Page 58 - STAV broj 416 - 417

DRUŠTVO

hrastovu granu te ti je zabode djetetu poviše
glave i tako ga zakloni od sunca. Istog trena
dijete prestade plakati i poče gugutati kao
golub. Alija bijaše sasvim zbunjen, nikako
nije mogao da domisli šta mu je činiti. Da
uzme dijete i ponese ga sa sobom – čime će
ga hraniti, gdje će spavati, šta će mu obu-
ći, glava ga zaboli od tolikih pitanja. Tad se
sjeti da je zasigurno žedno te se spusti do
potoka da mu donese vode, a onda će sjesti
pored njega, zapaliti čibuk i dobro razmis-
liti šta će s onim djetetom.
Kad se vrati s potoka, Aliju dočeka novo
iznenađenje. Bilo je takvo da su mu se šake
odmah rastvorile i sva voda koju je ponio
onom djetetu pljusnu iz njih. Kraj djeteta
je ležala žena, malo je reći lijepa, plave joj
kose prostrte po travi, bijela joj biserna ha-
ljina cakli na suncu, a jednu sisu izvadila i
doji onu nejač.
„Nisi se valjda mene prepao“, reče mu
ljepotica, a Alija, sav zbunjen, jedva izusti:
„Nisam, što bi?!“ tačno nad njom, a sjena mu padaše po nje- kila ne bi uhvatila. Vila mu tad reče da opet
„Baš tako, što bi“, reče žena pa mu po- nom djetetu. dođe do nje i on leže i opet se napi mlijeka.
stavi još jedno pitanje: „A jesi li ti taj koji je „Čučni“, reče mu žena. „Hajde, probaj sad“, reče vila i pomilova
granu ovu pobo ponad mog djeteta?“ Alija čučnu. ga po kosi, a on više ne bijaše ružan.
„Jesam, taj sam“, reče Alija. „Lezi“, reče žena i pomjeri ono dijete. Alija se više nije snebivao, osjećao je
Žena se tad sasvim uozbilji, a jedna joj Alija, šta će, leže uz nju. kako neka nepojmljiva snaga bruji po nje-
kruna sijevnu među očima. Reče ona Ali- „Popi malo moga mlijeka“, reče vila i mu. Dohvati on onaj kamen i podignu ga
ji ovako: „Šta god zatražiš, ja ću ti učiniti, stavi mu sisu u usta. kao od šale, uzdignu ga ponad tjemena, i još
draga srca, kao što si ti draga srca moje dijete Alija se zagrcnu, bi mu nelagodno, sram više, a onda ga baci i deset metara od sebe.
saklonio od sunca.“ ga, činjaše mu se da će u zemlju propasti. Ali „Eto te, postao si jak da ga takvog u ci-
„Baš sve“, upita Alija snebivajući se. vila ga pomilova po glavi i njemu kosa na- jelom Carstvu nema. A da bi postao junak,
Odnekud je znao da je ona žena vila i da raste. Tad se Alija smiri i, kao da je ponovo ti, čim padne prvi pazarni dan, iziđi na
ima nepojmljive moći i želio je, svim sr- dijete, poče da sisa mlijeko iz žene. Atmejdan i nađi sebi konja kakav priliči ju-
cem je želio da joj kaže da ga odmah učini Kad se Alija napio mlijeka, vila mu reče: naku. Ali, ne zalijeći se. Čekaj jednu ženu,
lijepim, najljepšim u Sarajevu, da se više „Vidiš li onaj kamen?“ staricu, neuglednu, ona će voditi gubavu ko-
ne mora kriti od trudnica i od djece i od Alija reče: „Vidim.“ bilu, a za njima će bezbrižno kaskati dorata-
ostalog svijeta. „Hajde“, reče vila, „podigni ga.“ sto ždrijebe. Ne pitaj za cijenu, nego je plati
„Baš sve“, odgovori vila i promeškolji se. Alija se zbuni. Uzmače. koliko starica zaište, othrani ono ždrijebe,
Aliju bi stid da joj kaže da ga učini lje- „Ja?!“, upita i okrenu se oko sebe. Dođe ono će te odnijeti u legendu i u pjesmu. A
potanom, jer ona žena razgovaraše s njim mu da odmah pobjegne. ako ikada upadneš u nevolju pa se sam ne
sasvim normalno, ljubazno i iskreno, kako „Slobodno, podigni ga, hajde“, nago- mogneš izbaviti, ti zovni svoju sestru i ja ću
nikada niko nije razgovarao s njim, siro- vara ga vila. se isti čas stvoriti pored tebe.“
mahom. Ni u jednoj njenoj riječi nije se „Ali... Vidi koliki je“, snebivao se Ali- I nestade one žene kao da je nikada nije
dalo ni naslutiti da ona vidi da je on ružan. ja. „Ni dvadeset najkršnijih ljudi ne bi ga ni bilo. Nestade i onog djeteta. Alija ostade
Zbog toga ni on ne htje potezati tu stvar, pa smjesta pomaklo.“ sam. Tad se prepade da je sve ovo samo sa-
na kraju reče da bi najviše volio da postane Vila ga opet pogladi po kosi, a njemu uši njao ili umislio, pa potrča prema onom ka-
jak i da bude junak, kao iz priče. više ne bijahu klempave. To Aliji uli samopo- menu i podignu ga i hitnu ga preko dvade-
Žena mu reče: „Dođi, ne boj se.“ uzdanja i on ustade i dohvati se onog kame- set metara od sebe, i još jednom, i tako sve
Alija, stresavši sa sebe sav preostali strah, na i podignu ga, ali sasvim malo, tek što ga do mraka koji ga vrati kući.
primaknu se do one žene i sada je stajao odmače od zemlje, brže-bolje ga spusti da ga
KRILATI DORAT
Kad je Alija prvog pazarnog dana iza-
Aliju bi stid da vili kaže da ga učini ljepotanom, jer ona šao na Atmejdan, bi sve onako kako mu je
žena razgovaraše s njim sasvim normalno, ljubazno vila opisala, naiđe baba sa starom kobilom,
a iza njih iđaše doratasto ždrijebe. Alija ih
i iskreno, kako nikada niko nije razgovarao s njim, kupi i odvede u Husrev-begove staje. I dalje
je Alija nastavio svake zore ići u šumu po
siromahom. Ni u jednoj njenoj riječi nije se dalo ni drva, ali je sada umjesto mazgi vodio onu
naslutiti da ona vidi da je on ružan. Zbog toga ni on ne kobilu i s njom ždrijebe i nikom nije govo-
rio o svojoj snazi niti ju je pokazivao, samo
htje potezati tu stvar, pa na kraju reče da bi najviše volio je svakog dana sve dalje i dalje bacao onaj
kamen. Kad ono ždrijebe izraste, jedne noći
da postane jak i da bude junak, kao iz priče. izbiše mu krila, ogromna, i ono poletje u

58 24/2/2023 STAV