Page 53 - STAV broj 416 - 417
P. 53

na ovoj čistini? Koliko još moramo trča-
          ti? Koliko je dugačko ovo prokleto polje?
            Samir je pao u blato. Jedan vojnik po-
          magao mu je da se podigne. Teško se pri-
          dizao mašući nogama. Pokušavao je odr-
          žati ravnotežu na mokroj zemlji.
            Nastavili smo trčati. Bilo mi je vrlo
          čudno što četnici još nisu počeli pucati
          po nama.
            Kad je naša grupa zastala sa Samirom,
          prvi su vojnici već došli do agresorskog
          rova i počeli pucati po njemu. Iz rova nije
          bilo odgovora na našu vatru. Neprijateljski
          rov bio je prazan. Vojnici su pogledavali
          jedni druge u čudu, neki su se okrenuli
          prema nama. Tada je prvi pao. Pa drugi.
          Kiša metaka zujala je oko naših glava.
            “Zamka! Povlačenje!”, povikao je
          neko. Saša i Ivan su stali, pogledali jedan
          drugoga i okrenuli se da potrče negdje u
          zaklon. Vojnik do nas pao je pogođen u
          glavu. Još jedan borac i ja uhvatili smo
          ga i povukli ustranu pored velikog sta-
          bla. Očito je bilo da je bio mrav na licu
          mjesta. Metak ga je pogodio tačno iznad
          lijeve obrve. Vojnik koji mi je pomagao
          buljio je u mene. Prestravljeno je stajao
          poput kipa gledajući svoje krvlju prekri-
          vene ruke. Ovo je bilo previše za njega.
            Mitraljez je kosio sve oko nas. Po
          nama su padali komadi drveća i granja.
          “Idemo naprijed, idemo”, neko je dovi-
          kivao. Bacili smo se preko onog grebena
          i otpuzali malo naprijed. Dio naše grupe
          već je bio ispod agresorskih rovova. Mi-
          ralem nam viknu da idemo lijevo prema
          ovom lažnom rovu.
            “Dobro, onda, idemo u rov, brzo!”,
          reče Samir. Tek kad smo upali u rov vidje-
          li smo da tranšeja vodi tačno prema ona   Samir je skočio prema rovu i gipko se   noge bile su mu gotovo amputirane. Vu-
          dva rova odakle su četnici jakom vatrom   dočekao u hladno, duboko, mokro blato.   kao ih je za sobom.
          držali naše momke pribijene uz zemlju.   Sve se počelo odvijati kao na usporenom   Pucnjava se ponovo ogradila i mi smo
          Nisu bili udaljeni od nas više od desetak   filmu. Uspio sam vidjeti kada je naslonjen   krenuli niz tranšeju. Četnici su u još dva
          metara. Vidjeli smo siluetu pored mitra-  na lijevu stranu tranšeje otkopčao protu-  rova davali otpor, ali su ih naši momci sti-
          ljeza koji je bljuvao vatru prema našim   oklopnu ručnu granatu. Četnikova silueta   skali. U jednom trenutku vidjeli smo da i
          momcima.                          odjednom je iskrsla desno od nas. Trenutak   oni iskaču i bježe iz tranšeje. Jedan od njih
                                            kasnije blijesak nas je sve obasjao, a onda   pao je pokošen rafalima našeg mitraljeza.
                                            se začula strahovita detonacija. Agresor-  Drugi su ga zgrabili i krenuli vući za sobom.
                                            ski vojnik, koji se prilazio zdesna, letio   Ponovo su naši sasuli sa svih strana
          Nakon nekoliko koraka             je padajući daleko ispred linije. Drugi je,   po njima dok su oni povlačili velikom
          bili smo u četničkom rovu.        uz jauk, odletio na drugu stranu.  brzinom. Naši momci počeli su uskaka-
                                               Podigli smo se iznad grudobrana i
                                                                               ti u tranšeju i zauzimati rov za rovom.
          Samirova ručna granata            počeli pucati prema njihovim rovovima.   Uskoro smo se sastavili s njima i spojili
          pala je tačno između njih.        Ponovo je proključalo. “Idemo, idemo   kompletnu liniju.
                                            naprijed”, viknuo je Samir.
                                                                                  Iznijeli smo tijela naših poginulih voj-
          Mitraljez je bio sav polomljen.      Pokušao sam krenuti, ali sam odmah   nika. Četverica su poginula pred samom ne-
          Četnik, kojeg je odbacilo         pao na koljena. Čizme su mi bile potpuno   prijateljskom linijom kod lažnog rova. Osim
                                            u blatu. Podigao sam se nekako i u onoj
                                                                               njih, imali smo i tri teško ranjena momka.
          natrag izvan rova, puzao je       ih brzini jedva iščupao.              Kiša je ponovo počela padati. Kroz sve
                                               Nakon nekoliko koraka bili smo u
          nekoliko metara i tako ostao      četničkom rovu. Samirova ručna gra-  ono blato nekako smo dobahuljali do stabala
                                                                               dva velika jasena. Sjeli smo ispod njih. Po-
          ležati. Obje noge bile su mu      nata pala je tačno između njih. Mitra-  gledao sam u Samira, silna para izlazila je
          gotovo amputirane. Vukao ih       ljez je bio sav polomljen. Četnik, kojeg   iz njegove jakne. Gledali smo preko ravni-
                                            je odbacilo natrag izvan rova, puzao je
                                                                               ce, ondje odakle smo krenuli. Gledali smo
          je za sobom.                      nekoliko metara i tako ostao ležati. Obje   i šutjeli.            n

                                                                                                    STAV 24/2/2023 53
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58