkana sela. ako vazda revnosni Sepah Pasdarani na- kao, čemu bi me podučio. I da li bi uop-
Jedno je od njih Baht. I u njemu njuše i najmanji trag alkoholnih isparenja, će? Možda bi naš susret bio razočaravaju-
pjesnik i sufija Ali Taberani. Reza mi te potom sjetno lamentira nad vremenom ći? A možda i iluminirajući? Možda ovo,
je to jučer rekao. I odmah se pokajao. kada se u Iranu moglo nekažnjeno piti i možda ono. Pih! A do mene je bilo, kao i
Navaljivao sam kao osica nagovaraju- kada je “Iran bio Iran, a islam – islam”. sve drugo u životu. Jer, da sam zaista želio
ći ga da se nakon posla odvezemo gore U redakciji zatičem samo prevodioca taj susret, da sam to poželio svim srcem,
i upoznamo s Taberanijem, ali on – jok. Amira Kermanija. Dobar je Amir. I ko- ništa me u mojoj nakani ne bi spriječilo.
Neće pa neće. Nema, kaže, ništa protiv lega i čovjek. Svakoga jutra ponavljamo Na koljenima bih, ako treba, dopuzao do
sufija, ali nije mu baš najugodnije među isto: on s perzijskog selekcionira i prevodi njega. Tako se to radi. I tako to rade oni
njima. Jednom je, veli mi, bio u nekoj najsvježije vijesti, ja odlazim u kantinu i koji istinski žele. Nekoga ili nešto. Tako
tekiji na Tadžrišu. Isprepadali ga tamo donosim čajeve. Potom pušimo, srkućemo i nikako drukčije. n

STAV 14/4/2016 63