Page 53 - STAV broj 152
P. 53
poginuo na barikadama. A ja nisam skop- Mustafa i Vasilija s djecom Odlazi mi raja: Još je malo moje ge-
čala da fali još deset dana do “četresnice”. neracije ostalo iznad zemlje. Nedavno
Pitam ih: “Pa što ćete na Palama kad je Bez stana: Muzej je dužan da nama mi je kolegica umrla Dana Benaček, to je
on rođen ovdje na Vracama?” “E, znate, osigura stan, tako je u rješenjima, tako supruga od onog Benge što je u “Bosni”
pravi se na Palama to...”, šuplja priča. je i u ugovoru. Međutim, niko ništa ne igrao košarku. Kad je ona umrla, pomi-
“Hajte”, rekoh, “vi komšije”. Vidim ja govori o tome. Muzej je prije rata kupo- slila sam: “Kako je krenulo, još malo pa
tu nešto sumnjivo, a Pale bile pune srp- vao stanove i bila su dva stana na Grba- neće mi imati ko ni na sahranu doći.” I
skih izbjeglica. Kasnije sam shvatila da je vici. Muž je pisao molbu da dobije taj zaista je tako. Fin je život i može se fino
zapravo masa Srba napuštala Sarajevo, a jedan stan, da imamo nešto. Međutim, živjeti, ali kad čovjek oboli, onda nije više
moje prve komšije meni ništa nisu rekle. odbili su ga k’o s nokta i dali drugima ni za šta. Živi se dan za dan. Operem veš,
Kasnije, kad su me zvali, nisam htjela s koji nisu zaslužili. S druge strane, Mu- nešto pospremim po kući. Ne smijem od
njima razgovarati. Oni su bili otišli samo zej ne polaže nikakvo pravo na ovaj stan srca i pankreasa raditi ništa teško. Sin i ja
na desetak dana. Tako su makar mislili, u kojem živim. Ništa mi ne mogu, ne živimo od moje penzije, 430 maraka. Sin
i to je bilo tako pripremljeno da za deset mogu čak ni mog unuka istjerati. Takav je na birou, ne može da radi zbog bolesti.
dana uđu u Sarajevo. Ja sam realna i da- je ugovor, dok god oni nama ne nađu Nekada mi drugi sin koji živi u Kanadi
nas se borim s mnogima kada kažu ko adekvatnu zamjenu. Imamo 80 kvadra- pošalje 100 dolara, ali ni to ne smije od
je kriv za rat i ovo i ono. Ne dam ja da ta, pokazat ću vam, ali nisam ništa po- žene, pa onda to nešto krijući pošalje. Mah,
se pričaju nebuloze. A i s druge strane. spremila, niste mi se najavili i nisam vas današnji muškarci su kukavice, ne mogu
Mene zovu Vaska. Bilo je situacija da mi očekivala (smijeh). Živim sa sinom. I on da lajem. A sin mi je inženjer, dobro ga
ljudi kažu: “Ma ja pored Srbina neću ni je bolestan, ima tri bajpasa, a operirao poštuju, veliki je stručnjak. Imam braću
sjesti”, a onda ih ja upitam: “Pa što onda je i neki tumor na srcu. Živio je i radio u Hrvatskoj, u onom su ratu protjerani,
sjedite pored mene?” u Njemačkoj, mnogo radio, od posla se pa su se dvojica kasnije vratili. Treći je
i razbolio. Prije osam godina se vratio. prvoborac, poginuo u Sremskoj Mitro-
Drugi sin živi u Kanadi. vici. Da je od metka, meni se čini, lakše
bi mi bilo, ali nije. Samljeo ga kombajn.
Hadžibeg: Imam i malo baštice, prije
se to moglo fino raditi, sada više ne mogu.
Samo sam jagode ostavila. Malo oko njih
čupkam i to je sve. Muž je to prije sve
obrađivao i radio, ama baštica bila k’o iz
razglednice. Tu su i ruže koje sam zasadi-
la prije 50 godina. I sad su u životu. Ima
jedna plava, pa onda bijela, pa roza i na
kraju oranž. Bio je tu pored i hadžibeg,
ali ovi radnici što sada nešto kobajagi re-
noviraju nisu pazili pa su ga ugazili. Ne
mislim da će se oporaviti. n
STAV 1/2/2018 53
