Page 58 - STAV broj 354

DRUŠTVO

S mladom vojskom

IZJAVA PUKOVNIKA RADE RAKANJCA,
JEDNOG OD 40 LEGIJINIH SPECIJALACA
S VELIKOKLADUŠKOG RATIŠTA

“Taj Peti korpus, naročito ta neka bužimska 505, to su strašni borci... Ta 505. bužimska,
to je neverovatno nešto. O tim ljudima, koliko god oni bili neprijatelji, ja sam uvijek govo-
rio reči hvale, jer su stvarno mnogo, ali mnogo hrabri. Ako može da se kaže ludo hrabri,
onda su to oni ludo hrabri. Da l› su to neki moralisti, hodže, da l› je taj fanatizam... Nekad
su se vodile akcije na nekih 100 metara, ili bliže, da ne možemo mi njih da pomerimo.
Sedamnaest akcija na Plazikuru, na jednom brdu pored Kladuše. Sedamnaest napada,
sedamnaest akcija nismo mogli da ih pomerimo. Za ne poverovati… Tako da su se bor-
be vodile vrlo blizu...”
(“Goli život”, TV “Happy”, 22. 8. 2013. godine)

napad na Veliku Kladušu, već sutradan vezu. Apir je na Džaferovića brdo poslao
je oko 140 boraca njihove čete upućeno u Ramiza Sijamhodžića, koji je s pozicije ko-
Veliku Kladušu u zaustavljanje prodora mandira odjeljenja preuzeo vođenje prvog
Ćićminih i Legijinih jedinica. “Neprija- voda. Ubrzo nakon toga naše jedinice su se
teljske snage su već bile zauzele Stari grad spojile s Prvim bataljonom, koji je bio na
i Piskanu, tako da je početni plan bio vra- Plazikuru. Uslijedile su žestoke borbe koje
titi izgubljene položaje. Međutim, kad su su trajale nekoliko dana. To su one poznate
u neprijateljskoj komandi shvatili da smo bitke na Plazikuru o kojima je na televizi-
mi krenuli prema Starom gradu, udarili ji govorio Arkanov pukovnik Rade Rako-
su iz pravca Drmaljeva na Trnove. Tu su njac. Tu je i Asim Bajrektarević sa svojim
vrlo brzo rasturili položaje 506. brigade, momcima iz Prvog bataljona odigrao važ-
došli do džamije u Trnovu s ciljem da nas nu ulogu. Apir i ja smo bili na obližnjem
stave u okruženje. Komandant Nanić nam IKM-u. Navečer smo obilazili borce koji
je naredio da se odmah vratimo i izvršimo su ostajali sami i sutradan bili odsječeni
kontranapad. Sve se dešavalo u blizini da- do navečer. Prilikom naše posjete Apir ih
našnjeg Abidovog restorana u Trnovu. Tu je ohrabrivao i šalio se s njima. Svaku noć
nam se pridružio Suljo Karajić sa svojim bi im ponavljao: ‘Momci, izdržite, nema
saborcima, te jedno odjeljenje ‘Hamzi’ i mi nam druge.’ I uvijek je imao osmijeh na
smo udarili kontru, vratili izgubljene po- licu. Zračio je pozitivnom energijom. Tu S kolegom u JNA
ložaje i uspostavili linije. U međuvremenu se posebno istakao borac Amir Tahić, koji
nam je ranjen komandir čete Suljo Isaković, je kasnije poginuo u Rajnovcu. To su bili nitroglicerinku, a dobijemo 40, tražimo
potom Zeid Bajrić, koji je ubrzo podlegao, nevjerovatno teški dani. Sjećam se kad smo određeni broj bombi, dobijemo daleko
te poginuo Zijo Duranović. U navedenim išli na referisanje komandantu Naniću da više. Na kraju će se ispostaviti da su nas te
borbama povratili smo zarobljeni kamion nam je bilo čudno što smo dobijali duplo bombe i spasile, jer svaki borac je imao po
i likvidirali nekoliko neprijateljskih bora- više naoružanja nego što smo tražili. Po najmanje 10 bombi i nije bilo lahko prići
ca. Nakon Suljinog ranjavanja, Apir je stao tome smo zaključivali kakve nas jedinice našim položajima. Bile su to dotad najteže
na čelo čete. Onda smo nas dvojica uspo- napadaju. Šta god smo tražili, komandant borbe za našu četu. Na hiljade projektila
stavljali liniju i s momcima iz 506. brigade nam je odobravao. Tražimo 5 RPG grana- je ispaljeno na naše položaje, osamdeset-
koji su bili na Džaferovića brdu uspostavili ta, a dobijemo 10, tražimo 20 punjenja za četvorka je ‘brijala’ po cijeli dan, razrušeni

58 17/12/2021 STAV