Page 69 - STAV broj 161

braća Hurko nju počaste za svoj blagdan. “Farbam pet-šest
školjki jaja, sve mi s komšijama proslavimo. I Bajram i Vaskrs
i sve... Sve nam je dobro, ni na što se ne žalimo”, kaže Gida.
“Ovdje je bilo i bit će suživota. Ne mogu da vjerujem da se lju-
di ne mogu uskladiti, da žive kako treba. Ovdje, vidiš, može...”

Struju imaju, asfalt je stigao tri kilometra od sela. I njihova
je priča poput svake povratničke. Puno je više volje i radosti
u ovim ljudima koji su svojim rukama popravljalo uništeno
nego u mnogima drugima koji imaju sigurnu platu. Možda
zato što nemaju vremena za isprazne priče, za društvene mre-
že, novine i portale. Ovdje valja raditi, brinuti se o zemlji, na-
hraniti brava, spremiti mu za zimu, nasjeći drva. Pomoći nisu
imali, sve su samo napravili. Niti su je tražili, iako im ne bi
bila mrska kakva donacija. “Niko nas ne obilazi, niko nas ne
pita... A nema kuda nisam bio, odavde do Igmana. Ako šta
saletiš, dobro i jeste”, kaže Damir. “Ovi su ljudi gorjeli, mo-
rali bježati odavde i njima treba pomoći. Ostalo nas ništa ne
zanima, niti šta pratimo. Pogotovo ne politiku, samo posao i
rad”, kaže Gida, odlazeći polako za svojim poslom. Na dru-
gu će stranu i Samir. Treba dočekati krave, nekud su u šumi i
brzo će natrag, ka štali koju je sam izgradio. “Zdravlje je naj-
bitnije”, kaže nam polazeći. “Za ostalo će biti neke nafake.”n

STAV 5/4/2018 69