Page 60 - STAV broj 144
P. 60

DRUŠTVO

                                                                                           “Sročio sam to sve u jednu
                                                                                           knjigu koja obuhvata period
                                                                                           od 20 godina. Trudio sam
                                                                                           se da iz svake grobnice
                                                                                           stavim makar po jednu ili
                                                                                           dvije fotografije, a nažalost,
                                                                                           trebalo bi mi 10 hiljada
                                                                                           stranica kada bih stavio sve
                                                                                           fotografije grobnica koje
                                                                                           imam. To je ogromna arhiva.
                                                                                           Ovom prilikom bih želio
                                                                                           uputiti i kritiku da me niko
                                                                                           nije ni upitao šta da se radi
                                                                                           s tom arhivom i da li ona
                                                                                           treba da se sačuva”

    Munira Subašić kaže da svi trebamo        Orić. Međutim, zbog privatnih razlo-         sve fotografije grobnica koje imam. To
biti zahvalni Blicku koji je napravio ovu     ga, nije mogao prisustvovati promociji.      je ogromna arhiva. Ovom prilikom želio
fotomonografiju, jer “sve što se uradi, sni-  Za magazin Stav Orić kaže da je Ahmed        bih uputiti i kritiku da me niko nije ni
ma, fotografira i prikaže, sve to ostaje za-  Bajrić dokazani patriot i da je u najteža    upitao šta da se radi s tom arhivom i da
uvijek”. “Mi nekada nismo u mogućnosti        vremena, kada je bilo izuzetno teško doći    li ona treba da se sačuva. Oko samog
da stalno opominjemo i evociramo sjećanje     na bojište, on svojim aparatom zabilježio    štampanja knjige pomogli su mi Islam-
na sve ono što smo doživjeli. Fotografije     mnogo izuzetnih i vrijednih detalja. “Kada   ska zajednica u Bosni i Hercegovini, BH
govore o stvarnosti i o tome šta se zapravo   samo pogledate njegove fotografije, više     Pošta i Međunarodni aerodrom u Sara-
desilo na ovim područjima. Ova je knjiga      niko ništa ne treba da vam priča. Fotogra-   jevu i ovim putem im se zahvaljujem”,
dobra i zbog naše djece koja ostaju iza nas.  fije govore sve. Mislim da je vrlo bitno da  naglasio je Bajrić.
Moramo raditi na tome, jer vidimo da po-      ljudi poput Blicka prave takve promocije     Na kraju ipak kaže da mu je nakon
sebno Bošnjaci brzo zaboravljaju šta im se    knjiga i fotomonografija kako se historija   ovog dugotrajnog i mukotrpnog posla
desilo, a to može da dovede do naše propa-    ne bi iskrivljivala”, rekao je Orić.         duša puna i da je zadovoljan što danas
sti. Blicko je uradio lavovski posao i ovo                                                 vidi rezultate svog rada: “Zadovoljstvo
će ostati u historiji Bošnjaka kao dokaz          Ahmet Bajrić Blicko nije prestao pra-    mi je što sam upravo ja bio u moguć-
šta se dešavalo tokom agresije na Bosnu       titi Srebrenicu sve ove godine. Sve što je   nosti, eto, i spletom tih nekih životnih
i Hercegovinu 1995. godine na prostoru        zabilježio, makar dio toga, našlo je mje-    okolnosti, da fotografiram i dokumenti-
Srebrenice i okolnih mjesta”, ističe Suba-    sta u njegovoj fotomonografiji. “Sročio      ram sve ovo i nadam se da sam time na
šić, koja je mišljenja da bi svaka bošnjačka  sam to sve u jednu knjigu koja obuhvata      neki način dao svoj doprinos u čitavom
porodica u svojoj biblioteci trebala imati    period od 20 godina. Trudio sam se da iz     ovom pitanju Srebrenice i genocida nad
ovu knjigu upravo zbog kulture sjećanja.      svake grobnice stavim makar po jednu         Srebreničanima, ali i agresije na Bosnu i
                                              ili dvije fotografije, a nažalost, trebalo   Hercegovinu.”       n
    “Mi ćemo u budućnosti gledati da i        bi mi 10 hiljada stranica kada bih stavio
preko ove knjige širimo istinu među lju-
dima, jer već 22 godine tražimo istinu i
čekamo pravdu, a najveća je nepravda če-
kati pravdu. Kroz ove knjige, razne do-
kumentarne filmove, razne priče, galerije
i sve što je urađeno na ovu temu, genocid
u Srebrenici nikada neće biti zaboravljen
i neće biti ponovljen. Svim ljudima koji
su radili na tome hvala, a mislim da ima
ljudi i koji su zaslužili Nobelovu nagradu
za sve što su uradili za Srebrenicu. Mi,
majke, kada govorimo, govorimo iz duše
i lahko nas savladaju emocije, a drugi kada
to urade na objektivan način i prikažu pra-
vu istinu, onda je to nešto sasvim drugo.
Istina nam svima treba, a bez istine nema
pravde, a bez pravde nema povjerenja. Bez
povjerenja nema ni pomirenja, a nama je
to potrebno u našoj Bosni i Hercegovini”,
poručila je Subašić.

    Jedan od promotora trebao je biti i
komandant ARBiH u Srebrenici Naser

60 7/12/2017 STAV
   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65