Page 61 - STAV broj 240

STAJALIŠTA

APOKRIFNI FRAZARIJ
Bila su to druga vremena, tad su zidovi disali

MOLER JE IZIŠAO

U PET SATI

Moler je u onom što je počelo kao poslovni dogovor otkrio mnoštvo
Piše:
Irfan HOROZOVIĆ stvari koje nije mogao ni slutiti, a koje su se sad činile logičnim.
Poslovice, uzrečice, čak i gatke, ponekad nas iznenade svojim
značenjima koja nismo mogli ni zamisliti
ačno u pet sati izišao je iz kuće – Bio sam jednom kod vas. Zbog posla, – Zaista vas ne razumijem.
moler Enver i zaputio se odluč- ali zapravo smo bili prijatelji. Ekrem i ja. – Tvoj naslov više nego jasno upućuje
nim korakom ka gradu, kao da Družili smo se ponekad u gradu, svraćali na to. Dok si mi pričao, nisam na to ni
Tide na važan sastanak. I išao je. na ista mjesta. Bio je zaista ljudina. pomislio, ali priča bi se mogla sagledati
Enver inače nije bio zadovoljan sa so- U ugodnom razgovoru koji se razgranao, i iz tog ugla. Ukoliko ne znaš, ispričat ću
bom. Govorio si je naglas pogrdne na- najviše o ocu, Enver je saznao i neke stvari ti ukratko. Paul Valéry je jednom kazao
dimke i uvrede. Tako je govorio naroči- o kojima se u njegovoj kući nije govorilo da ne piše romane i ne voli ih jer u nji-
to u ogledalo. Posljednji koji je viknuo kao da je ispred njih bio tamni zastor. Bile ma postoje rečenice kao što je “Markiza
osupnuo ga je. Osjećao se tako čitav su to zapravo obične ljudske priče, gotovo je izišla u pet sati”.
dan i to mu se podzemno ime lijepilo za anegdotalne i ni po čemu mračne. Razdra- – Baš u pet?
dušu i duh. Umivao se hladnom vodom. gane terevenke i neke veze koje nisu bile – U pet. Mnogo se raspravljalo o toj
Možda je ipak mogao nešto učiniti?! Na veze nego slučajni splet okolnosti. Starac njegovoj rečenici. O trivijalnosti u knji-
vratima su ga dočekali starčić i starica. je pričao kao pouzdan svjedok. Kao da se ževnosti i drugim pogledima na svijet.
Bili su vrlo ljubazni. Pregledao je stan, potpuno otvorio porodični roman. I u nje- Mnogo godina kasnije, Claude Mauriac je
a onda su sjeli i počeo im je objašnjava- mu otac drukčiji nego što ga je ikad mogao napisao roman Markiza je izišla u pet sati.
ti i predlagati šta može učiniti. Starčić zamisliti. Mogao bih to i napisati, pomislio – Sad je nekako jasnije.
mu je iskazao svoje želje, ali on je tužno je. Tako je moler u onom što je počelo kao – Kad daješ takav naslov, podrazumi-
klimao glavom. poslovni dogovor otkrio mnoštvo stvari jeva se da si toga svjestan.
– Bila su to druga vremena. I druga koje nije mogao ni slutiti, a koje su se sad – To je samo slučajnost. Moler kojeg
gradnja. Tad su zidovi disali – reče. činile logičnim. Poslovice, uzrečice, čak i poznajete je zaista izišao u pet sati. To je
Starac se snuždio. Znao je da je tako. gatke, ponekad nas iznenade svojim zna- bio početak priče...
– Volio sam one stare valjkove, s čenjima koja nismo mogli ni zamisliti. A – Nema slučajnosti. Stvar je samo u
pticama i drvećem… kao slika koja se tek ovakvi dani. Koji dan kasnije ispričao tome kako na događaje gledamo.
ponavlja i miriše na našim zidovima... je sve starom poznaniku i prijatelju Škori – Ja sam bio moler. To mi je posao
– I pjeva. Ponekad mi se činilo da ih (ime, nadimak, opis), koji mu je predavao dok ne nađem nešto u struci. Ukoliko
čujem… – dodala je starica. u školi i sam bio pisac. ikad nađem.
– Ali Vi ste isuviše mladi da biste to – Želim to napisati kao što sam pi- – To sam i pretpostavio. I prije si po-
znali. Sve je bilo drukčije. sao u školi. magao starom, koliko se sjećam. Ipak,
– Ipak, znam i to više nego dobro. Moj – Svi mi imamo neku takvu priču koju ta činjenica je nešto sasvim drugo kad
je otac izvlačio te ptice u različitim bo- želimo ispričati. Samo oni koji zaista jesu je u priči.
jama. Nema ga više. Svi su valjci očišće- pisci odu korak dalje. Zašutjeli su jer se više na tu temu nije
ni i sačuvani. To mi je draga uspomena. – Izgledalo je u školi... imalo šta kazati.
– Znači, u pitanju je porodični posao. – Škola na koju misliš samo je stara, – Šta ćeš sa starcima? Hoćeš li uči-
– Tako je na kraju ispalo. Učio sam ruinirana zgrada. Istinska škola je sve oko niti to što treba? I na vrijeme? Nemoj
nešto sasvim drugo. nas. I u nama. ih razočarati.
– Kako se zove Vaš otac? Možda smo – Znam. – Možda čak i nešto više. Razmiš-
ga poznavali? – I kako se zove tvoja mala priča u ko- ljao sam da izvadim stare valjkove i
– Ekrem. joj je skriven roman? svaku prostoriju obojim drukčije. Ona-
– Sve na E. Zar je moguće? Gdje ste – Moler je izišao u pet sati. ko kako budu željeli. Sa slavujima i li-
stanovali ili još uvijek stanujete? – Nevjerovatno. Je li sreo Markizu? šćem. I svime čega se sjećaju do dana
Kad im moler kaza, starac stavi ruku – Koju Markizu? Kakvu markizu? Sve današnjega.
na usta, a žena ga pogleda s onim pogle- sam mogao očekivati, ali ovo ne razumijem. – Namijenila ti je sudbina, izgleda,
dom koji bi svako lahko pročitao. Očito, – Otkad se ti baviš književnoteorijskim moj Envere, da budeš majstor više zana-
poznavali su ga. problemima? ta. Tvoje je kako ćeš joj odgovoriti. n

STAV 10/10/2019 61