Page 68 - STAV broj 322-323
P. 68

DRUŠTVO



         Zapisi između ratova (67)

         MAJEVIČKI MITRALJEZAC




         SAM PROTIV SVIH




                                             Ono što nas je dočekalo u samoj tranšeji još nas je više iznenadilo.

          Piše: Amir HASANOVIĆ               Samo jedan čovjek pucao je iz puškomitraljeza prema agresorskim
                                             vojnicima i držao ovaj rov. Punih deset minuta sam je odolijevao
             esenja kiša sipala je kao iz kabla. Maje-
             vica je krajem jeseni pokazivala svoju   napadima. Pod njegovim nogama ležalo je mnogo čahura, a
             nemilosrdnu pripremu za zimu. Svako   puške ranjenih i poginulog saborca bile su naslonjene na zid
         Jonaj ko je i pomislio da je jednostavno
         provesti nekoliko dana u toj planini nerijetko  tranšeje pored njega.
         se opekao – i to žestoko. Majevica je mamila
         svojom ljepotom i nije toliko izgledom pod-
         sjećala na neku veliku i opasnu planinu, ali
         uvjeti u kasnu jesen i u zimu na ovoj planini
         nisu bili nimalo prijatni.
            Posljednji dani novembra ponovo su nas
         zatekli na Piperima. Kao da nam kiša koja lije
         već dva dana nije bila dovoljna, odnekud se
         nakrenuo i jak sjeverac. U tranšejama je na-
         stala prava kaljuga. Čizme koje smo dobili iz
         Visokog, iako nove, brzo su propuštale vlagu,
         pa smo nastojali bacanjem debljih grana u
         tranšeju napraviti koliko-toliko suh oslonac.
         Ali i ta su drva brzo propadala kroz crvenu
         zemlju koja se lijepila za čizme.
            Tik do sebe začuh smijanje i tapšanje
         dlanovima. Mirza se smijao i pokazivao na
         Omera. Očito u namjeri da patentira neke
         navlake za čizme, Omer se patio navlačeći na
         noge ambalažu od američkog suhog obroka.
         Okrenuo se i nekako namrgođeno viknuo:
         “Šta se ti ceriš, vidjet ćemo hoćeš li se sutra   Kako smo se približavali, pucnjava je bila   Ono što nas je dočekalo u samoj tranšeji
         kesiti kad ti noge budu potpuno mokre!?”   sve žešća i glasnija.      još nas je više iznenadilo. Samo jedan čovjek
         Mirza se i dalje smijao dovikujući: “Možda   Dok smo prilazili “petici”, zrna su zviž-  pucao je iz puškomitraljeza prema agresor-
         bi to i mogao navući na čizmu da nosiš broj   dala na sve strane. Ispred nas odjeknuše dvi-  skim vojnicima i držao ovaj rov. Punih de-
         39.” Svi su se u tranšeji smijali, a Omer više   je jake detonacije. Crni dim izvi se u zrak.   set minuta sam je odolijevao napadima. Pod
         nije obraćao pažnju. I dalje je na razne načine   Znali smo da je ovo bilo veoma blizu   njegovim nogama bilo je mnogo čahura, a
         pokušavao usavrši svoj patent za “suhe noge”.   pa smo još brže potrčali. Kad smo prolazili   puške ranjenih i poginulog saborca bile su
            Nedaleko od nas odjeknuše rafali, a onda   momke koji su uzvraćali vatru, propeo sam   naslonjene na zid tranšeje pored njega.
         je još jače zapucalo. Zabrektao je mitraljez   se u jednom trenutku iznad grudobrana. Na   Prihvatili smo borbu. Agresorski vojni-
         na “dvojki”, a znali smo da on ne puca tek   više od dvadeset metara agresorski vojnici   ci počeli su zalijegati i nisu više tako brzo
         tako. Rafali ponovo zatreštaše, a onda je u   napredovali su bočno prema “petici”. Bilo   napredovali. Bacili smo i nekoliko ručnih
         momentu šuma desno od nas proključala.   ih je, u tri grupe, između pedeset i šezdeset.   granata, a oni su ponovo odgovorili projek-
            Linija je zavijala udesno dvadesetak me-  Na ulazu u tranšeju koja je vodila ka   tilom iz ručnog bacača. Snažna eksplozija
         tara od nas pa nismo imali vizualni kontakt   “petici” dočekao nas je težak prozor. Dva   odjeknula je nanovo nadglašavajući gromo-
         od naše do sljedeće zemunice.      tijela prekrivena maskirnim jaknama bila   glasnu pucnjavu.
            Telefon je zazvonio. Hamza se javio, ki-  su položena u prostor usječen uz zemuni-  Omer se uhvatio za rame i čučnuo u tran-
         mnuo je glavom uz kratko: “Razumijem,   cu. U samoj tranšeji sanitetlija je previjao   šeju. Bio je pogođen gelerom projektila iz ruč-
         komandante.” Podigao se uzimajući svoju   dvojicu ranjenih dok je treći ležao uz jau-  nog bacača. Krv mu je brzo natapala jaknu.
         pušku i dodajući meni moju: “Idemo do-  ke okrenut na bok. Nabrzinu smo pomogli   Kiša se krupnim kapima pretvorila u
         lje, izgleda da su krenuli u napad po ovoj   sanitetliji da ranjenike pomjeri ka ulazu u   jak pljusak. Ni to nije omelo agresore da
         kiši. Čini se da su nas iznenadili na ‘peti-  zemunicu i zaštiti i njih i sebe od ručnog   nastave s napadom. Kao da su bili osjetili
         ci’.” U putu nam reče da ima ranjenih i da   bacača koji svakog momenta može zapucati   da bi na ovom dijelu mogli izvršiti prodor
         iz svakog rova uzimamo po jednog vojnika.   s neprijateljske strane.   kroz našu liniju.



         68  7/5/2021 STAV
   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73